Studijska izdanja benda obuhvataju širi stilski dijapazon nego svedene izvedbe koje gotovo isključivo donose zeppelinski hard rock odsviran u punk rock ključu ili spoj klasike i popa koji asocira na 80's art rock bižuteriju
Melora Creager, liderka
Rasputine, iskusna je čelistkinja koja je sarađivala sa nizom znamenitih bendova, uključujući Nirvanu, na čijoj je poslednjoj turneji učestvovala.
Njen čelo-rock bend Rasputina iza sebe ima, između ostalog, četiri studijska LP-ja, EP sa zahvatima koje je nad njihovom muzikom izvršio Marilyn Manson i muzičko prisustvo u seriji Buffy the Vampire Slayer.
A Radical Recital je opsežan live presek karijere benda snimljen, prema omotu diska, 1804 – dakle, 2004 – u Pitsburgu, Pensilvanija.
Igra datumom deo je šire estetske ekstravagancije na kakvoj Rasputina insistira, a koja uključuje haljine intenzivnih tekstura i korsete (obučene upravo tim redosledom) – doduše, (bar najčešće) samo kod ženskog dela benda, Melore Creager i druge čelistkinje Zoe Keating (što nipošto ne znači da bubnjar Jonathon TeBeest ne izgleda neobično).
Članice i član benda, dakle, ne izgledaju mnogo drugačije od pomenutog Marilyna Mansona, što ne bi bilo tako važno da je Rasputinina muzika interesantnija nego što jeste.
Vanmuzički sadržaji se ne završavaju na antidatiranju nastupa i glomaznim kostimima: Melora Creager se između pesama pokazuje kao agilna stand-up komičarka (dobro, logično je pretpostaviti da i tada ostaje u sedećem položaju koji inače nalaže njen instrument), što obogaćuje nastup adekvatnim kabaretskim ugođajem.
Sama muzika (konačno) je, ako se izuzme izbor instrumenata, zapravo jedan od manje neobičnih aspekata A Radical Recital. Studijska izdanja benda obuhvataju nešto širi stilski dijapazon nego ove svedene izvedbe koje gotovo isključivo donose:
a) zeppelinski hard rock odsviran u punk rock ključu ( apocalyptičnauvodna Saline the Salt Lake Queen, natprosečna If Your Kisses Can't Hold... – obrada numere iz britanskog pozorišnog mjuzikla Follow a Star, 1930 – zaista), ili
b) spoj klasike i popa koji asocira na 80's art rock bižuteriju (nezanemarljivo melodični sentiš Signs of the Zodiac, malko naporna ali i pomalo ljupka žalopojka A Quitter...).
A Radical Recital stoji na pola puta između cirkuske tačke i ozbiljnog rocka. Rasputina je grupa previše delikatna da bi prerasla u puku ekstravagantnu atrakciju bez istinskog rockerskog sadržaja, ali i suviše zavisna od imidža da bi muzika koju nudi opstala u farmerkama bez drastičnog gubljenja na atraktivnosti.
Kako ovde nije reč o osobito dubokom konceptu, situacija je ozbiljna, i to taman onoliko koliko je Rasputina neozbiljna.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.