(Sub Pop)
Duo iz Los Anđelesa na debi albumu potvrđuje reputaciju jednog od najuzbudljivijih gitarskih bendova današnjice
Posle prošlogodišnjeg Weirdo Rippersa, lo-fi kolekcije radova sa pet EP-jeva objavljenih za nezavisne izdavače, s nestrpljenjem sam iščekivao prvi pravi studijski album losanđeleskog tandema No Age. Na osnovu prkosne buke koju su Dean Spunt (bubnjevi, vokali) i Randy Randall (gitare, vokali) isporučili na Weirdo Rippersu, nadao sam se da će Nouns biti ispunjenje obećanja svog prethodnika – da će u punk maniru pljunuti u lice svima koji tvrde da je rock mrtav i da će izazvati malu noise-pop revoluciju.
Sub Pop je pre nekih mesec dana objavio Nouns i sada je jasno da ovo nije novi Nevermind. Ali, takođe je jasno da No Age i dalje zvuče osvežavajuće unikatno i da je ovo jedan od najboljih gitarskih albuma koje je godina dosad ponudila.
Nouns se razlikuje od Weirdo Rippersa samo u tome što je celovitiji i produkcijski čistiji. Nažalost, očekivanje da će ovaj album prikazati autorsko sazrevanje Spunta i Randalla nije se do kraja ostvarilo. Njihov neosporni pop senzibilitet nije pretočen u megahitove na Nounsu. Istina je da Eraser, Teen Creeps, Here Should Be My Home, Ripped Knees i Brain Burner (dakle, većina pesama) kriju zavodljive melodije. Međutim, ovde nema generacijskih himni.
Iako počiva na tenziji između milozvučnog i distorziranog, prijemčivog i bučnog, rafiniranog i sirovog, Nouns se ne trudi da ih uravnoteži. Većina ovih pesama i dalje su bljesci iz sazvučja u kome se sudaraju Spacemen 3 i Black Flag.
.jpg)
Pojačalima i pedalama umrljane gitare cvile i bruje, dok Spunt udara po bubnjevima kao da mu je poslednji put da sedi za njima. I upravo one potisnute melodije ovde su ključne – one ne dozvoljavaju zvuku na ivici disonance da se rasprši, već ga vezuju u snopove energije koja pleni.
Na ovaj album bi mogle da se odnose reči pokojnog Johna Peela: „That's exactly the sort of record I like, lots of bad-tempered guitar playing that you can leap about splintering the furniture to“. Par instrumentala (Keechie i Impossible Bouquet), kao i detinjasta Things I Did When I Was Dead usporavaju tempo i stvaraju skoro ambijentalnu, snenu atmosferu.
Posmatrane u kontekstu celine, ove kompozicije služe kao zanimljivi zvučni eksperimenti i, prvenstveno, trenuci zatišja pred buru, pre nego kao kakve odskočne daske u transcendentalno. Na kraju, ovo je album koji svoj transcendentalni karakter crpi iz (konstruisanog) haosa.
Dosta toga je napisano o duhu zajedništva koji No Age simbolizuju i za koji se zalažu, o njihovim besplatnim koncertima u bibliotekama i vegetarijanskim restoranima, majicama i omotima albuma koje sami dizajniraju, itd, itd, itd. Pre nekoliko meseci sam na njihovom koncertu osetio kao da sam i sam deo No Age porodice. Randall je pažljivo spustio gitaru u publiku, i dok su naši prsti prelazili preko žica, on je nagnut nad pojačalom uobličavao zajednički zvuk...
Završetak koncerta i izlazak na ulicu doneli su poznati osećaj neprilagođenosti i otuđenosti, baš onakav kakav stihovi s NounsaAutsajderi, „uradi-sam“ entuzijasti, čudaci iz parka paranoje i teen creeps koji nastanjuju pesme No Agea i koji su stajali do mene u publici, nestali su u noći.
Teen Creeps
U glavi su mi se i dalje vrteli stihovi iz Ripped Kneesa: „I see rivers in my sleep they’re filled with blood / Don’t you count me cuz my home’s a desperate one / I got time but not for you the trouble is / This agenda’s life and life is a new win“.
Možda je bilo nerealno očekivati da će Nouns promeniti lice popularne muzike. Ipak, on uspeva da promeni bar jedno (moje) lice, razvlačeći ga u osmeh. To je dovoljno da mu se iznova vraćam i da s ushićenjem očekujem sledeći album.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
meni se svidja album tek... (gost)
| 09.06.2008. 12.30.12
...negde od polovine.
-
maare (gost)
| 09.06.2008. 15.33.08
meni se svidja komplet.
-
poceo sam da ga... (gost)
| 09.06.2008. 16.18.55
...slusam tamo oko Sirokog Brijega, i tek mi se izmedju Livna i Kupresa svideo...
-
maare (gost)
| 09.06.2008. 17.48.22
meni se svideo odma kod visegrada, tolko da sam ga ponovo pustio u srbinju zvanom focha
-
"Medjugorje trans" (gost)
| 09.06.2008. 18.22.00
sto je najgore, nisam slagao nijednu rech...
-
maare (gost)
| 09.06.2008. 21.36.30
ni ja...
-
pa kako onda da se... (gost)
| 09.06.2008. 23.04.49
...nigde nismo sreli? jebiga nisam ti uzeo majicu The Death Set. ali dacu ti moju. genijalan koncert.
-
maare (gost)
| 09.06.2008. 23.39.40
carski! picemo dunju kad dodjes
-
zhiworad kobayashi (gost)
| 09.06.2008. 23.53.11
Get a room.
-
jusuf islam (gost)
| 10.06.2008. 08.35.09
ne pijem dunju, presao sam na islam.
-
hand banana (gost)
| 12.06.2008. 01.12.27
hipstersko kliseizirano sranje
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.