Obećavajući debi za pančevačkog repera, kojim se „naš hip-hop“ (ako pod tom kovanicom obuhvatimo sve izvođače za čije nam razumevanje ne treba rečnik) iznova ustoličava kao najpodesnija forma za opis svakodnevice u kojoj obitavamo
Godine koje su pojeli skakavci, a čije duhove još uvek osećamo na svojoj koži, stvorile su preduslove za kultivaciju hip-hopa kao autohtonog domaćeg žanra. Najnoviji pupoljak u toj sve većoj bašti dolazi nam iz Pančeva, zove se
Iskaz, a svoje parče istine nam nudi na debiju pod imenom
Natio.
Reč je o albumu koji je objavljen kao autorsko izdanje, a prvi susret sa pakovanjem (hibrid CD-a i DVD-a) i bookletom navodi na zaključak da je reč o brižljivo osmišljenom albumu koji nije nastao preko noći. No, stara poslovica kaže da o knjizi ne valja suditi po koricama...
Srećom, nema mesta bojazni: reč je o vrlo dobrom izdanju na kome se Zoran Stefanov, aka Iskaz, profiliše kao autor koji je uspeo da pronađe sopstveni stil i izbori se za mesto pod srpskim hip-hop suncem. Na albumu nema pesama o materijalnoj stvarnosti (novac, gangsteri, lake žene...) kojom je zasićena većina pesama recentne domaće/svetske produkcije hip-hopa. Iako nas već u uvodnoj pesmi (prigodno nazvanoj Intro) poziva da pođemo sa njim u audio avanturu tako što ćemo zatvoriti oči, sam Iskaz u 23 pesme na albumu upravo to ne čini: njegove oči su otvorene i mnogo toga registruju. Njegov pogled seže dalje: on uspeva da, sanjajući budan, nađe svetlo u ovom carstvu senki i tu radost podeli sa nama.
Tim maltene spiritualnim pristupom, Iskaz kroz 80 minuta elaborira mnogo tema: medijsko/socijalno okruženje (Komora, Simuliran san, Dve strofe za vas), svoje hip-hop dvorište (Etno hop, Dosledan), ekološku katastrofu u kojoj se njegov grad nalazi a što ovih dana dobija tako bolnu refleksiju u stvarnosti (Hemikalije u boji), osvrt na bližu prošlost (Nova zora), pa sve do apstraktnijeg izraza (Natio, Disciplina) koji budi udaljenu asocijaciju na Dr. Bloodmoneya...
Iako su gostovanja etabliranih imena domaće scene pametan potez u cilju skretanja pažnje publike na izdanje, te pesme nekako ne uspevaju da dobiju Iskazov pečat – već potpadaju pod preteran uticaj gostiju. Tako, na primer, Devil's Game s Banetom Sanšajnom zvuči kao nova pesma Sanšajna, u Skoro Freestyla sa Nigrutinom i Timjom preovlađuje 43 feeling - kako u muzici, tako i u tekstu. Slično zapažanje nameće se i za pesmu sa Sky Wiklerom.
S druge strane, saradnja s novim domaćim snagama je pun pogodak i spada među najuspelija ostvarenja cele ploče - posebno se izdvajaju Batisha MC u Paranoyi i još jedna pančevačka hip-hop nada - Epod u Trajnim Olujama. Baš u tim pesmama se čuje, vidi i ispisuje budućnost srpskog hip-hopa.
Druga slaba tačka albuma su pesme na engleskom - iako je reč o korektnim stvarima, one remete opštu atmosferu na albumu i prava je šteta što nisu odrepovane na srpskom, ako su već morale da nađu svoje mesto na ploči. Šteta, jer Iskazu polazi za rukom da u tekstovima na maternjem jeziku artikuliše glas svoje (unapred otpisane) generacije koja počinje iz početka: od nule i na tom putu ima samo sebe, mada se protiv sebe i sama (ponekad) okreće, što se uklapa u teoriju da onaj ko govori, prvo priča sam sebi: promeni sebe, promenićeš svet.
Sama produkcija, koju potpisuju Beatanga i Nemanja Bujišić, trijumf je recentne demokratizacije audio opreme, ako se ima u vidu činjenica da je reč o produktu kućne radinosti, rađenom kompletno na kompjuterima osrednjeg kvaliteta. Oni se predstavljaju kao vešti producenti koji, nadograđujući hip-hop osnovu elementima rocka, duba i elektronike, stvaraju funkcionalnu i otvorenu, mračnu a toplu, maštovitim produkcijskim ukrasima ukrašenu zvučnu sliku koja izmiče klasifikaciji.
Vredno pomena je i gostovanje instrumentalista na nekim pesmama, kao i skrečovanje za koje je zaslužan DJ Kobazz, čime se dobija na raznolikosti materijala koja pri tome ne narušava opštu atmosferu ploče.
Zoran Stefanov na svom prvencu iskazuje neosporan potencijal koji tek treba da rezultira daljim usavršavanjem i još efektnijom artikulacijom stila, jer se stiče utisak da je vreme na njegovoj strani. Ovim izdanjem Pančevo se upisuje na hip-hop kartu Srbije. Masnim slovima.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.