Na svom prvencu tridesetogodišnja Njujorčanka pruža prilog antologiji ''iščašene'' savremene muzike. Za debitanta – i više nego dovoljno
Marnie Sternje šest godina radila kao sekretarica u jednoj njujorškoj firmi za advertajzing. Uporedo je sviruckala na malim koncertima, više za svoju dušu. Jednom takvom prilikom u publici je bio njen kolega, art direktor u toj firmi. Posle nastupa joj je prišao i rekao da je oduvek smatrao muzičarkom koja je zaposlena kao sekretarica, ali da mu se sada čini više kao sekretarica. Marnie je nakon toga dala otkaz i posvetila potpuno se muzici.
Prošlo je dve godine od tog ključnog događaja. Za to vreme Marnie je kupila pro-tools i počela da se bavi produkcijom u svojoj spavaćoj sobi, uz asistenciju prijatelja Zacka Hilla, bubnjara uvrnutih
Hella.
Vežbajući sviranje gitare bar tri sata dnevno, čime je ozbiljnije počela da se bavi u svojoj 20. godini, ostatak vremena provodila je u lokalnom klubu prijatelja knjige zajedno sa majkom i bakom, čitajući literaturu koja se bavi tehnikama samopomoći i postmodernim budizmom. Broj snimljenih pesama približio se hiljadi, i Marnie je poklekla pod nagovaranjima prijatelja da šalje svoje demo-snimke etiketama. Odgovora nije bilo.
Najzad, nakon što je čuo demo koji mu je poslat, Slim Moon, vlasnik agilne i angažovane etikete Kill Rock Stars iz Olimpije u državi Vašington, čije se ime vezuje za artikulaciju pokreta
riot-grrrl, doleteo je momentalno na drugi kraj SAD da se upozna sa sekretaricom koja je ipak postala muzičarka. Taj demo je na kraju izdat, bez korekcija, i predmet je ovog teksta.
Sasvim je sigurno da ništa slično niste čuli!
Marnie je neverovatan virtuoz na gitari: podržavana Hillovim inventivnim bubnjanjem, ona svojim instrumentom piše domaći zadatak za sve Malmsteene, Vaije i Satrianije ovog sveta. Ali umesto kompleksaških onanija pomenutih gitarista - koje, lišene inspiracije, nemaju ni svrhu ni cilj - u interpretaciji Sternove one su samo osnova svetova elektrificirane imaginacije kroz koje se svojim instrumentom kreće.
A njen cilj nije pokazivanje umeća već stvaranje pesama s pravom pop-strukturom. Njena avant-poezija vrlo je lična, uvek duhovita i zabavna, ponekad apstraktna, nikad banalna.
Muzika prezentovana na ovoj ploči podseća na mekše
Lightning Bolt, crpi inspiraciju od
Orthrelm, poseduje šarm legendarnih The Slits i estetski stav Zappe i Beefhearta. I to nije sve: ima još dosta toga što će slušalac sam otkrivati u susretima s ovom visokoenergetskom pločom, no poenta je u nemogućnosti svođenja njenog muziciranja na nekoliko referentnih imena.
Marnie Stern poseduje identitet koji na osnovama visoke tehničke zahtevnosti stvara atmosferu prijemčivih (uslovno shvaćeno) i zaraznih razbrajalica čiji se glavni kvalitet krije u dečjoj euforičnoj (ali ne i histeričnoj) vedrini i čistoj uzvišenoj "naivnosti".
In Advance of the Broken Arm sigurno je jedno od najvećih osveženja sezone, a biće zanimljivo posmatrati u kom će se pravcu razvijati stvaralaštvo ove osobene autorke.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.