Kompilacija pesama super grupe koju su sačinjavali George Harrison, Bob Dylan, Roy Orbison, Tom Petty i Jeff Lynne debitovala je nedavno na prvom mestu britanske liste najprodavanijih izdanja. The Traveling Wilburys su osnovani krajem 80-ih, a Collection je reizdanje njihova dva albuma koji nisu do sada bili dostupni digitalnoj publici
Ah, osamdesete! U poslednjim godinama najpretencioznije dekade u rock ’n’ rollu i perioda najlošijih frizura nikome ni na kraj pameti nije bila ideja da će se na muzičkom horizontu pojaviti dragulj kakav je bio prvi album supergrupe
Traveling Wilburys Volume 1 (1988).
George Harrison je te 1988. uživao u uspehu svoje veoma komercijalne ploče Cloud Nine, a ono što se desilo u toku snimanja B strane njegovog tadašnjeg singla u najmanju ruku bi se moglo nazvati srećnim sticajem okolnosti.
No, poštenije bi to bilo nazvati božjom intervencijom: Harrison, zajedno s Royom Orbisonom, Bobom Dylanom, Tomom Pettyem, Jeffom Lynnom i nezvaničnim šestim članom bande Wilburys, legendarnim bubnjarem Jimom Keltnerom, kreirao je vrhunsku kolekciju iskonskog i arhaičnog rock ‘n’ rolla premazanu kremama i šlagovima Lynneove maestralne produkcije.
Dylan je u to vreme snimao anemične ploče, Roy Orbison se vraćao iz dugogodišnje samoinicirane pauze, Lynne se ispod radara bavio produkcijom, a Tom Petty nije bio svestan činjenice da je baš tada počinjala njegova megastar karijera.
Zajedno s pločama Wilburysa i stvaralačkim vrhuncem Full Moon Fever (‘89), koji je proizišao baš iz ove saradnje, Petty je postao jedan od najvećih u poslu, ali nikad do danas nije ponovio kreativni naboj iz Wilburys perioda.
Volume 1 nam donosi Georgea Harrisona u najboljem svetlu – to je njegov apsolutno najkreativniji rad još od Beatlesa i albuma All Things Must Pass (‘70). Po celoj Volume 1 ploči prepoznaje se njegov učinak, od prelepih bitlsovskih aranžmana do harmonija diktiranih njegovim čistim i prefinjenim vokalom.
Ako neko suptilno može da zameni Lennona i McCartneyja u ulogama supružnika i kreativnih partnera – to su Dylan i Orbison! Roy Orbison, počasni član grupe koji, nažalost, umire pre snimanja drugog albuma, na Volume 1 nam poklanja najlepšu pesmu na ploči – maestralno otpevanu Not Alone Any More njegovim magičnim alt vokalom koji diže svaku dlaku na telu.
Kralj rokabilija, koji je svoju karijeru počinjao sa Elvisom i Jerryjem Lee Lewisom na turnejama po američkim zabitima, a čiji su uticaji ovde posve očigledni, nije mogao da nas napusti na lepši i gloriozniji način.
Najjači utisak, pak, pored očiglednog sveukupnog kvaliteta, ostavlja spontanost i opuštenost svih aktera. Bez rezerve, ovaj album se može uporediti s najboljim pločama rock ‘n’ rolla, onim koje su proizišle iz ludih zabava i uzajamno inspirativnih eksplozija kreativne energije.
Da je ova muzika snimljena dekadu ili dve ranije, bila bi verovatno rame uz rame s bilo čim od Beatlesa, Rolling Stonesa ili Dylanovog najfinijeg materijala. Senzacija je, ipak, u tome što je ovaj album bio preko potreban u trenutku kad je izašao – što samim muzičarima, što publici.
Ekscentrični i povučeni Dylan, koji nikad pre ili posle nije bio član demokratskog benda, posebno je uživao u ovoj žurci. To se izričito primećuje na drugoj ploči Volume 3 (’90), koja je mnogo više pod muzičkim uticajem dva preostala Amerikanca u bendu.
Ipak, Volume 1 nam poklanja najbolje Dylanove momente Dirty World, Congatulations i apsolutno fantastičnu dramu Tweeter And The Monkey Man, na kojoj njegov učinak u tekstovima pomaže da se premosti njegov često neprikladan vokal, postavljen u jukstapoziciji sa Orbisonovim i Harrisonovim.
Oba albuma su maestralno producirana. Jedan od najfinijih živih producenta, bivši predvodnik engleskih čudaka ELO, takođe odličan vokalista i r’n’r connoisseur Jeff Lynne, čini da obe ploče zvuče pompezno i veliko. Handle With Care i Heading For The Light kao da su skinute s albuma Revolver, dok se na Rattled Jeff Lynne poklanja Elvisu. Margarita je zabavni rock ringišpil, gde se Lynne bukvalno poigrava s produkcijom.
Na Volume 3, koji je snimljen bez tragično preminulog Orbisona (6. december ‘88), bend ne uspeva da ponovi magiju prve ploče, uprkos lepim, nadahnutim i zabavnim numerama (Inside Out, The Devil’s Been Busy i Cool Dry Place su kvalitetne kao bilo šta sa prve ploče).
Naime, Volume 3 je pokazni materijal kako se pravi opušteni i fini country rock i folk’n’roll album – činjenica je da se novi talas ovih muzičkih stilova iz kasnih 60-ih i 70-ih godina prošlog veka pojavio baš po izdanju ovih albuma, kad su se vrata širom otvorila za bendove kakvi su Wilco, Whyskeytown, Jayhawks i mnogi drugi.
DVD je veoma zabavan kolaž pet video-spotova i kratkog, nikad ranije viđenog dokumentarnog filma o bendu: The True History Of The Traveling Wilburys. Zajedno sa albumima, on čini kolekciju koja je pravi dragulj na kruni vaših klasika. Fantastično i, naravno, neponovljivo.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.