Virus slobode

Govor tela dok menja svoje bezbrojne gitarske muzejske eksponate ili bitlsovski trese glavom na čijem su orošenom čelu šiške slepljene od znoja, dovoljno idu u prilog zadivljujuće posvećenosti Glavaškog, najživljeg od autora iz plejade vanrednih domaćih pop delatnika, koji su bruseći talenat još od devedestih, usled nemogućnosti da Žive od muzike, odlučili da Žive za muziku. Valjda je to ta pobuna iz imena benda

Marko Nikolić

Mesto: Gun Club, Beograd
Vreme: 12. oktobar 2012.

Registrovani čemer u srcu zbog grabljivo nemilosrdnog čerupanja Orlova na Marakani dodatno je potcrtavala kiša rešena da posle nekoliko meseci suše kao šmrkom opere Beli grad. Žurba je, kao i obično, bila neosnovana – frtalj iza 23 časa na binu Gun Cluba se penje akustičarski trojac On Tour koji odmah kreće s arsenalom smirujućih kaubojskih sevdalinki. Već je ustanovljeno da je Ivana Smolović žena koja ima glas, par usnih harmonika daje čitavoj zvučnoj slici odmetnički prizvuk, a tu je i cashovski bariton koji se prepliće sa Ivaninim u efektnom višeglasju. No, ipak najveće instrumentalno osveženje statičnog trija predstavlja mandola – provučena kroz različite efekte čas zvuči kao električna gitara, čas kao klavir, ubacujući u krhki sedativ preko potrebnu dozu melodijske dinamike. Publika toplo prihvata bend, no tokom četrdesetominutnog nastupa pažnja varira u amplitudama – često je žamor prisutnih glasniji od rafiniranog zvuka sa bine, posebno u poslednjim redovima.

Kada se jednom voz zahuktao, predaha više nije bilo, jer su predvođeni Milanom Glavaškim ubrzo na scenu stupili Rebel Star. Istureno mađarsko odeljenje bečejske škole popa, sa dve britanske pridošlice na četiri i šest žica, žustro se bacilo na pokaznu vežbu muzikalnog baratanja strujom, na radost svih posetilaca.

Milan Glavaški je sa svoje 42 godine najplodniji domaći autor u poludekadi za nama – za manje od pet godina iznedrio je tri studijska albuma, a ako je verovati koleginici Pajić, aktivno je učestvovao i u stvaranju četvrtog (Eva Braun), što sve ukupno uzev manje govori o njemu (kapa dole), a više o domaćoj sceni, prikačenoj na aparate, tragičnoj u pogledu stasavanja novih markantnih autora (a da je slično i na Izvoru, potvrdila je pre neki dan samo jedna nova pesma Stonesa). Susret oči u oči sa frontmenom međunarodne ekipe prava je prilika za opipavanje njegovog nepresušnog entuzijazma u oživljavanju proverenih rock idioma, želje da se podeli neizlečivi virus slobode, koji čak i kada ni izbliza ne gajite senziblitet blizak onome što Rebel Star nude, ne može a da ne deluje povoljno na vas, čineći da se osećate lako i komforno, gotovo familijarno.

Upravo prirodnost i neusiljenost u komunikaciji služi Glavaškom da navede odokativnih stotinak duša da peva i tapše sa njim, nešto što bi mnogi sinoć prisutni muzičari sa beogradske gitarske scene mogli da primene i u svom budućem koncertnom delovanju. Devedesetak minuta nadahnute svirke otkrilo je da iako Rebel Star vole da praše onoliko koliko im to stilske norme dozvoljavaju, ubedljivije deluju kada spuste loptu (Iza nas, Boje), u ritmu saobraženijem iskustveno podebljanoj lirici koja se vrti oko ptica, leda i sunca, a u sebi krije nešto što se opire dok se vari - nešto žilavo, dakle živo(tno) (na ovoj razini, ali na potpuno drugim talasnim dužinama, to na upravo ovom jeziku za sada još jedino uspeva Damiru Avdiću). Prvo dozivanje Ivane Smolović na binu potvrđuje da su Anđeli jedna od uspelijih tema u sve bucmastijem opusu benda, a potpuna unisonost svirke i glasova dolazi sa Dahom, čije je izvođenje sinoć bila najviše dosegnuta tačka slušalačkog užitka.

Govor tela dok menja svoje bezbrojne gitarske muzejske eksponate ili bitlsovski trese glavom na čijem su orošenom čelu šiške slepljene od znoja, dovoljno idu u prilog zadivljujuće posvećenosti Glavaškog, najživljeg od autora iz plejade vanrednih domaćih pop delatnika (uz Evu Braun, pre svih mislim na Kristale, Qrve i prvu inkarnaciju Petra Pana), koji su bruseći talenat još od devedestih, usled nemogućnosti da Žive od muzike (što bi svakako bila njihova sudbina na nekom drugom mestu u neko drugo vreme), odlučili da Žive za muziku. Valjda je to ta pobuna iz imena benda.

A napolju je i dalje padala kiša.

Povezano:

Komentari

1.5v (gost) | 13.10.2012. 20.39.12

nikolic nije nista u radio da se danas jos vise ne osecam kao govno sto sam propustio koncert omiljenog "novog" benda... ko ce docekati sledecu svirku, ko ce docekati brazil
aleksandar (gost) | 14.10.2012. 00.52.40

Ivana je super, ali sat vremena svirke za predgrupu je previse . Mislim da "tonska proba" treba da se odrzi malo ranije, jer da koncert pocinje u ponoc je stvarno preterivanje. Sve pohvale za Milana i Rebelstar, zvuk je sinoc bio sjajan.
попокатепетл диференцијал (gost) | 14.10.2012. 05.51.23

колегиница пајић би требало да пише чешће.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike