The National se četvrtim albumom polako približavaju statusu zvezda indie scene, kandidujući se - uz Interpol, sa kojima dele postpunk uticaje, i The Arcade Fire, na čijoj su nedavnoj turneji gostovali – za trećeg člana mogućeg trijumvirata modernog rocka
“You get mistaken for strangers by your own friends, when you pass them at night under the silvery, silvery citibank lights, arm in arm in arm and eyes and eyes glazing under,
oh you wouldn’t want an angel watching over surprise, surprise they wouldn’t wannna watch, another uninnocent, elegant fall into the unmagnificent lives of adults”
The National - Mistaken for Strangers
Ako je verovati priči koja kruži, ova petorka iz Sinsinatija u Ohaju - po par braće Dessner (Bryce i Aaron) i Devendorf (Scott i Bryan) plus pevač i pisac stihova Matt Berninger - trenutno nastanjena u Njujorku, počela je da se bavi muzikom iz hobija, kao nečim što su radili posle svojih pravih poslova. Hobi mora da je postao ozbiljan a poslovi zanemareni, pošto od 2001. i istoimenog albuma prvenca
The National izdaju album na svake dve godine. I svaki je bolji od onog prethodnog.
U odnosu na sjajno ocenjeni The Aligator (Beggars Banquet, 2005), zvuk na albumu Boxer postiže izvesnu širinu, uglavnom zahvaljujući pristustvu klavira i diskretnoj orkestraciji za koju je zaslužna Padma Newsome iz sastava Clogs.
Ali to je i dalje gitarski bend čiji inteligentni tekstovi i sveukupna mračna atmosfera duguju podjedanko poetici
Joy Divisiona i američkoj nezavisnoj sceni. Opori i duboki glas Matta Berningera dominira od prvih klavirskih taktova u
Fake Empire, preko enigmatične numere
Ada (u kojoj gostuje
Sufjan Stevens na klaviru), do samog povlačenja sa scene (“my angel face is falling”) u poslednjoj numeri
Gospel.
Njegovi stihovi su kombinacija apsurdnih slika i realnih situacija; to je reakcija čoveka na teskobu modernog vremena, u kome je ironija zamenila i pobunu i sentimentalnost. Dok peva, guta samoglasnike; stihovi su gotovo nerazgovetni kao kod Michaela Stipea iz rane faze
R.E.M.Bez obzira na to da li pokušavaju da budu sarkastični (“so worry not all things are well, we’ll be alright we have our looks and perfume on” – Apartment Story) opsesivni (Brainy) ili u ispovednom raspoloženju (“You know I dreamed about you I missed you for, for twenty-nine years “ u Slow Show), The National se drže jednostavne pop strukture. One koja ne doživljava svoj vrhunac u refrenu, već gradi napetost oko preciznog bubnja, gudačkih delova i hipnotičkog klavira, dok su gitare u drugom planu.
Taman kada stigne do prividnog razrešenja te tenzije, kompaktna slika se raspada, terajući vas da joj se iznova i iznova vraćate. I tako od ne preterano spektakulanog prvog slušanja, shvatate da je izvesno vreme prošlo, a ovaj album je i dalje obavezan deo vaše plej-liste.
Iako je konstrukcija “muzika za odrasle ljude” dozlaboga pretenziozna i odbojna, ova muzika nema šta da ponudi onima koji žele instant parole i energično praskave gitare.
The National u zloslutnom tonu pripovedaju priče o ljudima iz velikih gradova, koje melje svakodnevnica, a opsedaju bivši prijatelji i ljubavnici, što im daje izveznu romantičarsku auru i pozicionira ih kao one koji govore nešto “generacijski značajno”, ma koliko to njima bilo nesvojstveno.
Uprkos ovde-je-sve-smor pozi, The National ipak nose srce “na rukavu” i lako ih je čitati, prvenstveno zahvaljujući sugestivnom vokalu Matta Bernigera: oni savršeno opisuju to moderno stanje - komplikovane veze, besciljne poslove, diktat stupidne zabave i humor kao odgovor na sve.
The National nikada nisu bili proglašavani spasiocima bilo čega. Spor proboj među publikom, kritikom i izdavačkim kućama – frustrirajuće iskustvo se pozitivno odrazilo na njihovu muziku i umetničkiu viziju, na njihovu samouverenost i zrelost. Svi ovi kvaliteti izbijaju iz albuma Boxer. Još važnije, zbog dugog krčkanja u anticipaciji uspeha i pohvala, The National sebe ne shvataju previše ozbiljno, duhoviti su, sa zdravom dozom cinizma, a samim tim ih je lakše zavoleti.
Komentari
-
drrazen (gost)
| 11.11.2007. 11.02.19
album boxer je apsolutno fantastican... nemam reci da vam docaram sopstveni utisak
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.