Ovo nije etno-darkerski misticizam: da jeste, ličio bi na estradnu kadionicu bože-me-sačuvaj Galije ili Balkanike. Drugim rečima, Mizar su umesto nosilaca imidža izabrali da budu vlasnici stvarnog života
Siguran da smo se i oni i ja
Igrajući se dvorskih luda
Potpuno promenili, iz temelja promenili,
Strašna lepota je rođena.
William Yeats – Easter, 1916.
Da podsetimo: osnovani 1983, izdali dva cenjena i tiražno limitirana albuma:
Mizar ('88) i
Svjat Dreams ('91). Nakon raspada članstvo se rasulo po žanrovski srodnim sastavima poput Anastasije, Cyborga, Kismeta, delom i Arhangela, ali je
Mizar u kolektivnom pamćenju poslednje SFRJ generacije poštovalaca alternativnog rocka ostao upamćen kao originalan i upečatljiv na domaćoj sceni s kraja 80-ih: ono što su nudili Mizarovci, nije nudio niko drugi.
Kameni put preko kog je tada Laibach, recimo, marširao varvarskim i hladnim koračnicama Mizar je pretvarao u toplu, razumljivu i širokoprostornu (narodnu?) melanholiju. Iako od početka jedna od najdržavotvornijih institucija probuđene nacionalne/makedonske svesti, oni propitkivanje odnosa društvenog sistema, moći i umetnosti nikada nisu limitirali lokalnim temama.
I, evo, nakon decenije i po diskografskog mirovanja, Mizar (Goran Trajkovki, Gorazd Čapovski, Ilija Stojanovski, Žarko Serafimovski i Vladimir Kaevski) se vraća na scenu. Ideja o ponovnom okupljanju grupe radi spektakularnog službenog oproštaja i, ispostaviće se, novog otkrovenja javila se 2002. i prvobitno je imala za ideju samo koncertno okupljanje svih onih muzičara koji su u različitim fazama dolazili i odlazili iz benda. Početkom 2003. izdaju singl Počesna strelba koji je za kratko vreme porušio sve rekorde popularnosti. Prošle godine je ta pesma proglašena najboljom makedonskom pesmom nakon raspada Jugoslavije.
Mizar se na albumu Terrible Beauty Is Born pokazuje kao formacija koja prethodne koncepte ne koristi uopšteno i okvirno. I dalje se zadržavajući na drugoj strani Laibachove darkerske manipulativne medalje, Mizar ne prizivaju sahrane, iako govore o zlu, nisu mračni, mada dolaze iz noći. Ovo nije etno-darkerski misticizam: da jeste, ličio bi na estradnu kadionicu bože-me-sačuvaj Galije ili Balkanike.
Laibach nije slučajno dva puta pomenut: nakon što su, dakle, po jugoslovenskoj osovini pre 15-ak godina stvorili zajednički subverzivni front protiv JNA totalitarizma, oba benda danas nastavljaju svoj put vođen pukom antikorporativnom natpolitičkom ideologijom. Uostalom, baviti se nekim drugim temama osim modernim robovlasnicima, moguće je, Mizaru bi verovatno bilo ispod časti.
Uz predivnu Počesnu strelbu sa otvaranjem po uzoru na The Cure, uz zaplet kakav se čuje u klavirskim deonicama Nicka Cevea i uz jedan citat The Doors, vredi izdvojiti i drugu po redu (prvi put pre 14 godina na Svjat Dreams) obradu makedonske narodne pesme 1762, zatim The Cars Hiss..., te Armakedon, u kome se krije stih Terrible Beauty Is Born, koji originalno pripada na početku citiranoj Yeatsovoj pesmi.
Iako Terrible Beauty Is Born umnogome podseća na raniju diskografiju Mizara, ipak se oseća bliskost benda sa modernim, digitalnim vremenom. Iako digitalniji, on nimalo nije raskošniji, osim što vanvremenskom vokalu Gorana Trajkoskog povremeno nestaje spontanosti, čega nema na Pre kiše.
Ipak, zato je muzički agresivniji i tekstualno direktniji nego ikad pre. Prosto jer je u pitanju album određenog trenutka – sadrži u sebi dosta političke refleksije sadašnjosti. U odnosu na ranije albume, tekstovi više nisu politički nevini (Amfilohij sa „raširenim rukama u ime ljubavi i zatvorenim očima u ime pravde“ nameće se kao veliki znak pitanja u odnosu na moguću posvetu/paralelu sa SPC), jer su angažovani i dotiču određena stanja u društvu, ne samo u Makedoniji nego i u Evropi.
Nakon Anastasije i njenog čudesnog soundtracka za film Pre kiše(ključno ime - Goran Trajkoski) i Mizar se ovim albumom dokazuje kao jedno od retkih mesta (ex) yu popa u kome se desilo sažimanje religioznosti (passion) i pop kulture (fashion) na način koji ni od jednog ni od drugog nije stvarao folklorno šarlatanstvo, već stvarna, osećajna i univerzalna utočišta. A suprotnih skarednih primera, pre i posle, ime i previše. Drugim rečima, oni su umesto nosilaca imidža izabrali da budu vlasnici stvarnog života.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.