(Tempa)
Širom scene omiljeni dubstep producent Ollie Jones, alias Skream, na najnovijem, dvostrukom vinilnom EP-ju vraća se tami i agresivnosti svojih ranih radova
Jonesov debi album Skream! je u velikoj meri bio posvećen istraživanju mogućih pristupa tretmanu dubstep formule i odavanju pošte žanrovima koji su uticali na dubstep. Bogata zvučna paleta i bestidno dobro raspoloženje na tom albumu bili su garant zaraznosti i potencijala da se muzika dopadne i neiniciranim slušaocima.
Najnovije izdanje u serijalu EP-jeva pod nazivom Skreamizm namenjeno je pre svega hardcore dubstep publici. Ovde se reggae može čuti samo u nagoveštajima, trube su potpuno nestale, a u prvom planu je agresivni, kao planina teški subbas.
Skreamizm Vol. 4 je pre svega demonstracija Jonesovog majstorstva u kreiranju ritmova koji čoveka izbacuju iz ravnoteže, istovremeno ga neumoljivo terajući u nervozne plesne konvulzije. Kompozicije, svedene na kosture ritma, basa i jednim prstom odsviranih sintisajzerskih melodija, zbunjuju svojim gotovo bezobraznim prikrivanjem pravog tempa. Bubnjevi se sapliću ispod bas linija i raspevanih (a dementnih) sintisajzera, pa iako se nalaze daleko ispod brzina karakterističnih za jungle ili gabba techno, sasvim je lako zamisliti kakav ršum nastaje u klubovima kad se neka od ovih pesama spusti u miks.
Oko njih klokoću subbasovi, kao neka amorfna, masivna stvorenja što žive u blatnim barama, a Jones površinu stalno grebe kao žilet oštrim semplovima kontračinela i izuvijanim sint linijama. Neke od ovih pesama trenutno su među najpopularnijim komadima na dubstep večerima u britanskim klubovima: 2D, s kombinacijom robotskog duba i Casio-pop melodije, ili Wobble That Gut, puna pretećih zavijanja, meljućeg basa i distorzije.
Međutim, pesma Oskilatah, koja otvara EP, postiđujuće je superiorna igra varijacijama na jednu istu temu koja slušaoca istovremeno i nosi, i začikava, i vara stalnim promenama perspektive. Odmah iza nje je Tech-Appeal, čija se razigrana atmosfera potpuno neočekivano izmetne u klaustrofobični košmar kompulzivnog ponavljanja istog zastrašujućeg trenutka.
Možda će naredni Jonesov album biti pitomiji i veseliji nego što su pesme ovde sakupljene, ali za dozu bezumnog, tamnog, fizički iscrpljujućeg a duhovno oplemenjujućeg zvuka uvek ćemo se vraćati ovoj ploči.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Flomaster (gost)
| 08.04.2008. 12.22.33
Predlazem da se za dubstep albume uvedu ocene od 1 do 20. Za ovaj album je i "18" premalo, a ne samo neka bedna osmica.
-
slowriot (gost)
| 08.04.2008. 15.05.41
aaaaaaaaaaa
dajte link za ovo
na forumu, na nemoderisanom
!
-
Paljevine... (gost)
| 08.04.2008. 15.48.50
...kad li cete prestati...
-
Thom Yorke (gost)
| 08.04.2008. 17.50.01
Otvorite lepo topic na forumu, pa se nadabstepujete do mile volje?
-
Odlichna recenzija... (gost)
| 08.04.2008. 20.03.51
...povratak u staru formu. Izlazak iz vulve.
-
Dubstep komuna... (gost)
| 09.04.2008. 11.54.05
...muzicki su Jehovini svedoci. Ni South Park ne bi mogao da vas parodira koliko ste primljeni.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.