Iznenada i naoko slučajno, Jenny Lewis je ovih meseci katapultirana u centar interesa indie-folk krugova. Presudni razlog za to je odluka da se oproba izvan matičnog sastava, uz pomoć gospel sestara iz The Watson Twinsa i predvodnika melanholičnih folk rockera Bright Eyes Conora Obersta. Debi ove seksepilne kantautorke je ambijentalna posveta njenim country korenima
Još od kako sam je prvi put čula kako peva u sastavu
Rilo Kiley (inače, ovaj pojam ne znali ama baš ništa, proveravala sam više puta, ali ako ste slučajno uspeli da saznate, molim vas, nekako mi dojavite), pomislila sam da je
Jenny Lewis nemoguće ne voleti. Možda ne baš nju, ali njen glas... I dalje ne mogu da zamislim nikog kome se ne dopada.
Posle jednog od nastupa Rilo Kiley, Conor Oberst joj je jednostavno prišao i ponudio izdavanje albuma za njegovu upravo otvorenu izdavačku kuću Team Love.
Jenny nije bila sigurna da li uopšte želi da objavi solo album, a onda je za vreme američke turneje počela da komponuje pesme koje su daleko ličnije od onoga što je radila sa Rilo Kiley. I tako je nastao Rabbit Fur Coat.
Svesna svojih glavnih kvaliteta, Jenny počinje i završava album kratkim, himničnim vokalnim vežbama Run Devil Run i Happy (reprise), gde joj, kao i na ostatku albuma, pomažu gospel pevačice, bliznakinje Watson. Sestre su sa punim pravom potpisane na omotu albuma, jer svojim suptilnim pevanjem iz drugog plana boje apsolutno svaku pesmu na albumu.
Između ove dve pesme, Jenny Lewis pokazuje svoj naročiti storytelling talenat, i iznosi nam svedočanstva o odrastanju (Rise Up With Fists), ljubavi, strahu od vezivanja (You Are What You Love), i o tome kako se osećate kada vam se roditelji posle 20 godina pomire (The Charging Sky). A te priče su stvarne i zaista su njene, što pred sam kraj albuma, u pesmi It Wasn’t Me, i priznaje: ”But I use a pop song to clear my name / Under the bridges of fame it's always nighttime /I'll end with a closure and say goodnight”.
Uz takve tekstove ide i odgovarajuća alt-country muzička podloga, uz primese gospela i pojanja sestara Watson. Ovo je ploča bez tragova pretencioznosti i nametljivosti. Skromno i iskreno, Jenny Lewis peva o stvarima koje je muče i o kojima razmišlja. Ponekad ume da zazvuči moralizatorski i naivno, ali ko ne ume?
Centralno mesto na albumu ipak zauzima obrada pesme sastava Traveling Wilburys
Handle Me With Care, koju je otpevala zajedno sa pomenutim Oberstom i Benom Gibbardom (iz
Death Cab For A Cutie i Postal Service). Ovo vam u stvari dođe kao neka
all star postava američke alt-indie-pop scene u obradi klasika.
Rabbit Fur Coat nije savršen album, zapravo ima sasvim dovoljno grešaka koje biste mu mogli naći: od ponekad previše naivnih tekstova do očiglednog manjka potencijalnih pop hitova. Svi grešimo, samo neki greše lepše i iskrenije od drugih.
”What you know you have or what you think you aren't / It's never perfect”, iz pesme Melt Your Heart, u stvari, govori o tome. Čemu savršeno kada je ono što imamo pred sobom tako lepo?
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.