(ATP)
Debi eksperimentalnog noise dua iz Bristola dobio je pozitivne reakcije kritičara Pitchforka, Wirea, Mojoa i Uncuta
U pravoj poplavi novih bendova i izvođača koja je zahvatila pop muziku, Fuck Buttons su mi figurirali kao bend s ubedljivo najglupljim imenom, uz u tom pogledu ipak nenadmašne Pissed Jeans. Tek sam kasnije doznao da je to izraz koji se u slengu koristi za najsenzitivniji deo ženskog tela, da, da, onaj koji kastriraju po pravovernim islamskim zemljama.
U svetlu novih činjenica odlučio sam da preslušam debi album bristolskog dvojca.
Muzicirajući od 2004. godine, Andrew Hung i Benjamin John Power su dobili neviđen publicitet zahvaljujući spektakularnim festivalskim nastupima prošle godine. Pošto su izbacili nekoliko singlova, njihovo ime se provlačilo kroz muzičku štampu među onima od kojih se štošta očekuje u 2008.
Stvari nisu prepuštene slučaju: snimatelj debija je John Cummings iz Mogwaia, dok je na masteru snimka radio Bob Weston iz Shellaca. Ovakav izbor odgovara osnovnoj ideji spajanja anđeoskih melodija sa zločestom kakofonijom distorziranog noisea, koji je bio prvobitna nihilistička fiksacija na muzičkim počecima sastava.
Zvučne ekskurzije koje Hung i Power priređuju su inventivne i raznolike. Uvodna pesma Sweet Love For Planet Earth postupnom mehaničkom gradacijom vodi do bučnog vrhunca, koji za razliku od većine savremenih noise izdanja, ne teži stvaranju destruktivne atmosfere. Sasvim suprotno, reč je dobrodošloj akumulaciji energije u toplotu i nežnost. Recimo da je ovakav pristup u istom sazvučju sa inspirativnijim momentima iz opusa grupe M83, samo što ima neuporedivo abrazivniji predznak.
Pozitivna ocena stoji i za tribalnu tutnjavu Ribs Out, koja inspiraciju crpi iz primordijalnog zvuka danas uticajnih japanskih nojzera Boredoms, kao i za monumentalnu Okay, Let's Talk About Magic, koja bukvalno topi čulo sluha pre nego što se razvije u prelepu harmoniju.
Ribs Out (SXSW)
Iako je Street Horrrsing većim delom uzbudljivo i inventivno zvučno putovanje koje nudi nove mogućnosti redefinicije buke i njene nove upotrebe u savremenoj muzici, utisak kvari najprijemčivija tema na ploči – prvi singl Bright Tomorrow. Reč je o drugorazrednom komadu meditativne elektronike koji repetitivnom predvidivošću narušava zvučni sklad ploče, što neminovno rezultira iskrama sumnje u prezentovano sonično vizionarstvo.
Nema sumnje da je hype koji se podigao oko ovog benda većim delom opravdan. Sigurno je, najzad, da ova priča ima i svoju nedvosmisleno pozitivnu stranu – mlađi naraštaji će se upravo preko ovog benda upoznavati s turbulentnom zaostavštinom noisea.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Nojz D.G. (gost)
| 05.05.2008. 11.52.36
"Debi eksperimentalnog noise dua iz Bristola dobio je pozitivne reakcije kritičara Pitchforka, Wirea, Mojoa i Uncuta."
Da, i? Veoma bitno za recenziju, sacekajmo da neko drugi opozitivise album, da se slucajno ne bismo zaleteli, a ono se vaspostavi da Vajer i Pičfork ne dadnu potvrdu valjanosti i sluzbeni pečat i certifikat svim ostalim recenzentima sirom sveta, da i oni dadnu pozitivnu ocenu.
"Zvučne ekskurzije koje Hung i Power priređuju su inventivne i raznolike." Hahahaha. A je li postovani recenzent uopste preslusao album ili samo preveo, prepisao, isekao, ispreturao ovih nekoliko vec objavljanih recenzija po belosvestskim magazinima?
-
Cirilo (gost)
| 05.05.2008. 14.19.55
Slazem se sa gosn Nojzom. Potenciranje tih medija samo otupljuje identitet Popboksa.
"Reč je o drugorazrednom komadu meditativne elektronike koji repetitivnom predvidivošću narušava zvučni sklad ploče, što neminovno rezultira iskrama sumnje u prezentovano sonično vizionarstvo."
Ponekad se zapitam zbog cega sam toliki mazohista kad citam ovakve izlive neukog poetisanja.
Kupi neki novi casopis, nadji neki drugi webzine... Ili jednostavno batali pisanje recenzija. Prijateljski savet.
-
maare (gost)
| 05.05.2008. 14.45.52
Album je pažljivo preslušan više puta, hvala na brizi i pitanju. U dogovoru s uredništvom, s obzirom na činjenicu da se radi o prvom tekstu na maternjem jeziku o ovom, i u svetskim okvirima novom bendu, recenzija ima naglašeno informativni karakter. U tom smislu, moja malenkost je našla za shodno da prevede osnovne biografske odrednice sastava, koji, gle čuda, dolazi iz inostranstva, ne bi li ga približio širem auditorijumu. Ili je i to u međuvremenu postalo greh?
Recenzije nisu čitane ali su ocene, zbog svega već rečenog, uzete u obzir. Dušebrižnici i zabrinuti za identitet sajta to veoma lako mogu i sami da provere. Daleko od potvrde valjanosti, sertifikata ili neke druge, nadasve oštroumne kvalifikacije...
Zahvaljujem i na prijateljskim savetima, kritičkim osvrtima i poverenju da se podele lične drame i nedoumice. Prijatelji, oni dobronamerni, ipak stvari rešavaju među sobom, u četiri oka, ne krijući se iza živopisnih nadimaka.
Hvala na pažnji
sve najbolje
m. n.
-
ja se... (gost)
| 05.05.2008. 15.12.19
...slazem s recenzijom. Ocena je previsoka, ali sve ostalo je vise nego ok. Bio je meni dobar i Earth, osim par floskula itd. :)
-
DD (gost)
| 05.05.2008. 16.18.49
Kakva pretencioznost i sujeta, my oh my...
-
Zivopisni nadimak (gost)
| 05.05.2008. 20.32.02
Ljudi ga napadaju za jedno, a on odgovara nesto skroz levo. Pull yourself together, dude.
-
maare (gost)
| 05.05.2008. 20.35.09
lol
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.