Ponovo radi crowd-pleaser!

Ukratko rečeno, desio nam se crowd-pleaser – film rađen sa nepatvorenom ambicijom da se dopadne najširem gledateljstvu

Zoran Janković

Ocena:
7

Scenario: Ranko Božić, Srđan Dragojević; po knjizi Vladimira Stankovića
Uloge: Miloš Biković, Petar Strugar, Nina Janković, Danina Jeftić, Vojin Ćetković
Žanr: sportsko-istorijski
Trajanje: 140 min
Proizvodnja: Srbija, 2010.

Srbija je vazda bivala i ostala gladna fenomena. Pa tako je i na polju filma. Fenomen predstavlja i poplava (mahom potpuno promašenih) ovdašnjih filmova čiji autori nisu ni pokušali da barem malo zatome gnušanje koje osećaju prema plebsu. U tom talasu tzv. fondovskog filma našla su se i ostvarenja kojima bi i dijagnoza krajnje neveštosti i nemuštosti bila kompliment prve vrste - Tamo i ovde, Čekaj me, ja sigurno neću doći, Kao rani mraz, Plavi voz... A onda usledi nalet novog fenomena.

Montevideo, Bog te video je film koji je još tokom svog nastajanja, a mimo PR vratolomija i dimnih zavesa, uspeo da generiše pozitivnu predrasudu većeg dela gledateljstva koje, sada kada je film u bioskopima, pokazuje jasnu želju da taj film i pogleda - pa se na sve to desi da mnogi u takvom filmu i iskreno uživaju.

U slučaju filma Dragana Bjelogrlića Montevideo, Bog te video jeste reč o filmu koji se bez mnogo oklevanja naslanja na talas revizionizma i istorijskog sentimentalizma sa neskrivenim patriotskim štihom na šta nas je Zdravko Šotra (u TV mediju, doduše) navikao u slučajevima adaptacija dela Mir-Jam. Ali, srećom Bjelogrlić i ekipa su datu mustru unapredili i digli na viši nivo izrade.

Montevideo, Bog te video nudi priču o poduhvatu tada teškom mukom formirane jugoslovenske reprezentacije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju. Ovde je reč o uvodnom delu diptiha koji se tiče geneze ideje odlaska u Montevideo i peripetija koje su pratile taj naum. Bjelogrlić se u tom dijahronijskom smislu pridružuje Šotri u sanjalačkoj potrazi za tragovima (mitske) lepše Srbije u tih desetak godina varljivog srpskog belle epoquea između dva svetska rata.

Ipak, ocene da se u slučaju Montevidea... radi samo o uparađenijoj verziji „šotrijane“ jeste zlonamerno uproštavanje onih čije filmske veštine ne prevazilaze okvir naglašeno dijaloških pripovesti o novomilenijumskim velegradskim zgubidanima i probisvetima kojima se do krajnosti pasiviziranim (loš) život nekako uporno događa i dela filmske publike koje poza, lenjost i bigotizam sprečavaju da konzumiraju i iole drugačije sadržaje. Umesto „šotrijane“ čini se da autori Montevidea... zapravo istražuju korene, nasleđe i moguće obnavljanje nečega maglovitog, a privlačnog, što bi se moglo podvesti pod srpski ekvivalent naširoko poznate i višeznačne americane.

S tim u vezi, mudrije bi bilo Montevideo... smestiti u prirodniji poredbeni kontekst (takođe Šotrine TV serije) Više od igre; tim pre što priča o evoluciji nacionalne naravi u oba slučaja biva garnirana fudbalom kao simboličkom štakom i izlazom van zadatog zabata. Montevideo... gubi u poređenju sa serijom Više od igre, ali pri toj oceni, pak, valja imati na umu dve važne stvari – Montevideo... nam je zasad dostupan u ovoj skraćenoj filmsko-bioskoposkoj varijanti (po završetku nam sleduje i serija od desetak epizoda), a i Bjelogrlić svoj rediteljski debi stvara u manje komfornim okolnostima i pri stanju stvari kada su filmsko-televizijski sadržaji (upornim i ostrašćenim naporima neveštih mizantropa među ovdašnjim „stvaraocima“) izgubili na širem društvenom značaju koji su neosporno imali u danima nastanka i prikazivanja Više od igre.

Premda nedvojbeno duboko uronjen u lokalni kolorit i kontekst, Bjelogrlićev film ipak u značajnoj meri pokazuje i odstupanje od ovdašnjih uvreženih tematsko-motivskih matrica i estetskih preokupacija. Na planu motiva, ovo delo počiva na sadejstvu ideja sabornosti/jedinstva, proaktivizma i pozitivnih emocija, što ga sve dovodi u koliziju sa ponudom iz poslednje srpske filmske decenije, a vidan je napor (fotografsko-scenografski-kostimografsko-muzički) da se ovoj po mnogo čemu jedinstvenoj (i krajnje filmičnoj) priči iz srpskog pluskvamperfekta pridoda i ambicioznije shvaćeno pojavno ruho.

Lako su primetne mane koje opterećuju ovo delo - segmenti dušu dali za štrihovanje (mada su ti viškovi očigledno posledica ekonomisanja u vidu istovremenog pravljenja filma i serije), voice-over koji nam pripoveda starmalo premudro dete sa glasom u neprijatnoj fazi mutacije, ponovo glasna i iritantna gluma Sergeja Trifunovića (nasuprot zrelim kreacijama mladog dela glumačkog ansambla), potencirani mačizam (koji neumitno sa sobom povlači i posledičnu mizoginiju i impilcirane homoerotske tonove), anahronizme u vidu povremenog upliva savremenog govora u starovremenske dane i na mahove isuviše upadljivo dramaturško lobiranje.

To sve jesu lako uočljive i ozbiljne zamerke, ali čiji zbir ipak ostaje u senci puno povoda koje Bjelogrlić daje za pohvalu od srca. Počev od osnovne što se neko, mada verovatno svestan mogućih ostrašćenih optužbi za populizam i patrijotizam (kako to često biva karikirano u novogovoru naprednijih i osvešćenijih), prihvatio teške rabote da po svetskom šnitu sačini crowd-pleaser po srpskoj meri, a sve to u uslovima kada su se mnogi istrajno i sladostrasno upinjali da tu prezrenu publiku rasteraju iz ovo malo preostalih bioskopa.

Komentari

ribelle (gost) | 13.01.2011. 10.58.19

"Montevideo" nije film. U njemu ne postoji jedan jedini filmski kadar. To je slaba tv serija koja, da je sreće nikad ne bi završila u bioskopima.
tijana (gost) | 13.01.2011. 11.04.23

Meni je ona revizionistička, nacional-romantičarska struja bila malo prejaka, kao da je čitav film sniman samo zato da bi kreirao idealnog pretka po meri današnje Srbije: prešminkani Beograd koji liči na Pariz, ali ipak zna za prave srpske vrednosti, pre utakmice se mole u crkvi, a na utakmici pevaju Bože pravde, i naravno, tek kad su složni, saborni i bez stranih elemenata mogu da odnesu pobedu. Osim toga, film sasvim solidno snimljen i dopadljiv. Ali bilo bi mnogo zanimljivije da je nešto realističniji, da su stvarno prikazane protivrečnosti tadašnjeg društva.
S/S/S/S (gost) | 13.01.2011. 11.24.53

Nije greh voleti zemlju u kojoj si rođen i biti ponosan na to što jesi. Odličan film.
medjutim (gost) | 13.01.2011. 12.00.05

Bjelogrlić je pokazao da je bolji reditelj nego glumac (što i nije bilo teško kad znamo kako glumi). Najbolji Šotrin učenik, u dosta stvari prevazišao učitelja. Mnogo manje Šotrastih grešaka (pretpostavljam da Kalašnjikov nije slučajna greška), više pažnje posvećeno detaljima, likovi za svačiji ukus. Za turbo urbane Sergej Trifunović zvuči i psuje kao da se sve dešava ove godine (kao Nikola Đuričko u Zoni Zamfirovoj), za one koji ne priznaju domaći film bez ničim izazvane golotinje umetnica se šeta po stanu noseći samo kecelju, za one koji vole tuče imamo kafansku tuču sa sve ženskom publikom koja se zgražava i uživa u isto vreme, za one koji pate za divnim vremenima imamo i fine čedne devojke koje se maltene ne poljube do pred udaju, svega spakovano pomalo, uz mnogo bolji vizuelni dojam nego kod Šotre. Zanimljivo da još nisam nigde video da neko kritikuje prepravke svega i svačega za film.. npr, u utakmici protiv Bugara, rezultat na poluvremenu je bio 2:1 za nas, to je bila treća a ne prva Tirketova utakmica u reprezentaciji, prvi put ga je u reprezentaciju zvao Pandaković 1929 a u filmu se i ne pojavljuje, Tirke je bio komunista što sad nije kul, jeste da par drugih fudbalera simpatiše svetsku revoluciju ali to su samo sporedni likovi, ipak takvih zvanično nije ni bilo u Beogradu, BSK je igrao na Trkalištu (na mestu današnjeg Tehničkog fakulteta) pa na mestu sadašnjeg JNA, a ne u Donjem Gradu kalemegdanske tvrđave (Beograd nije bio baš toliko mali da je masa ljudi mogla da krene s Čubure u poluvremenu i stigne na pola drugog u Donji Grad, ali je to nekako i bilo moguće za pravu lokaciju), Boško Simonović nije bio tek običan zalađeni dunster već je trenirao novosadsku Slogu, danas Vojvodinu (koja se ne pominjeu filmu) pre reprezentacije.. i još mnogo ispravljanja istorije zarad zanimljivijeg filma..
djape (gost) | 13.01.2011. 12.14.13

nisam još uvek gledao film, ali po komentarima ljudi kojima verujem računam da je stvarno u pitanju gotivan bioskopski film što nam je svakako potrebno. s druge strane, na osnovu priče o samom filmu u medijima - uglavnom od strane autora - plašim se da ima ovoga na šta je i tijana skrenula pažnju u svom komentaru. ta građanska potreba da se kreira neki ideal od međuratne jugoslavije/srbije/beograda je zabrinjavajući i, ma koliko to bilo u svrhu pričanja jedne, pre svega, filmske bajke, opet je opasno. čak sam spreman da tvrdim da je bajku koja idealizuje jak kolektiv i promoviše vrednost sabornosti, filmski potencijalno efektnije ispričati ispostavljanjem (i fikcionalnim prevladavanjem) stvarnih, ozbiljnih društvenih protivrečnosti koje su postojale u to vreme.
plastikmen plasticni (gost) | 13.01.2011. 13.02.44

Fudbal je kolektivni sport i to je tema filma. Nekako se sabornost na takvu osnovu podrazumeva. O kakvim protivurecnostima pricate? Sta je trebalo da se ubace scene o oduzimanju mandata poslanika KP-a ili o sukobu marksista i ljoticevaca ispred Pravnog ili o atentatu u skupstini ili o tome kako dubravka stojanovic vidi Srbiju izmedju 2 rata? Drugo, slazem se da je ovo vise serija negoli film.
Dosada Bozija (gost) | 13.01.2011. 13.15.35

Neki od nas misle da film nije los kad propoveda ideje sabornosti, sloge, tradicionalnih vrednosti i odlaske u crkvu, vec kad ih kompromituje...
djape (gost) | 13.01.2011. 13.41.22

samo da bude jasno šta je prigovor. imamo film koji je vrlo verovatno odličan. s druge strane, isti taj film vrlo verovatno otvorenim zastupanjem/prećutkivanjem podržava jednu, šire gledano, građansku mitomaniju. (oba puta "vrlo verovatno" jer nisam gledao) u ovom drugom smislu je film - bar za neke od nas - problem. naročito ako imamo u vidu da je relativno skoro izašao "beogradski fantom" koji jednog od retkih prepoznatih domaćih uličnih heroja na filmski (perfidan?) način lišava njegove sirovosti i uličnog/radničkog porekla. ako se ovako nastavi uskoro možemo da očekujemo neki izvanredni akcioni triler o 5. oktobru u kome nema ni reči o šanerima iz atenice, zemunskom klanu i legiji i u kome uglađeni profesori beogradskog univerziteta predvode mase protestanata u borbi sa policijskim snagama. i odnose pobedu. (da se razumemo - bilo je i profesora univerziteta u tim događajima, ali moja poenta je da se tendenciozno iz prikaza većine istorijskih događanja briše sve što ne može da se preinači u "građansku verziju") pozdrav
plastikmen plasticni (gost) | 13.01.2011. 14.02.02

Tendenciozno je to sto ti pises o filmu koji nisi gledao i jos izvlacis, ju molim te, opasne posledice po gradjansku klasu u nastajanju/nestajanju. I jos sire, implikacije ce se tek osecati. Pogledaj film pa se javi sa komentarom. Poz!
Pexa (gost) | 13.01.2011. 14.11.44

"ponovo glasna i iritantna gluma Sergeja Trifunovića...". Zbog ove recenice mozda treba verovati recenzentu...
nikola (gost) | 13.01.2011. 14.24.58

@medjutim "... novosadsku Slogu, danas Vojvodinu"?! Vojvodina je nastala 1914. a uzor je bila Slavija Prag, odatle i iste boje. A sto se filma tice, nisam ga jos pogledao, a da budem iskren imao sam predrasudu prema njemu. Pokusacu da je progutam i odem u Arenu(valjda su je zavrsili, na otvaranju su iznosili dzakove sa cementom :) ) :D
nikola (gost) | 13.01.2011. 14.35.27

Slazem se sa Djapeom. U ostalom, kad gledamo na istoriju u udzbenicima npr. uvek je sve filtrirano da bude prihvatljivo drustvu. Tek kad se uzmu pravi dokazi(dokumenti i sl.) vidi se da su i "mucitalj" i "mucenik" poprilicno mutni likovi ;) Narodu jednostavno treba neka limunada ovog tipa, jer nisu svi filmski "obrazovani" da bi mogli da progutaju realnost. S druge strane to se moze nazvati mazanje ociju i bezanje od istine. Pa ko kako voli :)
medjutim (gost) | 13.01.2011. 15.18.51

@nikola Vojvodina je od osnivanja više puta menjala ime, ali u pravu si, u to vreme se zvala Vojvodina, a ne Sloga.
Sonja (gost) | 13.01.2011. 17.46.19

@medjutim nije mi se narocito svideo vas komentar o filmu, ali ne mari, ovo drugo je bitnije... na skupštini fk vojvodina 24. jula 1946. godine doneta je odluka o fuziji tri kluba: vojvodine, slavije i radničkog, a novonastali klub je dobio ime sloga. to ime je zadrzano do 1950. godine, kada je ponovo vraceno ono prvobitno - vojvodina. to je jedini put kada je ime kluba menjano. molim, nemojte komentarisati ono u sta niste sasvim sigurni.
igipop (gost) | 13.01.2011. 18.12.17

Pa film je fikcija. Drugo o čemu se ovde prica a ponekom smeta, pravoslavlje i crkva su se održale i kod nas i u svetu duže nego razne carevine, imperije, osvajači, društveni sistemi, vrednosti..., i budite ubeđeni da će tako biti i u buduće, svidelo se nesvidelo se, jer da nije vredno ne bi opstajalo a ono što je nevredno ne bi prolazilo. Srećna Nova godina i sve najbolje.
tijana (gost) | 13.01.2011. 18.18.31

@ S/S/S/S Nije greh voleti zemlju u kojoj si rođen i biti ponosan na to što jesi. Nije greh, ali kategorija ponosa je tu problematična. Ne možeš biti ponosan na sve, nego valjda samo na dobre stvari, a prvo moraš da ih poznajes da bi znao na sta da budes ponosan. E pa u filmu nema bas mnogo stvarnosti o toj zemlji u kojoj si rodjen, vec je ta slika namerno tendenciozna. Osim činjenice da smo učestvovali u tom prvenstvu.
mim (gost) | 13.01.2011. 21.48.20

Eh, Tijana, pa k'o na filmu.. ili seriji. Sergej Trifunovic glumi?! Pa dovoljno je samo da se pojavi, jer to je takav glumac, velicina...
S/S/S/S (gost) | 14.01.2011. 10.06.59

@tijana Tendeciozna? U kom smislu? Nije realistična? A koji film jeste 100% realističan? Koji to film u potpunosti simulira stvarnost? Nijedan. Filmovi su umetnička dela u kojima autori biraju koji će segment stvarnosti naglasti. U odličnoj "Porno bandi" to je bilo crnilo. Ali zašto stalno prikazivati ružno, crno? To je sasvim legitimno, ali zar nema lepih stvari u životu? U Montevideu one su konačno došle na red.
suppa saki (gost) | 14.01.2011. 12.48.40

film je lep, veliko osvezenje nakon toliko smeca koje smo pogledali poslednjih godina. Recenzija je zamorna, konfuzna, pretrpana nepotrebnim i pretencioznim izrazima, pet-redova-dugim-recenicama - sve valjda s ciljem da zvuci vesto napisano, kvalitetno i kompententno. pih. Sto se glume Sergeja Trifunovica tice- u potpunosti se slazem sa recenzentom:)
Revizionista (gost) | 14.01.2011. 15.18.11

Za pravilno sagledavanje ovog filma valja preispitati idolopoklonstvo spram verzije istorije koju nudi Dubravka Stojanovic. Iako ona nema direktne veze sa filmom.
tijana (gost) | 14.01.2011. 19.40.54

Dubravka Stojanovic je istoricar, Bjeloglic glumac i reditelj, ako govorimo o filmu kao umetnosti i fikciji on je veci autoritet (mada je i to upitno), ako govorimo o istoriji naravno da je ona. A to je u filmu ocigledno, prosto je zanimljivo pratiti jer u nekom momentu pocne da bode oci. Sto ne znaci da film nije zabavan, ili dobro uradjen. Samo je prikriveno tendenciozan, tj sva doterivanja i ulepsavanja idu u jednom odredjenom pravcu, ne bilo kom.
Revizionista (gost) | 14.01.2011. 21.52.12

Dubravka Stojanovic je istoricar. Dobar, ali ima i boljih. Ono sto je bitnije je sto pripada onom esalonu istoricara koji su pristalice teorije da su apsolutno svi dogadjaji proizvod/kreator konteksta i da cak i to kad je neko otisao u klozet ima reperkusije na odnos cetnika i partizana u danasnjoj Srbiji. Sto je skola misljenja koja se izgleda zapatila i na ovim komentarima. Ja ovde kapiram samo Djapeta. Njemu smeta sto nema neke dizel ekipe da peva na ispracaju u Montevideo Boktevideo. Da bar ima da uleti onaj ''Kupi mi majko top'' lik Mijat, on je tad negde ziveo, da podere lokal. Reference na devedesete, rane i taj fazon.
plastikmen plasticni (gost) | 15.01.2011. 08.14.50

Tijana je Dubravka Stojanovic.
đuka (gost) | 15.01.2011. 08.51.52

Ali, mislim da djape nema pravo da bude nezadovoljan jer je ovo film koji je verovatno kroz Srđana Dragojevića - tradicionalno zarobljenog u devedesetim verovatno ponajviše prepleo ove dve decenije. I pravi BG FONK.
djape (gost) | 15.01.2011. 11.59.23

@đuka i Revizionista ljubi vas batica :*
djape (gost) | 15.01.2011. 12.05.48

djape s nestrpljenjem iščekuje novi film lazara ristovskog koji će izgleda da objasni neke stvari. :AAA ima rap (laza rapuje!), radnička klasa je u pitanju... ZNAČI!!! ;S
petar (gost) | 16.01.2011. 01.43.20

@medjutim kakav kalasnjikov,ako mislis na onog sto u kafani svira na violini,to je delo rumunskog kompozitora Eneskua koja se zove Ciocarlia valjda.Kakav crni kalasnjikov 1930 dal si normalan :)
jj (gost) | 16.01.2011. 12.24.36

Sve vreme sam ocekivao da ce da se pojavi Dragoljub Aleksic i da padne na golome betonu. :)
klub je mokar... (gost) | 16.01.2011. 15.29.03

dragoljub aleksic, dubravka stojanovic, mijat mijatovic, tito, draza... realno neka zajebana zuraja ovde. cini mi se da vidim i da se hitler zagreva pored terena i da bi uskoro mogao uskociti u diskusiju.
đuka (gost) | 16.01.2011. 15.53.11

Imaš Aleksića u Ognjenki.
medjutim (gost) | 17.01.2011. 08.42.08

@petar :) znam da ono nije kalašnjikov, ali prilično sam siguran da je pored svih drugih pesama baš ševa izabrana za muzičku podlogu jer je nju Bregović "pokupio".
Stojanka (gost) | 23.01.2011. 14.27.32

Dubravka je Tijana Stojanovic.
SerDarLor (gost) | 25.01.2011. 01.30.36

Nisam hteo da komentarisem dok ne odgledam film. Premda se okvirno misljenje nije izmenilo i u potpunosti se slazem sa recenzijom. Ipak, kuzim da su nam ovakvi potrebni, ne moze se ocekivati da sjajni (alegoricni? zivot i smrt p.b?) filmovi napune bioskope, iako to sigurno zasluzuju mnogo vse od ovakvih populistickih ostvarenja. Ne smatram da je romansiranje i idealizovanje istorije toliko losa stvar, ako uzmemo u obzir kako nas vide stranci, barem oni koji za nas znaju samo iz Kusturicinih filmova - a takvih je najvise. Takodje, pogledajmo samo Amere i njihovo (filmsko) vidjenje svoje istorije. Ocigledno je da je film snimljen da se svima svidi (ili najvecem procentu gledalista, reklo bi se po reakcijama u sali), a za to je Dragojevic drmr. Bjelogrlic je odradio svoj deo posla vrlo dobro. Snimanje nastavka je neminovno, cuo sam da su Urugvajci spremni da sufinansiraju to :)
Hitler (gost) | 29.01.2011. 16.19.36

Molim vas da ubuduće ne pominjete Šotru kao nekog ko ima ikakve veza sa bilo čim pozitvnim, hvala.
djordje (gost) | 07.07.2011. 16.35.53

najbolji film kiji sam do sadagleda najvise mise svideo tirke mosa i jaksa jer najolje brani B.S.K.
Anoniman (gost) | 07.07.2011. 16.38.40

B.S.K. BEOGRADSKI SPORSKI KLUB STETA STO NISTE OTISLI U URUGVAJ DA BI BIO JOS INTERESANTIJI FILM
djape (gost) | 27.07.2011. 16.37.56

zaboravio sam da napišem da je gotivan ovaj montevideo :)

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike