Izraz ovog beogradskog kvarteta nadovezuje se na nepisanu tradiciju “udarničkih” bendova kako iz Beograda (Petar Pan, Bezobrazno Zeleno, rani Toni Montano, s korenima u zvuku doratnih Partibrejkersa), tako i iz regiona, pogotovo Vinkovaca i okoline (rane Majke, Kaotične Duše). To u prevodu znači – nedvosmislena ljubav ka iskonskoj sirovosti rock’n’rolla
S utemeljenjem u “zdravoj” filozofiji bez suvišne filozofije, Polyester Shock ima sve predispozicije da bude “narodski bend” u najboljem smislu te reči. Polazeći od smrtonosnog koktela smućkanog od ravnomernih doza zanatski odsviranog punka i čistog rocka, odozgo ukrašenog rockabilly/psychobilly prelivima, bendu je na prvencu Stereo palo u zadatak da ponudi dve-tri punokrvne pesme.
Ipak, kao kiša u pustinji, ovom izdanju fale upravo hitovi. Iako se, u starom dobrom žanrovskom maniru, ovde uglavnom sve vrti oko muško-ženskih odnosa sa subverzivnim mačo prizvukom u bad boy ključu (što sugeriše i omot), uz nekoliko pravovernih ideoloških otklona (T.V. Svet, Fabrika plastike), u 14 pesama iz ove kolekcije nema magije i zapaljivosti koje bi mogle da probude mozgove bubuljičavih fizionomija.
Rad na tekstovima je evidentan, ali primetno je i odsustvo simboličke ravni. Reči ne zasecaju stvarnosno tkivo dovoljno duboko, već kao da se odbijaju od njega bez demonstracije moći stvaranja jasnih i privlačnih slika u glavi slušaoca.
Tako se Polyester Shock našao u procepu u kome već duže vreme tavori rock(‘n’roll) kao globalni fenomen – nema one subverzivne privlačnosti koja je od njega načinila silu ravnu snazi religijskog iskustva; s druge strane, ideološki gledano, uzgajivači ovakvog zvuka nemaju previše razumevanja za kalkulacije u pravcu veće prijemčivosti koje bi im otvorile puteve ka širem auditorijumu. Bend se našao na brisanom prostoru – ni tu ni tamo, tako blizu a tako daleko.
Trebalo bi na ovom mestu reći i nešto više o boljci zvanoj rad u studiju, rak-rani većine domaćih izdanja. Na Stereu su se, u vidu bonusa, na samom kraju našle četiri kompozicije sa samih početaka rada grupe. Iako su u pitanju snimci lošijeg kvaliteta u odnosu na ostatak materijala, u njima se prepoznaju glad i životnost, vrhovne odlike u žanrovskom sistemu vrednosti kojima bend teži, a kojih u pesmama koje im prethode nema.
Težnja za tehničkom perfekcijom stvorila je grč koji je rezultirao plaćanjem danka u vidu sterilnosti zvuka, što je šteta za bend kome ne manjka razornog “živog” potencijala.
Reč je o centarforu koji mora još mnogo da radi na svom šutu, pošto mu ulaženje u prilike ide kao od šale. Do tada, njegovi krajnji dometi su maglovito buđenje sećanja na lepšu prošlost u glavi ponekog gitarskog veterana i trenutno terapeutsko dejstvo na ožiljke zakamuflirane kožnom jaknom. Za bolji učinak potrebno je dodatno brušenje.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Anchy (gost)
| 24.02.2008. 12.19.40
Nisam slusala album,ali sam na tv-u videla sto nekih spotova ove grupe,a neki su bas-bas hitovi,doduse,po top-listama koje ne znam ko uredjuje,uopste ne zvuci sterilno,i vidim da ih ljudi oko mene vole,mada nemam pojma,preslusacu,cudna recenzija,zbunjuje.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.