Kao da ja nisam ja, kao da ti nisi ti...

Naziv originala: Jack and Jill
Scenario: Steve Koren, Adam Sandlerbr
Uloge: Adam Sandler, Katie Holmes, Al Pacino, Nick Swardson, Eugenio Derbez, David Spade
Žanr: blizanačka gender-bender komedija
Trajanje: 91 minut
Proizvodnja: SAD, 2011.

Uz Jimma Carreyja, koji ipak češće teži izletima u dramske/zahtevnije/ambicioznije/rizičnije produkcije, Adam Sandler je najznačajniji američki filmski komičar današnjice. To potvrđuje i činjenica da svaka njergova nova komedija, gotovo bez obzira na stvarni kvalitet ili otklon u odnosu na tipsko i već viđeno u Sandlerovom opusu, lako doseže zaradu od stotinu i kusur miliona dolara samo na američkim bioskopskim blagajnama. Međutim, već klimavi Matorani, a još više nevešti Moja nazovi žena, gde je bio uparen sa Jennifer Aniston, ukazivali su na vidljiv zamor materijala, pre svega sa Sandlerove strane, a tamošnji gledaoci su nešto suzdržanijim prijemom Džek i Džil pokazali da i njih muči isti utisak.

Nakon neporecivih remek dela Ne kači se sa Zohanom i Zečica sa koledža, gde je trag ostavio kao producent, Sandler je po prvi put krenuo da posrće i luta. Naravno, pređašnju ocenu „remek-dela“ treba smatrati isključivo u kontekstu savremenih pučkih filmskih komedija. Saradnja sa Juddom Apatowom Funny People nije dala željena rezultate, a  već pominjani Matorani i Moja nazovi žena su predstavljali razočaranja za verne sandleroljupce.  Već trailer i prvi prikazi novog Sandlerovog pokušaja Džek i Džil nisu slutili na nešto iole dobro, ali majstoru  valja odati počast i kada sve govori da neće pokazati majstoriju kojom je zaradio divljenje.

U Džek i Džil stvaralačkoj epizodi Sandler je posegnuo za čisto ziheraškim mamcima; naime, ovo je blizanačka komedija u kojoj obe uloge (uloge brata i sestre) tumači Adam Sandler. Gender-bender komedije jesu stalni izvor zabave za puk, ali retko koje ostvarenje iz tog odeljka je uspelo da ostavi neizbrisiv trag u istoriji filma (uz izuzetak Neki to voli vruće Billyja Wildera i Pollockove Tootsie). Naravno, bilo je nerealno očekivati da naglašeno repertoarski orijentisan film iz zrele faze Adama Sandlera dobaci do tih visina, ali svi su ipak nadali barem izbegavanju potpune havarije.

Džek i Džil nije posebno dobar film, ne odmakne daleko u minutaži, a postaje jasno da je to delo u kome nešto ozbiljno ne štima; ipak, Džek i Džil zavređuje pažnju barem iskrenih zaljubljenika u Sandlerovu „poetiku“ jer nudi gotovo do paroksizma doveden nemar koji tako ekstremistički izražen dovodi do impresije da se ovde ipak  radi o svojevrsnoj odvažnosti. Recimo, Sandler na bezmalo istovetan način tumači i ženski lik iz naslova, očigledno ne iz uverenja da su ženska odežda, perika i nešto šminke dovoljni da obmanu gledaoca koji je ionako pre početka filma bio upućen u šta se upušta, već, reklo bi se, da to koren ima u izvesnoj opuštenoj zaigranosti uz garnirung i dalje zabavne i razumljive zlovolje.

Osim toga, Džek i Džil je, čak i u okvirima Sandlerove dosadašnje filmografiji, najekstremnije ustrojen film, sav zasnovan na neumerenostima i preterivanjima. Ako mu tako pristupimo, tu je dovoljno istinski zabavnih, a katkad i zbilja duhovitih situacija, što u sveukupnu bizarnost premise (na primer, Al Pacino ovde glumi sebe u epizodi ozbiljne rezignacije i krize identiteta, a iz takvog stanja će ga prenuti telesna privlačnost prema Sandlerovoj bliznakinji Džil) u znatnoj meri daje alibi da se ovom filmu da prelazna ocena i pruži iskrena šansa.

Dakle, Sandler zalužuje barem zvezdicu više zbog svoje odvažnosti da se u ne toliko valjanom filmu zapravo poigra sa načinom na koji ga doživljavaju oni ne toliko nakonjeni mu. Ipak, trebalo bi da ima u vidu da je već dovoljno potrošio trpilo onih koji ga poštuju. Sve i da je teško poreći da je Zohan ipak samo jedan, Sandleru bi bilo najbolje da prione u misiju ozbiljnog resetovanja svog pristupa karijeri, jer istrajni i hrabri imaju pravo na veru u srećan ishod i poneko čudo.