Rečenica iz naslova upotrebljavala se u prošlosti, a i danas se upotrebljava kod konzervativnih roditelja - da se odloži ili odbije odgovor na dečja pitanja o seksualnošću. A ponekad, evo, kod starije dece, biva to i o njenom naličju – zločinu
Naslov originala: Plus tard, tu comprendras
Scenario: Dan Franck po autobigrafskoj prozi Jeromea Clementa
Uloge: Jeanne Moreau, Hippolyte Giratdot, Emmanuelle Devos, Dominique Blanc
Žanr: drama
Trajanje: 89 min.
Proizvodnja: Francuska, Nemačka, 2008
Scenarista filma Razumećeš jednog dana iskusni je TV scenarista, a reditelj Amos Gitai proslavljen dokumentarista. Snižavajući efektnost i efikasnost televizijske prema gotovo eksperimentalnoj naraciji, a takođe uvodeći u dokumentarističnost neutralnog rediteljskog stila divu fransuskog igranog filma Jeanne Moreau, autori su postigli zanimljive efekte. Treba tu svakako napomenuti i direktorku fotografije Caroline Chamtier, i inače jednu od zanimljivijih žena savremene francuske kinematografije.
Film govori o naslednoj krivici zbog zločine počinjenih u prošlosti i o nemiru onih koji slute, a ne znaju šta se to u prošlosti dogodilo. I da li je ćutanje žrtava jedan od načina zaceljivanja rana? Da li je uopšte moguće zaceliti rane koje su jevrejskom narodu kroz istoriju počinili različiti politički sistemi, njihove psihopatske vođe i slepi sledbenici-slabići?
Razumećeš jednog dana ironičan je naslov koji govori o tome da sazrevanjem svi ljudi, a pogotovo oni poreklom umešani u traumatičnost istrije, dolaze u poziciju da razumeju da se ono o čemu je reč - ne može razumeti. Nešto kao psihopatski serijski ubica 20 dece iz Eastwoodove Zamene, pa onda pomnoženo stotinama hiljada.
Ipak, celovečernji igrani film ne može biti isto što i dokumentarac, a i dokumentarac mora imati nekakvu dramaturgiju. Harizmatična Jeanne Moreau, nekada femme fatale, tj. žena sa tajnom iz sfere intimnog ljubavnog života, ovde je baka s tajnom iz sfere porodičnog, ali i javnog života čitave Francuske – ona igra Jevrejku čiju je porodicu nacistima potkazala francuska porodica njenog muža da bi se dočepala lepog stana bogatih prijatelja.
Da zaštiti decu od spoznaje monstruoznosti sopstvenih predaka, Rivka celog života ćuti i – ne progovara do kraja. Njen sin, međutim, u zrelim godinama istražuje i istražuje. Osnovni dramaturško-strukturalni problem Gitaijevog filma u negradiranosti je tog istraživanja, a u ideološkom smislu u nezauzimanju stava prema sinovljevom istraživanju – O.K. je kopati po onome što roditelji kriju od nas jer imamo pravo na istinu ili nije O.K. kopati jer roditelji imaju pravo na kreiranje istine?
Kao i u filmu Skriveno Michaela Hanekea, savremena francuska kinematografija pokazuje nam kako joj je teško da bude kritična prema sopstvenom društvu i aktuelnom sistemu na vlasti, a opet, kako filmski stvaraoci jesu senzibilisani na nešto što nije bilo u redu, a za šta je došao dan za razumevanje.
Povezani tekstovi – Fest 09:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.