Ovo su pravi Ratovi zvezda!

Originalni naslov: La Caste des Méta-Barons
Scenario: Alehandro Hodorovski
Crtež: Huan Himenez
Format: 22 x 28,5
Povez: tvrdi
Pismo: latinica
Br. strana: 256
God. izdanja: jul 2007.
Srpsko izdanje: Beli put

Priča o tvorcu Metabarona skoro je podjednako zanimljiva kao i dela koja je stvorio. Rođen u Čileu, iako poreklom Ukrajinac, Hodorovski je u umetnost ušao preko lutkarskih pozorišta s kojim je obilazio rodnu zemlju. Početkom 50-ih zaputio se Pariz i preko pantomimičara Marsoa stupio u krugove nadrealista. Kasnije će se manje ili više uspešno baviti filmom i avangardnom umetnošću, uvek s jakim autorskim pečatom. Čuvena je njegova nerealizovana adaptacija romana Dina Frenka Herberta, koji će kasnije ekranizovati Dejvid Linč.

Taj projekat ga je spojio s možda najvećim strip crtačem našeg doba Žan-Žiroom Mebijusom, koji je radio knjigu snimanja za film. Ne mogavši da na filmu stvore svemirsku operu kakvu su želeli, ideje su pretočili u strip. Taj tandem je u serijalu Inkal, iliti Avanture Džona Difula, koji je započet 1981, postavio temelje univerzuma u kom se kreću i Metabaroni. U stvari, u Inkalu se prvi put pojavljuje lik Metabarona, nepobedivog ratnika najamnika.

Svet Inkala pokazao se kao fascinantna i vrlo komercijalna tvorevina, te je iznedrio još tri serijala – Tehopape, Mladost Džona Difula i, naravno, Kastu Metabarona, koji su se pojavili u osam albuma od 1992. do 2003. Mnogo više o Hodorovskom i kasti Metabarona može se naći u kompetentnoj i pronicljivoj blog analizi našeg Uroša Smiljanića, koja dopunjuje ovo izdanje.

U nekoj galaksiji koja verovatno predstavlja veoma udaljenu budućnost ljudske rase postoji trulo i korumpirano carstvo. Pošto na maloj planeti biva otkriven izvor antigravitacione supstance, njen narod je uništen, a jedina dvojica preživelih, otac i sin, začinju kastu Metabarona, velikih galaktičkih ratnika, i kasnije najamnika.

U prvom tomu sakupljene su četiri priče, tj. četiri albuma. Svaka od njih započinje scenom u kojoj se pojavljuju dva robota: Tonto i Lotar. U stvari, priče koje čitamo samo su način da njih dvojica prekrate vreme u letećoj tvrđavi Metabunker dok čekaju povratak svog gospodara, sadašnjeg Metabarona.

Tonto je u ulozi Šeherezade, mali je i bezobrazan, ali je takođe i verni sluga kaste od njenog začetka. S druge strane, Lotar je velika, radoznala, glupa gomila gvožđa, kome zbog napetosti priče stalno iskaču osigurači i pregorevaju diode. Na neki način, oni su nalik C3PO-u i R2D2-u, samo s prostaklucima. Kad razmislite, verovatno je da bi R2D2, da ume da govori, bio nalik Tontu, koji konstantno verbalno ponižava svog histeričnog kompanjona.

U prvoj priči upoznajemo se sa Odonom, čukundedom sadašnjeg Metabarona i začetnikom loze. Pirat koji nenamerno donosi rat na planetu izabranice svog srca, greškom ubija sina i ostaje bez reproduktivnih organa ne može biti srećan čovek, ali šnjur kao najtragičnija figura serijala (makar u ovom delu) ipak odnosi njegov sin Agnar. Višestruko osakaćeni mladić pokušava da se izbori sa strašnim nasleđem, ali biva upleten u tragediju nezamislivih razmera i zamršenosti. Ne smeju se preskočiti žene, Honorata i Oda, tj. čukunbaba i prababa. Iliti Oda-Honorata (!?). Pročitajte i zapanjite se razlučujući o čemu je stvarno reč.

A kada se Hodorovski već uplete toliko da je naizgled nemoguće naći razrešenje i spas za junake, uslediće jedan od potpuno apsurdnih preokreta, za kakve je nedovoljan i izraz deus ex machina.

Hodorovski svoj svet oneobičava mnoštvom bizarnosti. U svoj toj kakofoniji kultura, sekti i političkih partija Metabaroni nekako uspevaju da budu najluđi, ali i najprincipijelniji, formirajući u samo dve generacije komplikovane kodekse ponašanja, života, i najzad načina na koji umiru.

Na primer, sakaćenje. Počinje od Otona, kome je kibernetičkim implantima nadomešten osakećeni, hm, predeo prepona, preko Agnara, koji ima mehaničke noge umesto pravih, zdrobljenih u testu muškosti (ruku da ne pominjemo), dok sadašnjem Metabaronu fale samo uvo i, ovaj, parče desne hemisfere mozga. A šta tek reći o liku koji se zove Železna glava!?

Sve je u ovom svetu hipertrofirano, megalomansko i, najzad, pretenciozno do bola. Ratnici koji su u stanju sami da savladavaju armije, stotine hiljada svemirskih brodova koji udaraju jedni na druge. Tragične ljubavi suočene s takvim preprekama u poređenju s kojima su problemi Romea i Julije u rangu dvoje srednjoškolaca kojima roditelji brane da izađu dok ne urade domaći. Grozomorna sakaćenja od kojih vam pripada muka, kontrastirana s nekim od najerotičnijih scena ikad nacrtanim.

Kurve opatice i savršeni androgini, kitokiborzi i trohidrogenska torpeda, robomravi i paleohrist. Sve to, i mnogo više, garnira sagu o kasti svemirskih ratnika naoružanih mačevima, pištoljima i mentalnim moćima daleko mističnijim i spektakularnijim od „sile“ Lukasovih džedaja.

Ovaj strip definitivno nije za svačiji ukus. Potreban je dobar želudac da se svari, ali ako ste u stanju da cenite nesputanu imaginaciju, i dovoljno maštoviti da nadrealne scene Hodorovskog koje Himenez jedva uspeva da zauzda kičicom oživite u glavi, onda se obavezno strmoglavite u svet Metabarona. Ovako nešto nikad nećete videti na filmu, to je sigurno.