Već nakon prvog pogleda na omot novog, reinkarniranog
Dinosaura (prvog Mascisovog studijskog materijala pod ovim imenom još od Warnerovog
Hand It Over iz 1997) jasno je da se skoro ništa nije promenilo protekle decenije, bar što se ovog benda tiče.
Istina, nema više alternativnog magnata
SST Recordsa koji je 80-ih gradio infrastrukturu koju su major etikete kupile deset godina kasnije i mrcvarile narednih deset. Dinosaur Jr. danas su ponovo na indie etiketi, a ovaj album je lako mogao biti objavljen i bilo koje godine 90-ih. Time im je potvrđen status benda koji je verovatno od cele alternativne ekipe ostao najmanje izmenljiv, prilagodljiv i doterivan – bez obzira na aktuelne trendove.
Da ne znamo da je reč o još jednom bendu koji je nakon uspešne reunion turneje odlučio da se pomiri i u studiju, a ne o samom overdubovanom J.-u (kako je bio slučaj s poslednjim albumom DJR), saznali bismo na četvrtoj, ali i pretposlednjoj pesmi u kojima, posle ko zna koliko godina, čujemo i glas Loua Barlowa, druge autorske (i romantičnije) polovine u ranijoj fazi benda.
Svi ključni elementi koji čine posebnost DJR ovde su u punom jeku istovetnosti koju smo slušali godinama – smoreno/kukavni J.-ev glas i neumorne solaže – i pitanje je samo s koje strane fan paravana stojite.
Možda se baš tu negde krije smisao naslova ovog albuma; Dinosaur Jr. Su, jednostavno, tamo negde – pored ostalog muzičkog sveta.
Nekada davno pesme DJR bile su generacijske himne (setimo se Freak Scene, recimo), a danas su preslikana sećanja iz davnina, napravljena verovatno više za sopstvenu dušu i horde starih fanova nego za potencijalne slušaoce nove generacije. Očekivano, album je zreo i bez promašaja, ali i bez hita koji bi (ponovo) skrenuo pažnju na njih – kakav je, recimo, '97. bio Take A Run At The Sun.
Delimično energičnija na početku, distorzirana melanholija preliva se tokom celih 50 minuta i ne odvodi nas nigde gde već nismo bili pre deset ili više godina, a ionako nismo sigurni da li bismo želeli da smo u "tada" ili "sada".
Tu negde dolazimo i do poistovećivanja samog imena/pojma entiteta DJR sa sudbinom koja ga je zadesila, tog večito nezrelog matorca koji s istim (ne)entuzijazmom godinama prolazi kroz život, sve vreme podjednako (ne)srećan.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.