75% vs. 25%

Naslov originala: Death Race
Scenario: Paul W.S. Anderson, Robert Thom, Charles B. Griffith
Uloge: Jason Statham, Joan Allen, Ian McShane, Tyrese Gibson, Natalie Martinez
Žanr: akcioni film
Trajanje: 105 min.
Proizvodnja: SAD, 2008

Britanac Paul Anderson poznat je po filmovima povezanim sa video igricama (Mortal Kombat, Residental Evil), po tome što je za svog Aliena (Alien vs. Predator) sâm napisao scenario i režirao ga kao i James Cameron svog, a i po tome što je inspirisan Solarisom Tarkovskog napravio Event Horizon.

Kako su ti filmovi izgledali i kome su se i koliko dopali i jeste i nije važno. Važno je jer je sve u svojoj dosadašnjoj karijeri Anderson uradio tako da je, brže ili sporije, otvarao sledeća vrata do kojih mu je stalo. A i nije važno jer je svaki film i celina za sebe o čemu najbolje svedoče oni koji tek počinju da gledaju filmove i niti imaju referentni okvir, niti ih on previše interesuje.

Referentni okvir je stvar slična onoj koja se u teoriji informacije zove redundantni sadržaj: svaka informacija sačinjena je od informativnog jezgra (ono što je novo znanje koje se saopštava) i narečenog redundantnog sadržaja (sve ono što već znamo, a što shvatanje novog čini mogućim).

Dakle, kad bi neka informacija bila samo informativna, to bi značilo da je potpuno nerazumljiva. U filmu, to se ponekad događa autorskim delima: onaj ko nikad nije gledao autorske filmove ili, npr, filmove određenog stvaraoca, odgleda najnoviji takav film i - ne razume ništa pod milim bogom.

Sa žanrovskim filmovima, to se ne događa. Jer, oni su na izvestan način redundantni u samoj svojoj osnovi. Kao što u je mit priča koju jedno društvo pripoveda sebi o sebi, tako i žanrovski film barata već poznatom pričom. Zadovoljstvo koje se na taj način izaziva u gledaocu proizlazi iz ostvarenih očekivanja u ostvarivanju pravde, a ne iz neočekivanih obrta.

Priča Mrve trke nije gledaocima toliko poznata zbog toga što je donekle rimejk Mrtve trke 2000 Paula Bartela iz 1975. i što za kuriozitet ima Rogera Cormana kao jednog od producenata; ona je poznatija zbog usamljenog, nepravedno maltretiranog junaka koji se ne bori za idejne, ideološke i profesionalne principe, već za golu egzistenciju koja će mu omogućiti isto tako jednostavnu stvar, a to je da i sociološki bude otac svom biološkom detetu.

On jeste mali čovek, ali sa konvencionalnom žanrovskom karakteristikom da nešto zna najbolje na svetu i da ga to čini velikim: on je savršen vozač surovo-agresivnog relija iz anti-utopistički projektovane bliske budućnosti.

Trka u Andersonovom filmu liči i na trku automobilima, i na video igru, i na metaforu uobičajenog života u kojem se ljudi bore sa sebi sličnima svi zajedno izmanipulisani odozgo, onima koji uspostavljaju pravila i nemoralno ih menjaju kad im to zatreba. Tj. nema gledaoca koji kao vozač automobila, igrač video igara ili naprosto čovek ne bi mogao da razume o čemu je tu reč.

Pitanje je samo da li gledaoca takva priča i takav žanr interesuju. Istina je, nema tu ničeg tarantinovskog, ali ima klasičnog za pročišćavanje sjajnih agresivnih afekata. Pa, ko voli nek’ izvoli, a ko ne voli neka živi svojih 75% iz naslova i pusti 25% da žive i oni!

Ostale kritike sa Cinemanije 08:

• LJUBAV U BARSELONI – Woody Allen
• ZRNO UTEHE – Marc Forster
• GOSPODARI RATA – Peter Chan
• POD BUDNIM OKOM – D.J. Caruso
• NIKAD NE ODUSTAJ – Jeff Wadlow
• SHINE A LIGHT - Martin Scorsese
• PRAVIČNO UBISTVO – John Avnet
• HELLBOY II: THE GOLDEN ARMY - Guillermo del Toro
• ANANAS EKSPRES – David Gordon Green