Treće solo ostvarenje čoveka koji je dao veštačko disanje hip hopu na razmeđu dva milenijuma klasik-prvencem Black On Both Sides (1999), hrabar je potez u njegovoj karijeri nakon razočaravajućeg The New Danger (2004)
Pojava
Rawkus ekipe krajem prošle decenije na hip hop sceni, nakon iscrpljujućeg ''rata obala'' koji je u celini desetkovao ovaj žanr, okrepljujuće je delovao na hip hop. Crpeći inspiraciju iz klasika žanra, sa jasnom distancom prema nasleđu gangsta rapa koji se pretvorio u sopstvenu karikaturu, umetnici s ove etikete pokazali su put napred iz ćorsokaka u kome se hip hop našao komercijalizacijom/banalizacijom.
U društvu bitnih imena kao što su Company Flow, Jurassic 5 ili Pharaohe Monch, ime Njujorčanina
Mos Defa (Dante Terrell Smith) se najdalje čulo. Zahvaljući svom debiju
Black On Both Sides, on je prevazišao žanrovske granice i postao predvodnik novog zvuka s one strane Atlantika.
Usledila je i filmska karijera i činilo se da sve prolazi u najboljem redu. Ali, baš otprilike tada kola kreću nizbrdo - sindrom drugog albuma je još jednom uzeo danak, a Rawkus je izgubio svoju poziciju predvodnika na sceni. Nedugo zatim, ekipa je počela da se osipa, a sve je na kraju rezultiralo preuzimanjem etikete od strane Geffena. Pošto nesreća nikad ne ide sama, Mos Defu ni na privatnom planu nisu cvetale ruže: 2005. je prošao kroz bolan razvod braka koji je trajao skoro deceniju.
Izdavanje ovog albuma su pratile brojne kontroverze: izašao je u tzv. ''mrtvoj nedelji'', prvoj nakon božićnih i novogodišnjih potrošačkih hodočašća; ploča nema ni omot ni knjižicu, a povrh svega izašla je u utorak umesto tradicionalnog petka. I to nije sve: procurela je priča da je ovo promo verzija izdanja koje se očekuje na proleće – naravno, na drugoj etiketi - pošto je Mos Defa ugovor sa Rawkusom obavezao na tri LP-ija.
Imajući sve ovo u vidu, jasno je na šta se odnosi ime albuma: u pitanju je muzika sama, ništa manje ni više od toga. Mos Def se na ovoj ploči oslanja na sopstvene snage, na njoj nema gostovanja drugih repera. Svedena produkcija uspeva da sažme prašnjave, masne i prljave aspekte u melodičnu celinu u cilju postizanja intimne atmosfere.
Tekstualno, Mos Def se bori sa svojim demonima, i vrlo je ljut i razočaran: od klasičnih tema koje mu idu na živce poput gangstera u hip hopu (Thug Is A Drug) i nesposobnosti trenutne američke administracije u obavljanju svog posla (Dollar Day, posvećen stanovnicima Nju Orleansa, i Napoleon Dynamite) do ličnijih ispovesti kao što je osvrt na razvod u U R The One.
Uprkos neveselim temama, Mos Def pleni svojim umećem kojim odašilje pozitivne poruke sa ove ploče, na kojoj su pesme Crime & Medicine, njegovo viđenje besmrtnog klasika Geniusa/GZA-e Liquid Swords, i spiritualna Where Is The Way, u kojoj se nasleđe crne muzike predstavlja u punom sjaju, momenti u kojima istinska magija potpuno funkcioniše.
Ovom pločom Mos Def zadržava reputaciju jednog od socijalno najsvesnijih MC-jeva današnjice čime zavređuje pažnju (i ne samo) poklonika ove muzike.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.