My Best Friend Is You

Sudeći po stihovima, Kate Nash je osoba koju bi svako poželeo za prijatelja. Neko ko je svestan svojih mana ali je dovoljno siguran u sebe da može da ih posmatra sa distance i ne dozvoli da one prevladaju. Neko ko se ne plaši da kaže šta oseća i izvini se kada smatra da je pogrešio.

Priznaćete da takvih ljudi ima malo u vašem okruženju. Možda se baš zato ovaj album zove My Best Friend Is You.

Kate Nash je imala tu nesreću (ili je to bila namera?) da se sa vrlo sličnim zvukom pojavi ubrzo posle Lily Allen, zbog čega će je poređenje sa dotičnom gospođicom verovatno pratiti do kraja života. A zapravo, njih dve imaju veoma malo sličnosti. Međutim, da li bilo koga zanima činjenica da je Kate mnogo bolji pripovedač od Lily i da njeni stihovi stvaraju jasne i žive slike u vašoj mašti? Da je svojim oštrim jezikom i iskrenim emocijama lirički mnogo bliža EL-P-ju, na primer, nego gospođici Allen?

Dok Lily propagira "it’s not me it’s you" samoljublje, Kate stoji čvrsto na zemlji kao ljudsko biće a ne božanstvo u ljudskom obliku.

Ipak, kontroverzna It’s Not Fair je morala da dobije odgovor u vidu I Just Love You More sa orgazmičkim vriscima koji se isto tako mogu protumačiti i kao bes. Zavisi od toga kako ste raspoloženi.

Kate Nash bez imalo pardona baca svakome istinu u lice, istinu koju ne želite da čujete ali koja vam je neophodna jer će vas na kraju osloboditi. Njene reči bodu tobože hladno srce svih onih savremenih devojaka 21. veka koje su progutale Seks i grad single & fabulous žvaku, a dobro znaju da su ipak u suštini bića kojima je potrebna sigurnost, toplina i ljubav, i koje će se nakon lude žurke i neobaveznog seksa usamljene u svojoj sobi site isplakati.

Zbog toga je Mansion song, čiji pocetak nije otpevan već besno izrecitovan ("You were just a hole that lacked passion,  Another undegnified product of society. That girl should have been a mansion") najbolja pesma na albumu.

U Don’t You Wanna Share The Guilt? Kate stavlja slušaoca u situaciju kada sa nekim s kim je navikao da deli i dobro i loše više nije u tako dobrim odnosima i moli ga da ,kao i do sad, podele i krivicu za to.

Kiss That Grrrl momentalno podseća na čuvenu pesmu iz Disneyjevog crtanog filma Mala sirena, ali govori o ženskim nesigurnostima u trenucima kada treba da se takmiče sa drugim ženama.

I’ve Got A Secret je zarazna i pre svega jednostavna pesmica koja raste sa svakim tonom baš kao što tajne koje žive u nama bujaju, bore se da izađu na površinu i budu slobodne.

Iako ovaj album može delovati i kao takmičenje u broju izgovorenih opscenih reči, njegova suština možda ipak dopre do neke izgubljene devojčice na izlasku iz tinejdž doba kojoj će dobro doći savet starije prijateljice.

Najveći nedostatak Kate Nash je u tome što i pre nego što album počne možete da pretpostavite šta ćete čuti. Takođe, Kate je ipak muzički produkt i nema toga što će reći i uraditi zbog čega biste je prihvatili kao individualnog umetnika - retro frizura, crveni karmin, kobajagi oljušteni lak na noktima, retro omot i retro pesmice, sve je to deo opšteg trenda (u muzici).

Odavde pred slušaocem dva puta. Možete to da prihvatite i jednostavno se prepustite muzici, ili da shvatite (pre)ozbiljno i počnete da otkrivate rupe na saksiji, besno lupajući po tastaturi u misiji da raskrinkate sve te lažne proroke i pop zvezde.

Audio:

• MySpace