Beogradski sastav Consecration velikodušno je ponudio plod svog šestogodišnjeg rada za besplatan download, pokazujući da im karijera i zarada nisu važniji od kreacije i komunikacije
Lepo je videti da u Srbiji postoje i metal bendovi koji ne samo da znaju koji je vek već i koja je godina. Metal je jedan od onih žanrova koji se dobro primaju u bilo koje tlo da ih posadite i gde globalna komunikacija putem utabanih fanovskih kanala uvek obezbeđuje prilično homogen zvuk, bez obzira na geografske koordinate.
No, najveći greh domaće scene je manjak ambicije da se ide napred. Večito vraćanje oprobanim žanrovskim matricama i zadovoljenje zvukom skoro kao nekog od bendova koji su u istoriji ostavili trag dovoljno dubok da bi se izazvalo masovno kloniranje, to je provincijski mentalitet koji joj možemo mirne duše prebaciti.
Consecration su u ovakvom okruženju dašak svežeg vazduha, ne zato što rade nešto što niko nikad nije radio, već što rade u polju koje još nije svedeno na prostu stilizaciju i u kome prostora za eksperimentisanje i uzbudljiva otkrića još ima.
Naravno, i album Aux je lako pronaći na karti svetskih metal trendova, ali Consecration se barem ne bave recikliranjem 20 godina starih formula. Njihov zvuk je savremen, neograničen žanrovskim uzusima, oslobođen robovanja tradicionalnoj metal stilizaciji. Već ovo je dovoljno da im budemo naklonjeni iako, treba i to odmah reći, Consecration od pune zrelosti deli još rada.
Aux bi se najudobnije mogao smestiti na policu negde između Hydrahead bendova poput Isis ili Pelican s jedne, i čikaških Yakuza s druge strane (uz emotivnu i stilsku širinu Pink Floyda), iako ovde, naglašavamo, nije reč o imitaciji. Consecration iz zamišljenosti, reflektovane kroz melodične, prozračne pasaže nedistorziranih instrumenata, prirodno i lako prelaze u energično, eskpresivno udaranje koje uobičajeno vezujemo za metal.
Srednji i sporiji tempo ovde dolaze kao prirodna brzina jer je glavna snaga benda u pažljivom komponovanju pesama iz obilja malih muzičkih gestova, a ne u nezauzdanom besu. Aux je introvertna ploča, zagledana u unutrašnjost, čije fascinantne slike gotovo da opravdavaju temeljitu izolaciju od spoljašnosti.
Produkcijski i aranžmanski, ovom albumu se nema šta zameriti i može se uživati u pažljivom rasporedu svih sitnih detalja. No, ono na čemu Consecration svakako još imaju da rade je uverljivost izraza. Tekstovi su u svojoj poetičnosti pomalo neugodno sklapani od previše svesno programirane simbolike (primer Cliffhangers sa IT poetikom) a sama muzika na momente, pogotovo u glasnijim delovima, zvuči previše klinički kontrolisano.
Ako povučemo paralelu s gorepomenutim Pink Floydom, onda Consecrationu čak i u najbučnijim delovima (na primer vrlo zadovoljavajuća Absinthe) fali malo neuroze Rogera Watersa ili čak psihoze Syda Baretta. Na kraju krajeva, uprkos svom sazrevanju i evoluciji, metal mora da sadrži i malo infantilnog preterivanja da bi živeo.
Odličan prvi album, očekujemo nastavke.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Nikolica (gost)
| 08.07.2008. 12.51.06
ovoliko poredjenje sa Pink Floydom... mislim da ce se Danilo istopiti od srece :-D
-
Goran (gost)
| 08.07.2008. 13.05.07
Svaka cast drugari! :) Keep on rocking.......
-
Kleo (gost)
| 08.07.2008. 13.25.46
Da nisam cula bend ne bi mi bilo jasno sta sviraju...Ako je neka odrednica da su izmedju Isis i Pelican, neprimenjiva mi je za studijsko izdanje za razliku od koncertnog. Floskule, proizvoljne konstatacije i lep stil nedovoljna su zamena za sadrzaj i pravi opis bilo kog muzickog ostvarenja. Na kraju, stvarno mmi nije jasno da li je "Aux introvertna ploča", ili "zagledana u unutrašnjost" ili pokazuje "temeljitu izolaciju od spoljašnosti".
-
Miladin Kovačević (gost)
| 08.07.2008. 17.36.03
odlican album!!!
-
bernad panasonic (gost)
| 12.07.2008. 14.21.25
Vredi podrske!!!
-
Bogdan LSD (gost)
| 28.07.2008. 21.39.43
To su moje shuponje...keep 'em rockin:))
-
Zile (gost)
| 27.08.2008. 10.16.58
braco, lepo vam kaze stari Meho, svaka mu na mestu uvek bila.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.