"Dobar" čovek

O ovom filmu malo šta se može saznati iz njegovog marketinga. Ako je neko iz produkcije želeo da film predstavi u enigmatičnoj atmosferi, uspeo je

Marko Kostić

Ocena:
8

Scenario: Nebojša Radosavljević
Uloge: Miloš Vlalukin, Jovana Stipić, Nebojša Milovanović
Žanr: triler
Proizvodnja: Srbija 2008.
Trajanje: 90 min.
Web: http://milosbrankovic.ideje.co.rs

Dakle, šta je ono što se u vezi s Milošem Brankovićem sakriva? Gomila scena seksa i nasilja? Ne baš – to je jedino što publika i zna o filmu, sudeći po medijima.

Da rešimo prvu enigmu. Miloš Branković nije film crne estetike. U pitanju je politički triler, iza kojeg stoji socijalna studija korumpiranog grada. To je film o ubicama, lopovima, ekstremistima, ali i građanskoj klasi, crkvi i vlastodršcima. Film opisuje krugove urbanog života u kojem su društvene suprotnosti integrisane, u kojem su svi hijerarhijski nivoi povezani s kriminalom.

Ovde estetika Balkana nije, tobož, na udaru ambijentalnih sila. Ovo je film u kojem je balkanski ambijent alibi za građansku korupciju. Velike ribe ne jedu male, već su male ribe podjednako odgovorne za zločine kao i sistem iznad njih.

U centru autorove pažnje je priča o mladom intelektualcu koga ugrožava nasilni gradski ambijent, huligani i primitivci koji od grada čine nakaznu celinu. Usput, omogućava nam se i uviđanje da huliganstvo nije iracionalna, bezumna ljudska sila, već deo društvenog lanca koji vezuje najmarginalniju ulicu s najprestižnije izolovanim salonima više klase.

U tom lancu svako ima svoje interese dok čuva svoj nezasluženo stečen društveni prostor: kako najniži ispod tramvajskog mosta, tako i najviši unutar mehurića najnovijeg đakuzija.

Drugi nivo radnje nosi lik Miloševe ljubavnice Aleksandre (Jovana Stipić), koja se, naizgled, podvodi njegovim neprijateljima. Do kraja filma vidimo da je obrnuto. Da je lik Miloša Brankovića, kao distancirana i „ugrožena“ jedinka, zapravo prijatelj zločinačkog lanca, a da je Aleksandra, iako fizički umešanija, dvostruki špijun u službi visokoetične svesti.

* * *

Miloš Branković (Miloš Vlalukin), kako mu samo ime govori, integriše lažnu podelu srpskog društva (na kulturne i nekulturne). Ta podela koristi onima koji pokušavaju da budu zaštićeni od odgovornosti za zločine samo zato što su zločine ignorisali. Glavni junak filma bežeći od nasilja postaje sve veći i veći saučesnik. Kada shvati da je onaj koji njega od nasilja štiti (Nebojša Milovanović) dušmanin za sve ostale, tada i prestaje da bude zaštićen.

Ali zašto ništa od ovog ne vidimo u marketingu filma; nevidljiv je zaplet, nevidljivo značenje, nevidljiv žanr, nejasan glavni lik. Da li je baš sve to samo zbog brige da ne bude spojlera?

Miloš Branković se po svemu navedenom suprotstavlja domaćoj kinematografiji, koja i te kako ima veze s korupcijom u Srbiji. Biti u srpskom filmu označava umeće sakrivanja činjenica kako se do para za film došlo, a to onda, po inerciji, vuče sa sobom promašenu sliku stvarnosti. S druge strane, stvaran film je sam po sebi opasan za korumpirano društvo. Otud je cela produkcija ovog subverzivnog filma u kontrapunktu s njegovom idejom.

Dakle, ideja je suviše subverzivna za svakog ko hoće da bude deo srpske kinematografije. Moguće je da je zato Radosavljević svoj projekat gurao na dva različita koloseka, snalažljivo sakrivajući provokativnu poruku svim drugim mogućim provokacijama. Tako osvetljeni naturalizam, stilizacija i diskontinuitet postaju razumljivi.

A i nekrofilija, bestijalnost, homoseksualnost i politika dobijaju drugi smisao. Sve su to lažni znakovi, levi i desni, kojima reditelj skreće pažnju bezbednosne i javne publike s poruke koju ovaj film nosi, a to je da su kriminal, nasilje i primitivizam u Srbiji proizvodi, nikog drugog do – građanske klase!

Miloš Branković Nebojše Radosavljevića raskrinkava alibije srpskog centra, onog koji misli da je moral samo psihološka a ne i sociološka kategorija. A domaća kinematografija, kad je bolje pogledamo, uvek štiti građanski centar i rukama i nogama, ma kojem (aktuelnom) režimu pripadala. Ona to čini lažnim distanciranjem – sela od grada, građanske porodice od kriminala, 80-ih od 90-ih, kruga dvojke od narodnjaka.

Istu zaštitnu funkciju imaju i lažna integrisanja: funkcije i karaktera, uzroka i posledice, ambijenta i emocije. Pri tome kinematografija obavlja i zadatak lažiranja istine: da nesvest ne znači moralni kvalitet, kao što ni ograđivanje od činjenica nije vrednosna kategorija. Dobar čovek, koji je dobar samo zato što ne želi nasilje, sigurno ne zna mnogo o moralnoj krivici i njenim konotacijama. To je onaj koji ne razmišlja o nasilju dok se ne odnosi na njega lično. A ta situacije se, drugim rečima, zove privilegija, privilegija građanskog centra.

* * *

S druge strane, izabrati manje od dva zla ne znači liniju manjeg otpora, ali pretpostavlja postojanje višeg cilja. Biti svestan negativnih konotacija pozitivnih postupaka onemogućava ideal čiste moralnosti, ali gradi socijalnu svest. Onu koja sumnja u svoje prijatelje kada je najveselije, i koja razmišlja o posledicama kad su najdalje. Svest koja ne veruje u mir i ljubav kao u statične kategorije, već kao u odnosne; koja nosi uporednu svest sa svim životnim konotacijama i koja se nosi sa zlom i nasiljem kao stvarnosnom kategorijom; koja žrtvuje individualnost zarad odgovornosti; koja rizikuje čistotu duše zarad dinamike duha.

Sve ovo čini zanimljiv paradoks. Da bi snimio dobar film u savremenoj Srbiji, reditelj mora da sakrije ono što je najbolje. Da li to film čini slabijim?

Ne baš. Zato što postoje stilske figure, postoji odnos teme i ideje, postoji kontrapunkt, slojevitost i ostale implicitne kategorije, pozajmljene iz rečnika starijih umetnosti.

S druge strane, ne možemo poreći da umetnost, ako hoće, može da bude i direktno angažovana. Ovaj film je izbegao angažovanu formu zamenivši je naturalističkim kontrapunktom. Da bi izbegao direktan atentat, Radosavljević je zaglušio svoju pušku arsenalom lažnih provokacija.

Sve ovo možemo da opravdamo poredeći Miloša Brankovića s njegovim sopstvenim marketingom. Ali, problem nastaje jer se ova dva koloseka, naturalistički i angažovani, potiru u okviru samog scenarija.

* * *

Osnovna mana filma je, naravno, u glavnom liku. On je, naime, iako simboličnog imena i (na kraju) opterećen delanjem, prilično nezanimljiv lik. To što mu je ime simbolično, i to što njegovo prijateljstvo s kriminalcem Šarlahom čini okosnicu radnje, ne znači da baš on zaslužuje da budem glavni junak.

Tu dolazimo do esteske implikacije koju Radosavljević nije uspeo da prevaziđe poput ideološke, a koja je opet, konotativno povezana s onim od čega ovaj reditelj (kao i mnogi od nas (koliko nam logika dozvoljava) beži – beži od srpske filmske estetike.

Lik Aleksandre je po svim klasičnim dramaturškim pravilima trebalo da bude glavni lik filma, jer ona najviše od svih kreira radnju, a najmanje je trpi. Da li je to izbegnuto zato što je Radosavljević debitant, pa nije znao da mu je potrebna još jedna scenaristička ruka, ili zato što je kalkulisao s kinematografskim esteskim haračem, teško je odgovoriti.

Svejedno, ovde imamo glavni lik koji zbunjenošću neodoljivo podseća na Irfana Mensura iz Paskaljevićevih, ili Branka Cvejića iz Karanovićevih ostvarenja. Taj danak crnom talasu bio bi opravdan da odmah pored njega, Miloša Brankovića, u vidu svih ostalih živopisnijih likova ne stoje mnogo bolje napisani protagonisti, samim tim mnogo bolji i svetliji potencijalni filmovi.

Da zaključimo: da bi čovek uspeo da bude deo umetničkog establišmenta, on mora da sakrije ono što je za dati sistem jeretičko. Radosavljevićev primer govori da našem društvu ipak ne smeta toliko ni hrabrost, ni provokativnost, ni revolucionarnost. Našem nesrećnom društvu smeta talenat! Tako se dešava da su talentovani umetnici poput reditelja Nebojše Radosavljevića, montažera Aleksandra Popovića i direktora fotografije Miloša Kodema prisiljeni da, svesno ili nesvesno, najveći deo svoje energije ne koriste na kreaciju, već na metode kojima će svoju kreativnost da sakriju.

Samodestruktivno, poput škorpije, ali i stoički, poput svega što danas opisuje pojam urbanog dizajna, ovaj film daje nadu i uputstvo svakom motivisanijem stvaraocu kako se čita Zenonov paradoks, kako se prevazilazi faustovski kompleks, kako se rešava ubistvo u Orijent ekspresu i kako se pobeđuje u partiji šaha protiv korupcije.

Samo kad Ribe našeg društva prestanu da plivaju kako društvo nalaže, shvatiće da voda nije tako duboka kakvom se čini. Tada ćemo ući u tako željeni milenijum, tada će i Miloš i Branković shvatiti da nema potrebe za domaćim udicama, dok je celom svetu mesec u Vodoliji. Pa makar bila i tamna noć.

Povezano:
Zašto propadaju bioskopi u Srbiji?

Komentari

malisa (gost) | 02.10.2008. 13.19.34

dobar bend. samo napred!
jelen (gost) | 02.10.2008. 13.43.47

ma dajte, molim vas... dokle vise sa ovakvim filmovima? dokle ce biti opravdanja nizasta? dokle?
Tombstone BR (gost) | 02.10.2008. 13.51.32

Od svega je tačna samo ocena! Sve ostalo je proliferično praznoslovlje, meandriranje na apstraktne teme gde im nije mesto, uz neizbežnu para-liberalnu glazuru. Ukratko, nakucavanje teksta.
(rio) bravo! (gost) | 02.10.2008. 19.40.51

ovaj tekst pokazuje kako se o raznim fenomenima u ovom drustvu moze pisati analiticki, racionalno i trezveno. marko je ocitao lekciju i nekim popboks kriticarima koji cesto nedostatak znanja, argumentacije i analiticke sposobnosti zamenjuju jakim recima i trikovima pokusavaju zadrze paznju
stanišić jovica (gost) | 02.10.2008. 20.17.34

Meni se ovaj film dopao i mislim da je zaslužio ovako visoku ocenu i preporuku,
dikej (gost) | 02.10.2008. 21.11.44

marko se raspisao. ako se raspisao. sve sam procitao. zainteresovao me je za film. to je valjda najvaznije kod ovakvih prikaza.
crackhead (gost) | 02.10.2008. 23.07.30

film je super. ima prostora za polemiku. mislim da je kritika osvetlila neke stvari koje nisam primetio, ali skroz kapiram i one kojima se film ne svidja.
ukulele joe (gost) | 03.10.2008. 00.12.06

film nisam pogledao, ali, 'nako na prvu, neko ko u svom cv-u ima, kao redatelj, za spisak reziranih spotova ovakve bendove, taj tesko da ce da napravi dobar film: "Scenarista i reditelj muzičkih spotova za mnoge domaće rock grupe i soliste (Van Gog, Tap 011, Smak, Generacija 5, Tanja Banjanin, Ana Stanić itd.)" :-)) samo nemoj da mi neko ovdje pocne sa pricom o "cisto profesionalnom, zanatskom pristupu poslu rezisera" - cista amputiranost ukusa u izboru bendova (sve do jednog!)!
sif (gost) | 03.10.2008. 09.22.03

tekst je zanimljiv, ali mu malo nedostaje fokus, previse je ambivalentan prema filmu, tako da ova osmica ostaje pomalo neopravdana. a film mi se posle onoga sto sam videla na tv-u i ovog prikaza ni ne gleda.
Jovan Ristic (gost) | 03.10.2008. 11.41.44

Ovaj film se zove Milos Brankovic. A najmanje govori o Milosu Brankovicu. Prica o njemu je potpuno zagusena sporednim nitima radnje od kojih neke nisu bitne za pricu a samo guse. Ne smeta mi ideologija sama po sebi - da mi smeta, trebalo bi da popljujem Prljavog Harija. Ali mi uzasno smetaju povrsnost i stereotipi u razradi teme i likova. Film moze da se vadi na odlicnu fotografiju, dobar kasting i standardno odlicnog Petra Bozovica. Super je sto je Radosavljevic u svom filmu otvorio vrata za mlade. Ali, ukupan dojam po pitanju samog filma ne bih mogao da ocenim sa vise od 4 ili 5 na skali od 1 do 10.
kasno marko (gost) | 03.10.2008. 12.38.26

ma film nije ni korektan. ne zadovoljava ni osnovna ocekivanja filmskog izraza, dijalozi su neprirodni i neizgovorljivi, zbog chega chetso glumci stradaju, fabula je jedno opshte mesto, sukob 2 poklonika dve ideologije koji je gledaocima prezentovan na jedan krajnje uopshten i stereotipan nachin a stav reditelja/scenariste da je savez ateista emanacija zla pod podrshkom evropskih fondova, koje drze dve zle lezbejke koje izazivaju konachni slom glavnog junaka, je krajnje, krajnje, krajnje diskutabilan... i tada sve te dihotomije koje je autor zeleo da pokaze nekako padaju u vodu
Arf (gost) | 03.10.2008. 13.41.49

Nisam gledao film, ali se slazem sa svim prethodnim komentarima.
državna bezbednost (gost) | 03.10.2008. 17.20.08

Marka Kostića već godinama držimo na oku, a sada znamo da treba da pratimo i ovog Radosavljevića...
james (gost) | 03.10.2008. 19.53.01

sta ga je komentara.
Tasa (gost) | 16.10.2008. 17.30.35

Gde mogu da nabavim ovaj FILM???? Cuo sam da extra
Upravo sam odgledao film (gost) | 09.05.2009. 09.38.30

Ima li kraja morbidi u srpskom filmu...vise necu ni da gledam. Milos Brankovic, Hadersfild, Sutra ujutru, Klopka, Optimisti, Jug-jugoistok, Budjenje iz mrtvih, Krojaceva tajna, Aporija, Ljubav i drugi zlocini, Na lepom plavom Dunavu... a tek oni kao opustajuci filmovi, Crne Gruje i ostali.... Da li medju nasom gospodom umetnicima koji se bave filmom ima iko sa anbicijom da mu film pogleda vise od 500 ljudi? Napravis crno-beli film iako se radnja odvija nocu, ubacis kriminal, komicnu ulicnu bandu, porno modele... na jednu stranu, a jednog divnog momka-zrtvu na drugu, kao kontra svemu ovom losem i onda si kao umetnik, a to sto je film dosadan, smoran, nerealan, sumanut i sto me je iznervirao pa ne mogu da spavam to nikom nista....i jos sam dao 300 dindzi za dvd... Zbog ovakvih filmova Turneja ispade dobar film... ....a bas sam ocekivao dobar film jer sam cuo kako ga hvale...
žika (gost) | 21.12.2012. 10.50.01

jako je zabavno kada neko svoje tumačenje koje je argumentima siromašno, proglasi za jedino i apsolutno.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike