Horizonti

Instrumentalna rock muzika u Srbiji ne može se pohvaliti obiljem svetlih autorskih trenutaka. Iako je u poslednjoj deceniji primetno veće interesovanje mladih bendova za ovo polje delovanja, kvalitet je često bio ograničen povlađivanjem trendovima (pre svega uveliko prohujalom postrocku).

Veći deo te muzike/scene zadovoljava se pukim eksperimentisanjem, a raskorak između želje i mogućnosti je prevelik, što nas dovodi do neprijatnog pitanja o tehničkoj kompetentnosti neophodnoj da se ideje realizuju. Zbog svega toga, u većini slučajeva izostaje prepoznatljiv zvuk i ostaje samo oslanjanje na žanrovske matrice.

Zato i ne treba da čudi nepodeljena pozitivna reakcija publike i kritike koju je izazvao debi Ko radi? ('04) trija Popečitelji, koji čine braća Saša (gitarista i „vikač“) i Goran Furunović (basista) i Radeta Vulić (bubnjar). Popečiteljima je na njemu s lakoćom pošlo za rukom ono što je tolikima pre njih bilo nedostižno – stvorili su ne samo originalni zvuk, nego i koncept, i to bez velikog opterećenja.

Jedinstvena energija, bliska punku, objedinila je na Ko radi? etno i funk motive, a slogan „Ko radi? Popečitelji“ kao i zanimljiv vizuelni aspekt („ozbiljan“ izgled, sve s tamnim odelima) nisu bili plod većeg promišljanja, već logična nadogradnja onog primarnog – svirke.

Nastavak avanture Horizonti drži se terena osvojenog na debiju, iako bi naslov mogao da sugeriše suprotno (imidž je, sudeći prema fotografijama na omotu, sada nešto ležerniji). Njegova glavna karakteristika je i dalje beskompromisno energično sviranje koje crpi inspiraciju iz lokalnog nasleđa (grupa je osnovana 1999. u Prištini, a nakon bombardovanja članovi su se preselili u Kragujevac i Kraljevo).

Silovit početak Kilogrami, u kom Vulić sa zapanjujućom snagom udara po činelama, predstavlja dobru najavu. Horizonti plene beskompromisnošću i radošću muziciranja, koji se osećaju u svakom trenutku. Zarazno plesna naslovna pesma, te kompleksno strukturirane i veoma razigrane Transverzala i Kao (u kojima Goran Furunović ostavlja ubedljiv potpis) predstavljaju najupečatljivije celine.

Album je protkan detaljima poput hora muških glasova, upotrebe dlanova i povika, koji donose karakterističnu „radnu popečiteljsku“ atmosferu.

Popečitelji - Horizonti

Horizonti imaju i slabih trenutaka. To se pre svega odnosi na pribegavanje ponavljanju rešenja kada je reč o strukturi pesama (npr. u brejkovima po pravilu ide funk figura na gitari). U tim trenucima, insistiranje na žestokom tempu ne deluje jednako efektno, več postaje nametljivo, naročito pri slušanju albuma u kućnoj atmosferi.

Na Horizontima su, međutim, evidentni snažna fokusiranost i pregalaštvo. Karakteristična silina očigledno predstavlja osnovni nerv muzike Popečitelja, koji je veoma dobro uhvaćen na Horizontima. Popečitelji, dakle, i dalje „rade“. Dovoljno usredsređeno i ubedljivo.

Audio:

Kilogrami