„Politikin zabavnik“ je prvom epizodom u strip serijalu „Vekovnici“ krenuo u avanturu objavljivanja domaćih autora
Scenario: Marko Stojanović
Crtež: Srđan Nikolić Peka
Kolor: Milan Antanasijević
Format: 22 x 30 cm
Pismo: Latinica
Br. strana: 50
God. izdanja: april-maj 2007.
Izdavač:
Politikin zabavnik, brojevi 2881-2884
Toliko smo se navikli da nema pozitivnih stvari na domaćoj strip sceni da nam za svako novo izdanje koje pomera lestvicu dostignuća malo više treba vremena da protrljamo krmeljive oči i shvatimo šta je zaista u pitanju.
Rekvijem Marka Stojanovića i Srđana Nikolića Peke upravo je takva osvežavajuća pojava. Punokrvni (u više smislova) srpski strip album. Objavljen na mestu gde dopire do desetina hiljada mladih čitalaca.
Takođe, u pitanju je i prvi deo mnogo većeg serijala po imenu Vekovnici, koji će potpisivati mnogobrojni crtači i jedan, ali veoma vredan scenarista.
Činjenica je da su upravo finije i osetljivije kulturne biljčice kao što je strip ponajviše stradale u opštoj nemaštini i socijalnim nemirima koji su pratili poslednjih deceniju i po. Tek par godina unazad imamo izdavače, nove i stare, koji se usuđuju da podignu glavu i nađu svoje mesto pre svega na književnoj sceni i policama knjižara.
A stripa skoro da nema na mestu kojim je decenijama unazad suvereno vladao – u kioscima. O fenomenu Faktor 4/Divlja magija ćemo drugi put. Ovom prilikom ćemo samo pohvaliti uredništvo Zabavnika na inicijativi da našem stripu ponovo pruži šansu da se vrati na mesto koje mu zasluženo pripada.
Takođe, u skorije vreme imamo paradoks da se albumi naših autora najpre objavljuju u inostranstvu, pa tek onda u Srbiji. I ne pričam samo o delimičnom autorstvu u kojem se radi sa stranim scenaristima kao što je Gajićev Bič Božji ili Tehnopape Janjetova. Ne, i kompletno autorska dela – npr. Točak Kovačevića i Skrobonje, Zografovi albumi, pa čak i stare epizode Ket Klou Baneta Keraca – najpre su čitani na francuskom, engleskom ili švedskom, pa tek onda na srpskom jeziku.
Pokušaću da kažem i nešto o samom stripu, a da ne otkrijem previše, pošto priča nosi preokret skoro na svakoj strani i šteta je da to sami ne otkrijete...
U Beču, krajem 18. veka, misteriozni istočnjak po imenu Čen nešto traži... U krčmi u kojoj treba da se nađe sa svojom „vezom“ sačekaće ga grupa krvožednih vampira, a u pomoć mu priskače slučajni gost, i to niko drugi do Marko Kraljević glavom i brkovima!
Radnja se zatim račva u nekoliko potpuno neočekivanih niti od kojih će se neke susresti, isprepletati i doživeti zaključak ili se jednostavno prekinuti. Najzanimljiviji podzaplet bez sumnje je onaj s Mocartom, u kojem otkrivamo pravi identitet ozloglašenog naručioca poslednjeg dela najvećeg genija klasične muzike.
Kraj ne može biti otvoreniji, a likovi su nam sad već dovoljno bliski da nam je veoma stalo da saznamo šta je s njima bilo dalje. Iako Rekvijem pre svega odlikuju horor i žestoka akcija, priča poseduje i elemente alternativne istorije, epske fantastike pa čak i postmodernizma.
Crtež je čist i jasan, bez alternativnjačkog egzibicionizma. Peka se solidno snalazi i u scenama borbe, kao i s neobičnim uglovima. Tek ponegde zasmeta nedostatak preciznosti ili pokoja problematična anatomija, ali ne dovoljno da pokvari opšti utisak.
Treba izdvojiti i bogatu paletu Milana Antanasijevića, koja sa uspehom dočarava naizmenično toplinu unutrašnjih prostorija, i spoljašnju beživotnost snegom i ledom okovanog Beča. Lep detalj su Mocartove partiture koje presecaju prostor između kaiševa na svakoj strani u drugoj polovini albuma, kao neka vrsta pisanog saundtreka za sličice stripa, čime izazivaju poseban osećaj napetosti.
Jezik je prepun kalambura, dijalozi su živi i promišljeni, i teraju vas da aktivno pratite šta se priča. Uopšte, album odaje utisak pravog mejnstrima kakav nam je toliko dugo nedostajao.
Ovaj tekst naizgled kasni, Zabavnik je već objavio ceo Rekvijem i prešao na novu ekskluzivu, svetsku premijeru Hermanove Afrike, time još jednom dokazujući da je bitan činilac i da sam tvori posebnu, kod nas jedinstvenu kategoriju strip izdavača. Jedina zamerka i dalje ostaje mali broj strana za strip, tek 12 po broju. Još da napomenem da ako pričekamo samo malo, možda nas neki blagorodni izdavač obraduje i pravim albumom sa avanturama Marka Kraljevića, Mocarta i vampira Čena.
Rekvijem u Zabavniku je i još jedna opomena novosadskoj Stripoteci, koja, eto, nastavlja da ignoriše domaće autore koji čine hvale vredan napor da ostvare nešto i na našoj sceni, a ne samo da se što pre i što bolje prodaju Francuzima, Nemcima ili Amerikancima.
Ako ste i propustili poslednjih par Politikinih zabavnika, pokušajte da se prisetite drugara koji ga još kupuje ili posetite malu sestričinu koja ne propušta nijedan broj i iščitajte Rekvijem. Samo to nemojte shvatati kao patriotsku obavezu!
Komentari
-
peka (gost)
| 17.02.2009. 13.22.40
ponosan sam na album Rekvijem...toje kao i Zagor, Feri ga je likovno obradio i crtao a crta ga i danas, s tim sto se ekipa na njemu jako umnozila. Sada gledano bio je inicijalna kapisla za ovakav istorijski preokret u domacem stripu...Vekovnici su pravi Srpski brend...Marko Stojanovic je pronasao nesto sto drugi nisu !
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.