Cajmare uglavnom prati ritam svojih misli. Upravo tako, jer se stiče utisak da beat i tekst nastaju u isto vreme. Ritmički uglađen, lako komunicira sa slušaocem. Jednostavnost i duhovitost u komentarima svakodnevice, iz ugla jednog okorelog klabera, sa adekvatnom matricom dovoljni su za motivaciju
Tamptation-don't trust / Tamptation-you lost… - šapuće Cajmere boreći se sa grgutavom sintisajzerskom bukom i kristalno jasnim, jakim basovima u novom klupskom favoritu za predstojeću sezonu, singlu Tamptation. Ustvari, preporuka važi za kompletno izdanje Walk In Love, čija je forma na neki način predvidljiva, ali ponovo uzbudljiva, melodična i fantastično duhovita.
Bez obzira na povremene komercijalne izlete (prvenstaveno zahvaljujući remiksima koji su za njegove numere radili drugi disk džokeji/producenti),
Green Velvet - alias Curtis Alan Jones - aka Cajmere pripada
naličju dance scene. I na četvrtom izdanju, to je više nego očigledno. Bogatstvo krajnje atraktivnih i na momente prijemčivih melodija u kombinaciji sa bas deonicama širokog spektra, izražajnim ritam sekcijama i odabirom semplova provučenih kroz efekte, a sve pravilno raspoređeno po kanalima, govori o jasnoj opredeljenosti - direktnom obraćanju iskusnoj klupskoj publici.
Čak i uz tako definisanu ciljnu grupu, Green Velvet je jedan od retkih izvođača koji uspeva da pomiri izrazito polarizovane segmente dance scene (npr. trance i house). Walk In Love poseduje izražajnu dark strukturu čiji su veseli i duhoviti tekstovi bliski svakom kome je klupski svet, sa svim svojim manama i prednostima, sastavni deo života.
Cajmare uglavnom prati ritam svojih misli. Upravo tako, jer se stiče utisak da beat i tekst nastaju u isto vreme. Ritmički uglađen, lako komunicira sa slušaocem. Jednostavnost i duhovitost u komentarima svakodnevice, iz ugla jednog okorelog klabera, sa adekvatnom matricom dovoljni su za motivaciju.
Da se razumemo, Green Velvet nije neka baba-roga od producenta, ali ono što zna uklapa veoma dobro i time dobro manipuliše, a radeći po osećaju. Na primer, jedna od tematski ozbiljnijih pesma Overcome The Flesh, sastavljena je samo od najobičnijeg “tuc-tuc” ritma koji podražava živi bubanj, jednog skreč sempla koji je razvučen kroz jedan efekat u više varijanti i megafon efekta na glasu: Overcome the flesh / We all in the same mess.
Pesma No Sex se, pak, veoma originalno dotiče mnogih sfera dinamičnog savremenog života u kome često i banalni problemi bivaju frustrirajući. Pokušajte da ih sagledate ovako: All day long, they think about sex / Always on the phone, talking about sex / Before the lights go on, trying to get sex / Tell me what's wrong, don't you like sex? / I rather dance and clap my hands! :)
U numeri Bathroom, koristeći sličan ili isti sempl Princeovog klasika When Doves Cry, šaljivo opisuje duge redove ispred toaleta u prepunom klubu, konstatujući: As time goes the line growes / The party is in the bathroom, yo! .
UFO, Pinup Girl i Come Back svojom estetikom zadovoljiće sve electro(clash) čistunce, a War On The Saints i Victory sve one željne ubitačnog ritma i beskonačnih ponavljanja fraza - do eksplozije i nazad. Naslovna Walk In Love je maštovito kreiran instrumental koji se bazično pridržava klasične disco podloge, dodajući joj izvesnu dozu “nervoze” savremenog tech-housea, što je slučaj i sa numerom Cuz Of You. S tim što je u njoj sintetizovani glas direktno u funkciji melodije, ustvari on JE melodija.
Koliko će ovaj album trajati stvar je ažurnosti samog autora, u ovom slučaju i izdavača (mister Alan Jones je i vlasnik etikete Relief). U pitanju je ploča koju je potrebno na neki način nametnuti, da bi se njena vrednost realno sagledala. Što se svoje uske stručnosti tiče, ona apsolutno zadovoljava sve kriterijume.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.