Začudna indie princeza ima mnogo više da ponudi od ovakvog predvidljivog kantautorskog izraza, koji krasi mnoga aktuelna mejnstrim imena sa ostrva od Davida Graya do Jamesa Blunta – i to bi mogla biti glavna zamerka zahtevnih slušalaca, koji ne gaje sentimente prema njenim davnašnjim visinama
Nastanak četvrtog albuma cenjene britanske kantautorke
Beth Orton u zainteresovanim krugovima su pratila razna nagađanja i velika očekivanja: u skladu sa prepoznatljivim stilom sa jedne, i njenim posebnim statusom među kolegama koji uvek rezultira nekom „neočekivanom saradnjom sa druge strane.
Iako je najavljeno da će producent biti Four Tet, zadatak je u poslednji čas pripao „kontroverznom“ Jimu O’Rourku, kantautoru, producentu, povremenom koncertnom članu grupe Wilco i od nedavno stalnom članu grupe Sonic Youth. Album je snimljen za samo dve nedelje. Iako bi se, u svetlu celokupne karijere Beth Orton, izbor O’Rourka učinio kao logičan i adekvatan, rezultat njihove saradnje je ispao prilično bled.
Unutrašnja podeljenost Ortonove na ambijentalnu elektronsku i folk gitarsku stranu odmah posle albuma Trailer Park (1996) razrešena je, na žalost, u korist ove druge. To približavanje tradicionalnom folk izrazu sa pop elementima ispostavilo se kao mnogo manje uverljiva ili zanimljiva njena pre svega „izvođačka strana“.
Sa svakim sledećim albumom postajala je sve neprimetnija. Njen autorski talenat je sve više posustajao, a nije bilo ni dovoljno intrigantnog okruženja da to sakrije, bez obzira na fensi goste, prijatelje i frajere. To je ono što posebno smeta i na ovom albumu, iako ga odlikuje nekolicina sasvim dobrih pesama.
Nevolja je što one osim u tih nekoliko slučajeva zvuče previše „obično“ ili neinspirisano, bez nekog posebno upečatljivog elementa. Nemalo puta po aranžmanskim rešenjima zaliče na O’Rourkov čuveni solo Insignificance (2001). Namerno ili ne, ostaje u sferi nagađanja, posebno ako imamo u vidu da je Beth pravi control-freak.
Njen glas, njen sjajni znak raspoznavanja, zvuči uglavnom nezainteresovano, povremeno umorno i rezignirano, tu i tamo preafektirano, retko ushićeno, kao da mu je neinspirativno „društvo“ oduzelo njegove „posebne“ isceljujuće moći. I za to je možda najviše kriv producent. Zaista je šteta što nisu pronađena radikalnija aranžmanska i produkcijska rešenja za ove pesme, koje bi (prosto zamišljam) u rukama jednog Andrewa Weatheralla, Chemical Brothers ili planiranog Four Teta izvesno zvučale efektnije i uverljivije. Njen autentični pevački stil vapi za senzualnim ambijentom i detinjom iskrenošću bez samodopadljivosti i patetike.
Svega toga nedostaje na ovom albumu. Diskretno i nenametljivo, reči koje u nekom drugom kontekstu mogu da znače kompliment, ovde su saučesnici u njenoj bezizražajnosti. Poneki lepi instrumentalni ornament (harmonika, klavir, marimba) nagovesti strasni drhtaj i slatko iščekivanje, ali izneveravanje ostaje najsnažnije osećanje koje ona nesvesno deli sa nama.
Ipak, začudna indie princeza Beth Orton ima mnogo više da ponudi od ovakvog predvidljivog kantautorskog izraza, koji krasi mnoga aktuelna mejnstrim imena sa ostrva od Davida Graya do Jamesa Blunta – i to bi mogla biti glavna zamerka zahtevnih slušalaca, koji ne gaje sentimente prema njenim davnašnjim visinama.
Na kraju, ostaje samo da žalimo što je postala tako prozirna i nebitna, kao da joj je tuga iscedila svu strast za životom, u kome je ostala samo nekakva melanholična gorčina. Ona koja odavno nema svoj dom, još jednom naglas priznaje da utehu traži među strancima. Da bi zaboravila toplinu koju je izgubila i da bi svakom od njih iznova ispričala svoju staru tužnu priču.
Pristojan ili korektan, cenim, nije život koji je sebi poželela ova žena. Onima zaljubljenim u njenu patnju ili punim razumevanja za njen besciljni „soulsearching“ ovo neće biti preveliko razočarenje, već još jedno prijatno druženje bez ikakvog izazova. Oni drugi, referišući na standard koji je sama postavila, s pravom će očekivati od nje nešto više – u svakom smislu izražajnije.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.