Oni dolaze iz Vankuvera, nezvanične narko-prestonice Kanade. Naziv benda u slengu znači „gomila hašiša“. Drže se gitarskog rocka iz prve polovine 70-ih. Kad ne nastupaju, većina članova radi u humanitarnom centru Insite, koji pomaže narkomanima i mentalno obolelima
Za članove benda Black Mountain (Stephen McBean, Amber Webber, Matt Camirand, Jeremy Schmidt i Joshua Wells) matični sastav je prioritetan, ali ne i jedini aspekt ispoljavanja kreativne energije. Trogodišnju pauzu nakon prvog albuma Black Mountain iskoristili su da pod različitim imenima sviraju i objavljuju u grupama Lightning Dust i Pink Mountaintops.
Poput bendova koji su im generacijski bliski (nastali su 2004), Black Mountain se oslanjaju na ostrvski gitarski zvuk iz prve polovine 70-ih godina. Na prvom albumu njihova muzika je bila razvučena, teška, mračna, i gravitirala je između hard rocka i psihodelije. In the Future, njihov drugi album, razvija dalje ovu formulu. U pesmi Tyrants se u jednom trenutku mogu čuti klavijature slične onima Johna Paula Jonesa (Led Zeppelin) iz megalomanske Stairway to Heaven, no najveći deo albuma liči na Black Sabbath.
Kroz In the Future se provlači filozofsko-mistička zamišljenost, doduše manje pretenciozno nego što je slučaj kod uzora. Raspoloženje se kreće od sumornog predosećanja katastrofe do energičnih izliva u oslikavanju apokalipse. Pesme imaju kompleksnu strukturu (šifra: prog-rock). Petnaestominutna Bright Lights provešće slušaoca kroz metafizičke i spiritualno narkotičke vizije, od svetla do tame i natrag.
Monotoniju distorzija i teških rifova Black Mountain razbijaju kraćim ekskurzijama, kao što su akustična balada Wild Wind ili energična Evil Ways, u kojoj liče na Mudhoney. Najkomunikativnija je folk (balada?) Stay Free, koja je premijeru doživela kao muzika za film Spiderman III.
In the Future je dobro izbalansiran album koji se drži zacrtanih stilskih normi, i uspešno izbegava zamku preterivanja u vidu gušenja u predugačkim i teškim gitarskim pasažima, ili insistiranja na jednom te istom stondiranom raspoloženju. Slaba strana su nejasni tekstovi koji se često svode na čisto spajanje reči koje treba da odjeknu u slušaočevim ušima.
U In the Future će najviše uživati postrockeri, kao i obožavaoci grupa poput Hawkwind. Introvertnost tekstova i odsustvo pop strukture u većem delu albuma pokazuju svesnu nezainteresovanost za eventualne komercijalne domete. U isto vreme, Black Mountain ostavljaju prostor za moguća iznenađenja u budućnosti. To se pogotovu odnosi na trenutke kad se sa sumornih refleksija bend vine u akustičnu folk čistinu, u pesmama kao što su Stay Free ili Wild Wind.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Mr. T (gost)
| 02.02.2008. 02.13.22
Ovako dobar album ne zasluzuje ovako losu recenziju.
-
slow__riot (gost)
| 02.02.2008. 03.36.02
novi dead meadow >>>>>> novi black mountain.
dosadan album.
slazem se sa ocenom, recenziju me mrzi da citam.
procitacu kasnije.
-
Nikola (gost)
| 13.02.2008. 13.24.14
:O
Ovako mala ocena? Trenutno, jedan od najboljih albuma 2008.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.