Popboks - DESTROYER - Destroyer's Rubies [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 15.03.2006. 00:00

DESTROYER

Destroyer's Rubies

Destroyer luta – nekad odlučan, nekad rasplinut; nekad mračan, nekad euforičan; nekada iskričav, nekada plišan; nekada sve to u isti mah. To lutanje je inteligentno, dirljivo i čudno; jedno od lepših pop lutanja koja se odvijaju pred našim ušima

Marko Artuković

Ocena:
7
7/10





Razumevanje pop kulture koje pokazuje Daniel Bejar, lider kanadskog kurioziteta Destroyer, impresivno je gotovo koliko i njegova autorska originalnost.
Iako je, prvenstveno kroz sublimni treći LP Destroyera Streethawk: A Seduction (2001) i svoje doprinose opusu supergrupe The New Pornographers, pokazao da je sposoban da napiše ako ne baš lirski razgovetnu, a ono besprekorno catchy pop pesmu (i još jednu, i još jednu...), njegove ambicije ne podrazumevaju puko stvaranje monumentalnih pop numera. Iako znaju da frustriraju, posledice ovakvog stava nisu nužno sub-pop.
Muzika Destroyera je neobično štivo za kritičko razmatranje jer je Bejarova poezija, između ostalog, kritika sebe same i muzike čiji je deo. Bogat referencama kako na ranija ostvarenja Destroyera, tako i na dela drugih, Destroyer's Rubies od priče i fusnota pravi gust hipertekst. Cast myself towards infinity, trust me, I had my reasons, kaže Bejar u gotovo desetominutnoj uvodnoj pesmi Rubies, koja, baš kao i album u celini, obuhvata nekoliko pravaca između kojih Destroyer, izgleda, nema nameru da se opredeljuje. Lirika pršti i preklapa se sama sa sobom, izvija se u neku od kočopernih bejarovskih figura, praveći od neposrednosti, ironije i sarkazma oštre i sjajne vinjete. I njihove senke.
DESTROYER
Kod Bejara su važni i the movie i the making of Fitzcarraldo (Virgin with a Memory sa Streethawk...), i the singer i the song, kao i mnogo toga između i okolo. To ga, srećom, ne sprečava da na Destroyer's Rubies uvrsti nekolicinu pesama čvrste strukture, od kojih je jedna, Watercolours into the Ocean, savršena.
Autorska moć Daniela Bejara iskristalisala se još na Streethawk: A Seduction. Od tada (This Night - 2002, Your Blues - 2004 i, evo, Destroyer's Rubies), Destroyer luta – nekad odlučan, nekad rasplinut; nekad mračan, nekad euforičan; nekada iskričav, nekada plišan; nekada sve to u isti mah. To lutanje je inteligentno, dirljivo i čudno; jedno od lepših pop lutanja koja se odvijaju pred našim ušima. Postoje, uostalom, i tečni kristali.


Komentari

Trenutno nema komentara.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.