Kao i svako od nas i Michael Jackson je hteo da pobegne od stvarnosti.
I znali smo da će u tome uspeti, pre ili kasnije.
Ima nečeg najsuštinskije ljudskog u tome. Kao i u načinu na koji je Michael Jackson rešio da ode - na sceni, ili pokušavajući da je još jednom opčini. 50 koncerata za 50 godina, kao svećice na torti
Niko me neće uveriti da Michael Jackson pesme nisu bile muzičke verzije plastičnih igračkica i video igrica u isto vreme. Nešto što je na nekom nivou ispod praga svesti odraslog čoveka zadovoljavalo neke njegove osnovne potrebe. Nešto što je bilo tu i pre nego što je napravljeno, jer je trebalo da postoji. Pokušaj da se kreira uteha od svih razočarenja.
Sva je prilika da je mali Michael u senci onih dimnjaka željezare u Čikagu imao samo jedan izlaz i samo jedan plan - da izmakne sudbini igrajući i pevajući bolje od bilo koga. Plan mu je potpuno uspeo.
Kad se došlo do godina za solo karijeru, Quincy Jones nije mogao imati boljeg saradnika od Michaela Jacksona, sa kojim je napravio jedan od najvećih prevrata u istoriji popularne kulture, u to vreme već jedne forme politike. Na tri albuma od 1979. do 1987. - Off The Wall, Thriller i Bad - stvoren je prvi put pop proizvod kojeg je crnačka muzička zajednica prodala belačkoj potrošačkoj zajednici u Americi kao da je to njena pop muzika, pa potom i celom svetu, što je manje važno (Thriller je u ovom procesu postao najprodavaniji album svih vremena). Da 1983. nije stvoren Michael Jackson - prvi prihvatljivi crnac - 2008. ne bi bilo Baracka Obame!
Njegova verzija pop muzike bila je usmerena na to da miluje mozak svima, da odgovori na strahove običnih miliona, i da ih razreši simboličkom pobedom dobrog nad zlim, na isti način na koji je Walt Disney uspeo sa svojim svetom antropomorfnih životinja. Iz današnje perspektive Michaelov svet multikulturnih junaka u kome i crnci konačno spašavaju svet, verovatno je nešto najmalograđanskije što se moglo proizvesti u pop muzici, ali drugog izbora nije bilo ako si hteo da menjaš taj milje i osvojiš za crnce uloge koje su do tad bile ekskluzivno belačke. Jedna doza opasne nepredvidivosti i uverljivosti u dočaravanju ove borbe, kao i kod Disneyja, uvek je sprečavala Jacksona da postane šablonski umetnik.
Upravo suprotno, trudeći se da postane ono što je obećavao svima, Jackson se i sam preselio bar jednom nogom u maštariju koju je kreirao, plaćajući skupu cenu poremećenosti sveta oko sebe, u kojem je borba dobra i zla postajala sve manje važna, sve relativnija kategorija, sa sve maglovitijim polovima. Michael Jackson je otelotvorenje vere u pobedu dobra, ali je očito i zlo morao da nosi sa sobom, da bi dobro pobedilo.
Ova njegova podeljenost, koja je i fizički počinjala da ga cepa, pa je istovremeno izgledao i kao crnac i kao belac, i kao muško i kao žensko, sigurno je imala i svoju dimenziju koja se mogla videti samo između četiri zida, o čemu tužno svedočenje možemo naći u reakciji na smrt njegove bivše žene, Presleyeve ćerke. To je mogao biti samo pakao jednog neizbalansiranog bića koje ne može da nađe sigurno uporište u sebi, pa kreira spoljašnje okruženje na koje se oslanja - s tim što je Michael Jackson uspeo da ubedi ceo svet da ga podržava u njegovom isfantaziranom obličju.
Jackson je inače skupljao relikvije pop kulture u sebi, praveći lični hram od svoje osobe – venčanje sa Preslyejevom ćerkom kojoj govori da će otići kao njen otac, kupovina prava na kompletan muzički katalog Beatlesa i snimanje singla sa McCartneyjem, kopiranje Disneylanda kroz izgradnju Neverlanda – sve to pokazuje da je Jackson strasno živeo ulogu Kralja Pop muzike sa drskošću i životnošću nekog ko je samo to umeo da bude i branio je tu svoju ulogu po svaku cenu, ulažući abnormalne sume novca u taj san, plaćajući svaku telesnu i materijalnu cenu da ostvari večnost i pobegne od svake stvarnosti koja mu nije bila po volji, ispunjavajući tako usput snove svojoj publici, koja tu moć nije imala.
Pepeljuga je verovatno realniji uzor za Michaela Jacksona nego Petar Pan, bez obzira šta drugi govorili, pa i on sam. Jackson je uspeo da bude oličenje magičnog pretvaranja da smo neko drugi, i da to ne mora biti samo za jednu noć – za publiku, on je bio princ s kojim možemo biti do ponoći; za sebe, on je bio Pepeljuga koja je svojim fizičkim kvalitetima i ničim drugim, iz ničega stvorila magiju i zaslužila svoju sreću.
Crtani junaci ne umiru, pa to ni Michael Jackson nije predvideo za sebe, samo je dopustio da mu srce stane, jer su stvari oko njega postale odveć teške. Teške za jedno crnče koje je pokušalo da zaboravi sebe i dimnjake i dugove, ali je sve opet pretilo da se vrati. Kao na kraju spota za jedan od najvećih hitova svih vremena, Billy Jean, nestao je u svom krevetu, nikom ne smetajući.
Moonwalk u crnim cipelicama sa belim čarapicama, upravo tad i tu lansiranim modnim detaljem, jeste večni američki kič koji će nadživeti svemir, a sa njim i ova plastična muzika, ukus našeg doba - jer je smisao postojanja nečeg kao što je plastika da ostane tamo posle ljudske rase. Michael Jackson je postao sad napokon plastika, večnost je njegova, a mi smo prošlost.
Povezani tekstovi:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
jeste (gost)
| 29.06.2009. 13.18.44
http://www.rateitall.com/i-1929229-michael-jackson-lisa-marie-presley-share-a-kiss.aspx
-
Quincy (gost)
| 29.06.2009. 13.20.22
Schmrtz
-
@jeste (gost)
| 29.06.2009. 14.58.26
dobar je jedan komentar:
Would have been very shocking in 1956, but not so much today. I'd call this a mildly shocking incident but not an interracial affair because Jackson shed race years ago, I don't know what the fuck he is really. Some sort of whore's revenant. Anyway, society's become more tolerant when what appears to be a dying, raceless transexual can kiss someone partially created by Elvis in between hamburgers and pills one drunken night.
-
elpaso (gost)
| 29.06.2009. 15.02.58
Odlican tekst, dragan ubo sustinu price.
Nesretni Micahel da nista drugo nije snimio osim Billy Jean i onu ubitacnu bas liniju, zasluzio bi vecnost...A ko je odrastao u 80-im, zna da su jacksona SLUSALI, SVI, samo se smanjio broj onih spremnih da to danas priznaju... a ovo lesinarenje zute stampe i ucjeveljene prijatelja i rodaka oko smrti izgleda da ce nadmasiti sve dosad, kao i uvek u njegovom slucaju...
RIP mjesecvom hodacu
-
t0zzinjo (gost)
| 29.06.2009. 17.15.37
odlican text.
-
tuljan (gost)
| 29.06.2009. 19.12.45
lepo rečeno...
-
Alex (gost)
| 30.06.2009. 01.05.49
tako nekako ... ili slično ... otprilike
-
djape (gost)
| 30.06.2009. 08.13.56
da
-
najgorost (gost)
| 30.06.2009. 10.28.05
pa dokle vise...
MJ, Madonna i MTV, unistili su muziku koju smo voljeli tokom 60-70tih, napravisi od svega biznis. Thriller i Off The Wall nisu lose ploce ali su prije svega studije predvidjanja potreba masa izvedene od bezbroj ne samo muzičkih znalaca koji su učestvovali u brendu Michael Jackson. To da vrijeme radi za njegove songove što tvrdi autor teksta, pokazaće vijeme! Iskreno volim samo Van Halenov rif i Beat It... MJ je u tom polju miljama daleko od nekih soul velikana kao što su Al Greena, Clintona, Slya, Princea...
Meni je stvarno žao što neki ljudi umiru mladi, pa cak i ako su oni celebrity. Ali ne vidim zbog čega toliko idolopoklonstvo i naduvavanje velicine za nekog koji bi bio, od istih likova, samo 10 dana od većine sažaljavan kao duševno poremećen lik.
A nigdje u cjelom tekstu se ne pominje njegov humanitarni rad zašto je dospio u ginisovu knjigu! Samo neke Pepeljuge i Petri Pani. Čovjek je skončao jer nije mogao da podnese toliki pad u interesovanju publike. Što se tiče budućnosti i MJ, izvjesno je i da bi mogao postati mjerna jedinica za mjerenje narcisoidnosti...
-
bojan brukner (gost)
| 30.06.2009. 11.14.58
najzad. smucen od svih hvalospeva koji se danonocno odvijaju na svakom mogucem mediju, jedna realna, iskrena i istinita prica o coveku koji je postigao mnogo, a vredeo sasvim dovoljno.
recju...uze mi rec iz usta
-
Uros (gost)
| 02.07.2009. 13.25.26
Odlican tekst. Nikada nisam bio njegov fan, ali mi je ovih dana zao. Mislim da je odavno bilo jasno da se jedna izmucena, kontraverzna - ali ipak izuzetna - karijera gasi. A to je uvek tuzno gledati.
-
bio je mudonja... (gost)
| 05.07.2009. 01.36.15
...retko veliki mudonja!
-
Drakkar (gost)
| 21.07.2009. 02.16.03
Michael Jackson je bio genije i hvala mu na svemu sto je postigao u muzici, kao i u bezbroj humanitarnih akcija.
-
superljiki (gost)
| 21.07.2009. 18.17.19
ja sam se lozila na njega
-
milan (gost)
| 22.02.2012. 03.30.49
a ti si tako nemocan da ne mozes da postavis validne linkove
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.