Tvrdo kuvano

Nakon što je svojim inspirisanim i kontroverznim osvežavanjem mita o Betmenu Frank Miller došao u sukob s urednicima DC Comicsa povodom onoga što je on smatrao cenzurisanjem njegove kreativne vizije, okretanje izdavačkoj kući Dark Horse pokazalo se kao pravo rešenje, kako za njega kao autora, tako i za mladog, nezavisnog izdavača. Miller je ovde mogao da stvara s mnogo više kreativne slobode, a Dark Horse je imao ugovor s čovekom koji je strip lansirao na naslovne strane novina i za njega zainteresovao Holivud.

Najpoznatiji produkt ove saradnje bio je naravno Grad greha, mračni, nasilni Millerov omaž crnom talasu filmova 40-ih, te palp prozi Raymonda Chandlera i Mickeyja Spillanea. Grad greha je Dark Horse ustoličio kao ozbiljnog igrača na američkoj strip sceni, cementirajući ga za sledećih 15-20 godina kao večitog pripadnika vodeće četvorke američkih izdavača. No, prvi Millerov rad za Dark Horse bio je mini-serijal od tri epizode – Hard Boiled. Čitaoci i kritičari, iako navikli na Millerovu radikalnost i mračnjaštvo, bili su šokirani.

Za Hard Boiled se često čuje da je u pitanju najnasilniji strip ikad objavljen. Izdat u tri sveske tokom skoro pune tri godine (domaće izdanje koje radi System Comics izlazi mnogo brže, i treći, finalni broj će uskoro doći na kioske), ovaj Millerov rad je razgnevio mnoge njegove poštovaoce. Umesto briljantnih dijaloga i monološke meditacije, ovde je u prvom planu hipertrofirano nasilje i destrukcija uz gotovo usputne naznake zapleta i priče. Nejasan, pomalo nadrealističan zaplet prati „poreznika“ po imenu Nikson, prosečnog srednjoklasnog porodičnog čoveka iz američkog predgrađa koji se neobjašnjivo nalazi usred uragana urbanog nasilja u kome stradaju krivi, nevini, policija, supermarketi, vozila...

Nezamislivo detaljan crtež Geofa Darrowa deluje kao pogled na Moebiusove naučnofantastične gradove u visokoj rezoluciji, sa svakim komadićem razbijenog stakla, svakom smrskanom konzervom i svakom prolivenom kapi krvi slučajnih prolaznika, pornografski uvećanim, kristalno čistim za sladokusce perverznog. Šteta je što je domaće izdanje objavljeno u crno-beloj verziji, mada ovo pomaže da crtež bude još jasniji i upečatljiviji.

No, pogrešno je Hard Boiled gledati samo kao jeftinu eksploataciju najnižih ljudskih nagona. Millerovo majstorstvo se ovde demonstrira baš time što priču priča s vrlo malo reči, ostavljajući mnogo prostora crtaču, čija impresivna tehnika (koja je vidno uticala i na tvorce filma Matrix svojim scenama zamrznute akcije) gotovo neprimetno provlači jaku satiričnu poruku kroz akcionu priču.

Uostalom, Miller će uskoro Holivudu prodati i svoje scenarije za filmove Robocop 2 i 3, a Hard Boiled je, za razliku od ova dva filma, nerazblažena, izvanredno elegantna satira na temu potrošačkog društva, medijske i umetničke eksploatacije nasilja, fetiša robe, političke apatije koja će 90-ih u Americi tek pokazati svoje užasne rezultate, porodice kao osnovne ćelije „zdravog“ društva, organa reda i državne represije...

Ispod svega, ispod haosa i indirektne a surovo ubojite kritike je, iznenađujuće, toplo ljudsko jezgro, duša koja vrišti u egzistencijalnom ponoru beznađa, besmisla, otuđenosti; Kafka s parom automatskih pištolja, krvav, polomljenih prstiju, umotan u bodljikavu žicu s krunom od razbijenog stakla zabodenog u lobanju.

Hard Boiled je svoju inspirisanost prozom Philipa K. Dicka i Harlana Ellisona, te stripovima Howarda Chaykina (pre svega American Flagg, koji se može posmatrati kao preteča) i zgađenost nad modernim vrednostima potrošačkog i prosečnog umotao u oblandu bezumnog orgijanja u otpadu zapadne civilizacije stavljajući pred čitaoca ne predstavu, ne spektakl, već pre svega – ogledalo.