Ako bih već sada morao da izaberem najgluplji album godine, onda bi to bio novi album
Electric Six. Ako bih pak, morao da se odlučim za najgoreg pevača svih vremena, onda bi to nesumnjivo bio Dick Valentine. On sada već bukvalno zvuči kao ekstazi-verzija nesrećnog Tom Jonesa, a Electric Six (neko pomenu Uriah Heep?) slobodno mogu da konkurišu za najgori bend ikada.
Sećate se njihovog mega-uspešnog debija Fire iz 2003? Jašući na talasu gitarskog rivajvla, Electric Six su iznikli iz opskurnosti (prethodno su se potpisivali kao Wild Bunch) pravo u MTV orbitu, dostigavši graničnu tačku užasa, veselo se poigravajući sa svim rokenrol arhetipima. Bila je to prekrasna demonstracija moći besmisla, oličenje camp poetike. Uostalom, rok muzika u svojoj srži valjda i ne treba da ima smisao, osim možda za Dilana? Setite se Danger High Voltage! najurnebesnijeg singla 2003. i spota u kome preparirani magarac ima svetleća muda.
Tako je svet Electric Six svet magarećih muda, gde omladina kolektivno pleše u golotinji, gitara se svira glasno (i masno!), ženama se plaća da dođu, plaća im se i da odu (takva im je sudbina), sve zajedno miriše na šovinizam, a zapravo je neprikrivena homoerotika, od Presleya do Deep Purple, od Abrahama Linkolna u teretani do Jamesa Hetfielda na harley, jerbo tu su i kaubojske čizme i kaubojski šeširi, koža i lanci, krv, znoj i suze i okultne radnje u fastfud kuhinjama i napucani testosteron u klubovima: “Fire in the disco/Fire in the Taco Bell!!!” Jea, bejbi.
Electric Six su se činili kao duhovit bend. Bili su zabavni. Imali su dobar groove, pržačke rifove u pesmama uz koje ne plešete kao faca, već oduševljeno skačete kao potpuni idiot. Nažalost, na njihovom drugom albumu, mnogo je toga idiotskog, toliko da koncept besmisla već gubi svaki smisao. Mutirani turbo-rock i do zla boga iritantan vokal Dick Valentina, toliko da poželiš da pesnicom nabodeš zvučnik. Zašto? Čemu? Za koga? Ipak, momci povremeno još imaju duha. Muzika je i dalje - uz povremene izuzetke: Devil Nights, Boy Or Girl, Future Boys - neviđeno dosadna, ali provuče se po koji poetični biser.
Recimo:
“You can play your electric guitar/But you can't change the world...”
“Evil boys eating evil hamburgers/Evil boys eating evil fries...”
“Mister President I don't like you!/You don't know how to rock!”
“This is an evil generation/Rock'n'roll evacuation... “
Ha ha ha... da, super. 'Ajde sad dosta.
Komentari
-
opatzupa (gost)
| 04.02.2012. 23.47.43
Iako je tekst pisan ihaha davno (mada jos bolje, jer sa ove distance je poenta jos jasnija), ne mogu da odolim da pitam - pa je l' moguce da autor ne konta da su tekstovi i teme i nacin kako bend svira i frontmen peva ustvari sprdnja na sve to, sto im ovaj autor pripisuje kao zbilju koju lose izvode? :D
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.