PAUL McCARTNEY
Chaos and Creation in the Backyard
Najveća vrednost Chaos and Creation in the Backyard leži u glasu Paula McCartneyja. Dirljivo patiniran, a opet zamamno prepoznatljiv, taj uvek osvežavajući glas je, iako se ovaj album, kao i bilo koji drugi, da oceniti na skali od 1 do 10 – neprocenjiv. Tako se malo, a tako puno promenio od Yesterday do danas
Od razlaza The Beatles
Paul McCartney objavljuje albume bez dramatičnih lennonovskih pauza, i to lišen relativne udobnosti drugog plana kakvu su uživali George Harrison i Ringo Starr.
Imao je, i ima, međutim, jednu značajnu olakšicu, koja ga suštinski odvaja od Johna Lennona: od njega (gotovo) niko nije tražio odgovore kakvi su se od Lennona očekivali. On je tako svoju post-Beatles karijeru velikim delom gradio na prilično bezbrižnoj brianwilsonovskoj pop teritoriji gde se broje hitovi i harmonije, a socijalni angažman i teške reči su sporadične propratne pojave.
Na novom solo albumu Paula McCartneyja prijatnost sazvučja je opet u prvom planu i melodijski povetarci ponovo trijumfuju nad ozbiljnim tonovima. Chaos and Creation in the Backyard je detaljna stereo tapiserija velikog zvučnog poleta i, uprkos širokim soničnim gestovima, mahom nevelikog temeljnog naboja.
At the Mercy i Riding to Vanity Fair, dve slične pesme koje se izdvajaju ozbiljnošću i modernošću, zbog svoje punoće odnose prevagu nad ostatkom albuma, dokazujući da Paul McCartney nije samo bio nego je i ostao više nego „samo“ prvorazredni autor lakih komada i vrstan svirač.
Široko verzirani McCartney odsvirao je gotovo sve što se na albumu čuje; spoj rutine i kreativnosti koji odlikuje njegovo delovanje kroz bilo koji instrument iz pop rock baze (Paul McCartney je ovde, praktično, bend) je besprekoran. Za impresivnu trodimenzionalnost zvučnog kolorita bio je zadužen niko drugi do Nigel Godrich, najpoznatiji kao producent Radioheada.
Nakon nedavnog ljuštenja Phila Spectora sa Let It Be (Let It Be... Naked – 2003) ne bi bilo strahovito iznenađujuće da je McCartney za svoj solo album odabrao Stevea Albinija, ali se Sir Paul opredelio za čoveka koji je, uz Davea Fridmanna, u vrhu modernog studijskog intervencionizma i, s obzirom na prirodu raspoloživih kompozicija otvorenih za razna ukrašavanja i tonska produbljivanja, napravio adekvatan izbor.
Najveća vrednost Chaos and Creation in the Backyard leži u glasu Paula McCartneyja. Dirljivo patiniran, a opet zamamno prepoznatljiv, taj uvek osvežavajući glas je, iako se ovaj album, kao i bilo koji drugi, da oceniti na skali od 1 do 10 – neprocenjiv. Tako se malo, a tako puno promenio od Yesterday do danas.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.