(4 AD)
Govoreći o razlozima zbog kojih su The Breeders snimili samo četiri albuma za dve decenije, Kim Deal je zbunjeno rekla: „Pa, ja samo želim da pravim muziku koju će ljudi voleti“
Nemajući dovoljno prostora za ispoljavanje kreativnosti u matičnim sastavima, Kim Deal (Pixies) i Tanya Donelly (Throwing Muses) su pre 20 godina oformile The Breeders. Njihov prvenac Pod ('90), na kome je zabeležen spoj sirove gitarske svirke i pop pesama atipične strukture, predstavlja jednu od lucidnijih ploča iz tog perioda.
Po izlasku EP-ja Safari ('92) slađušna Tanya Donelly je napustila bend kako bi se posvetila radu u ne baš uzbudljivom sastavu Belly, dok The Breeders kraj ere u kojoj su dominirale Dr Martens čizme i flanelske karirane košulje spremno dočekuju finim, pevljivim melodijama zabeleženim na albumu Last Splash ('93).
Ovogodišnje izdanje Mountain Battles se, po atmosferi i lo-fi zvuku, nadovezuje na prethodni – pomalo ravan – album Title TK ('02), ali ga i prevazilazi, pre svega raznovrsnošću i nešto složenijim i zanimljivijim aranžmanima.
Uvodna Overglazed, u kojoj se raspukli glas Kim Deal bori s bukom koju prave drone gitare i neurotično lupanje bubnja, kao i naredna, plesna Bang On, ne odslikavaju verno inače preovlađujuće tihu atmosferu albuma.
Breedersi nisu izgubili smisao za humor – German Studies je efektna štos-pesma u kojoj je Kim Deal obnarodovala raskošni antitalenat za nemački jezik, dok je sestra joj Kelly preuzela vokal u trapavoj ali zabavnoj obradi Regalame Esta Noche, meksičkog hita iz 60-ih godina. Ukoliko pravite kompilaciju za letnje lenčarenje, ne zaboravite ovu pesmu.
Upravo je šarolikost – od dub igrarije Istambul, preko nehajnih pevementovskih rifova It’s the Love, do suicidalnih tonova Mountain Battles – paradoksalno, činilac koji Mountains Battles čini integralnom celinom. Uz to, Steve Albini je uspeo da izbegne eventualnu jednoličnost lo-fi pristupa, ponekad čineći studijski šum novim instrumentom.
Kim and Kelley Deal Interview, March 2008
Čudan je osećaj kada neko uz čije ste hitove kao tinejdžer svirali vazdušnu gitaru petkom uveče na Akademiji posle toliko vremena izda novu ploču. Obično ili reagujete melanholičnim, rezigniranim osmehom, ne previše zainteresovani za samu muziku jer vam to više nije to, ili se, pak, podsetite onog osećaja ushićenosti kao kad ste tek počeli da otkrivate muziku. Kim Deal je, na sreću, uspela da izazove ovo drugo.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Album je sladak... (gost)
| 24.04.2008. 12.01.30
...ko kanta uzegle marmelade od 5kg.
-
tootoomrack (gost)
| 24.04.2008. 17.05.49
farbaju se...i dole
-
papadavid&zladeca (gost)
| 25.04.2008. 09.08.26
Na sreću, eto razloga da već u aprilu tvrdim da je ovo album godine! "Walk it off" je svakako singl godine! U filmu "quietLOUDquiet" postoji scena gde ta pesma nastaje u autobusu kojim sestre Deal putuju po Americi za vreme "Pixies" turneje 2004; uzbudjenje kada to posle toliko godina čujete na disku je ogromno. Ko je ovaj recenzent? Gde ih nalazite? No, navikao sam se,...
-
thelenses (gost)
| 25.04.2008. 14.14.53
Gledao ih u Kölnu pre par veceri gde su svirali u klubu manjem od male sale SKC-a i slobodno mogu reci da je to jedan od najpozitivnijih koncerata kome sam prisustvovao. Sestre Deal, iako u poznim cetrdesetim su na sceni bile poput pravih teenagerki. Svirka besprekorna, a izmedju pesama su castile publiku svojim "posalicama" (bilo su im zabavne cinjenice sto im je roudi celav ili sto im je pridruzena clanica iz Floride). Vrhunac veceri naravno Divine Hammer i Cannonball, mada su Nemci odlepili i na German Studies koju su odsvirali na kraju bisa. Sve u svemu, sat i petnaest minuta odlicne svirke, raspolozene komunikacije sa publikom i zal sto nije makar malo duze trajalo.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.