Arheološki artefakti tehnofilskih civilizacija prošlosti ili Naučna fantastika kao žanr u umetničkim delima s kraja dvadesetog veka

Pojam „kult“ nije slučajno u korenu reči „kultura“. On označava ljudske jedinke okupljene oko izvora vrednog obožavanja. Uprošćeno rečeno, jedina svetlost koja stavlja u fokus mračne rubove umetničkih krugova je zasnivanje i postojanje kulta oko njih. Na taj način se stvara preko potrebna aura koja oživotvorenjem spasava taj izvor zaborava, dajući mu nova značenja.

Preneseno na neravni balkanski muzički teren, i još konkretnije na novi talas koji je eksplodirao 1980. uporedo s konačnim odlaskom Vrhovnog Autoriteta, etiketa kulta lako prijanja uz ime Dušana Mihajlovića Spire. Radeći u to vreme kao tonac/snimatelj/producent u studiju Druga Maca, Spira je bio autor koji je kolegama katkad pozajmljivao svojih ruku dela: u centru svih tada važnih događanja, a opet (bespovratno) periferno pozicioniran.

Njegov intimistički senzibilitet dobija ultimativni izraz upravo pomenute godine na albumu Dijagnoza. Tu ploču je o vlastitom trošku odštampao u Londonu u simboličnom tiražu od 50-ak primeraka, pošto niko kod nas nije hteo da je objavi. Na zvanično objavljivanje čekalo se još pet godina: PGP RTB je Dijagnozu objavio 1986: tiraž je razgrabljen i nije se doštampavao. To prosto nije bilo za masovnu upotrebu.

Remasterizovana i prvi put u digitalnom obliku, skoro 30 godina od prvog objavljivanja, Dijagnoza na fascinantan način prikazuje nadir razočaranog čoveka. Minimalistički svirački pristup inspiraciju crpi iz novotalasnih vrela, no Spira je možda prvi domaći autor savremene muzike koji prilagođava žanr sebi, a ne sebe žanru. Mlađi veliki autori poput Koje taj vid inicijacije prošli su možda baš uz ovu ploču.

Bolni ton preovladava od njene prve do poslednje sekunde, suptilno zašećeren referencama iz (savremene) istorije (kulture) i iskustvenom ironijom koja boji Spirin velegradski splin. Ploča Dijagnoza predstavlja mikrokosmos koji, ako je verovati kolekcionarima, u originalnom formatu vredi nekoliko desetina evra. Decenijama je daleko od prašine pohranjivan na polici Antologija, u društvu albuma Lune i La Strade.

Sledeći intimniji poriv, uporediću ovaj diskografski debi sa albumom jednog drugog umetnika, s kojim Spira ne deli ništa osim neshvaćenosti. Reč je o zloglasnom Satanu Panonskom i njegovom albumu Nuklearne olimpijske igre. U slučaju tog albuma i Dijagnoze, kao i prvenaca grupa Disciplina Kičme i Paraf, iznova fascinira prognostička crta lirike. Te slike su i dalje među nama, godinama nisu izbledele. Nažalost.

To se najočitije ogleda kada Spira u Slobodnom padu krikne „Poraaaaz!“, a gitara Daše Legende u sekundi projektuje prethodnih 20-ak godina iz podsvesti u svest slušaoca, svedočeći o neraskidivosti individualnog s kolektivnim, prošlosti s budućnošću.

Otuda je Dijagnoza s razlogom kult o kome se raspredaju legende. Sve audio tragače obradovalo je Spirino kratko vraćanje u centar zbivanja i objavljivanje prigodnog duplog diska na kome je Dijagnoza uparena s Dizajnom za stvarni svet, kolekcijom snimaka nastalih u saradnji s brojnim muzičarima neposredno pred Spirin odlazak u pečalbu krajem 1988. godine.

Dizajn za stvarni svet je daleko od lošeg ostvarenja, ali pada pri svakom poređenju s Dijagnozom. Čini se da je Spira izgubio glavnu nit u žanrovskoj megalomaniji, što ga čini teško svarljivim za preslušavanje u cugu. Slabijem utisku doprinose i tehničke omaške u realizaciji diska koje su za kolekcije ovog tipa nedopustive – početak pesme Mlade mame ponovo se nakratko čuje na kraju numere Povedi me.

No, ima i svetlih primera Spirinog razgibavanja, recimo u pomenutim Mladim mamama, u pesmi u kojoj se konvencionalno i eksperimentalno krilo kompleksne Spirine autorštine spajaju u novi, viši kvalitet.

Odluka da pre mesec i po dana posle duge pauze u Beogradu održi koncert (kojim su mnogi bili zatečeni, iako je nastup bio sasvim korektan) spada u Spirino dosledno rušenje mita o sebi. I ova kolekcija je, čini se, deo te strategije.

Tako je Spira izgubio deo magije koju su nosile zavereničke legende o njemu, ali je na taj način kupio ulaznicu za večnost, približavajući se na dohvat svim rukama koje umeju da odaberu! Kako za njega, tako i za nas. Kako za omladinu kojoj ova kolekcija može biti putokaz ka stazi prosvetljenja, tako i starijima, ako pri tome mislimo na sve one izgubljene u potrazi za fragmentima nekadašnjeg životnog elana.