Ako bi muzički maksimalizam bio religija, Basement Jaxx bi sasvim sigurno sedeli na olimpu kiča igrajući se božanskim disco ritmovima, koje bi s vremena na vreme odlučili da podele sa smrtnicima. Način na koji bi to najbolje bilo uraditi svakako je radio - i to Crazy Itch Radio
Četvrto izdanje Simona Ratcliffa i Felixa Buxtona ne donosi zrelost i definitivno ne pokazuje znake odrastanja producentskog dua, već samo njihovu želju za ubrzanjem na drumu na kome drugi usporavaju, što glasnije kada se drugi stišavaju - nudeći nam najbolje segmente svih žanrova.
Iako ne preveliki iskorak napred posle fantastičnih albuma
Remedy (1999)
, Rooty (2000) i
Kish Kash (2002) nagrađenog Grammyjem za najbolji dance album,
Crazy Itch Radionastavlja ponosnu tradiciju beskompromisnog mešanja žanrova i spajanja kakofonije i simfonije, prijatnog slušalačkog iskustva sa bespoštednim mlevenjem podijuma za igru.
Basement Jaxx svoju stvaralačku energiju baziraju oko kulture slušanja radio prijemnika: pomeranjem skale se neverovatnom brzinom menjaju ritmovi i tempo numera. Na istom mestu se susreću balkanski etno i garage zvuk, house i country, 2step i afrobeat dopunjeni iskričavim elektro momentima, priređujući pravi muzički tobogan kojim se vozite potpomognuti raskošnim duvačkim aranžmanima.
Posle impresivnog teatrealnog uvoda koji priređuje London Session Orchestra, ulazimo u svet roze jednoroga, pasa sa torzooima koje čine radio prijemnici, raspričanih feniksa, sveta iznad kojeg neprestano stoji duga, u kome pesme kao što su Hush Boy i Take Me Back ToYour House rastu poput disco lizalica na poljima ispunjenim latino i house melodijama.
Basement Jaxx prihvataju kič i čine ga prihvatljivim i potrebnim, nudeći u svojim pesmama ponešto za svakoga – kao u Hey You i Run 4 Cover koje nastavljaju gde su Ratcliff i Buxton stali sa Gypsy Beats and Balkan Bangers kompilacijom, dajući šmek i nov život u klubovima pomalo zamrlom balkanskom world music pokretu.
Prosto se može osetiti metež na ulicama Istočnog Londona, susret civilizacija različitih boja kože, ukusa i soundsystema na Everybody, u kojoj se sudaraju bolywood i čikaška house produkcija pod izuzetno zamamnim klavirskim semplom.
Za sam kraj su ostavljene Lights Go Down, izvanredna down tempo tema sa Lindom Lewis, i spora brazil-electro numera Ur On My Mind - jedinstvene poslastice za muzičke puritance kojima su programirani ritmovi, anarhistične melodije i raskošno brbljanje možda previše živopisni.
Da li je Crazy Itch Radio na kraju svega dobar album ne treba puno razmišljati - treba samo postaviti disko kuglu na sred sobe, pozvati prijatelje, pojačati muziku i videti šta dalje, jer Basement Jaxx zajedno sa albumom isporučuju i instant dobrog raspoloženja.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.