TWO GALLANTS
What the Toll Tells
Zašto bih slušao What the
Toll Tells kada mogu da slušam At Folsom Prison (Johnny Cash), Pancho and Lefty (Townes Van Zandt), Dylana, Violent Femmes, Rum Sodomy & the Lash i If I should Fall from Grace With God (The Pogues), Southern Man (Neil Young) i Cotton Fields (Leadbelly), De Stijl (The White Stripes)
What the Toll Tells je drugi album folk-punk dvojca
Two Gallants, koga čine Tyson Vogel (gitare, usna harmonika, vokali) i Adam Stephens (bubnjevi, vokali).
What the Toll Tells je album koji ko zna kada ću ponovo poslušati kada završim sa pisanjem ove recenzije.
Ništa istinski sveže i kvalitetno u popularnoj muzici nije nastalo bez osvrta unazad (dokaz da iskreno verujem u to nalazi se u
recenziji poslednjeg albuma Deerhoofa, još jednog benda iz San Franciska). Ipak, buka koja je u modi iz nedelje u nedelju pokušava da me ubedi da je svaki novi bend „najbolji bend ikada“. Da bih je nadjačao, često moram da se podsećam da
uzimanje iz prošlosti nije isto što i
pozajmljivanje od nje, jer pozajmljivanje implicira i povraćaj dobara, i da nostalgija nije čak ni preduslov da bi se stvorila muzika vredna pomena sledeće nedelje, meseca, godine i decenije...
Zašto bih onda slušao What the Toll Tells kada mogu da slušam At Folsom Prison (Johnny Cash), Pancho and Lefty (Townes Van Zandt), Dylana, Violent Femmes, Rum Sodomy & the Lash i If I should Fall from Grace With God (The Pogues), Southern Man (Neil Young) i Cotton Fields (Leadbelly), De Stijl (The White Stripes), At the Sound of the Bell (Pavlov’s Dog)? Zašto bih slušao What the Toll Tells kada ne želim da slušam albume „deteta-čuda“ Conor Obersta (čija je izdavačka kuća Saddle Creek i izdala ovaj album)?
Nisam siguran da li je reciklaža koja je izrodila What the Toll Tells smišljena ili je samo manifestacija tragova koje su ploče iz kolekcije roditelja Vogela i Stephensa ostavile na njihovu muzičku genezu. U svakom slučaju, to ovde nije ni preterano bitno, kao ni to da njih dvojica demonstriraju neosporan talenat da pišu sasvim korektne i ujednačene pesme u kontekstu pozajmljenog okvira izražavanja. Činjenica je da je okvir pozajmljen; za potpuniju i prijatniju sliku mnogo je bolje slušati one koji su ga stvorili godinama unazad.
U isto vreme, način na koji Two Gallants ovde interpretiraju svoje uticaje ne nudi dovoljnu svežinu da zadovolji one koje zanimaju neke nove forme i ne poseduje dovoljno ubedljive emocije, inteligenciju ili pripovedačku autentičnost da bi plenio.
Na svu sreću, nisam potrošio $11 (plus taksa) na What the Toll Tells, nego sam ga preslušavao sa CD-a koji mi je urednik poslao. Potom arhivirao u dubinu moje police.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.