Journey to the West

Opera koja to nije zapravo je adaptacija kineske priče iz 16. veka čije se autorstvo pripisuje Wu Cheng’enu, a koja je jednako opera koliko i cirkus, lakrdija ili prosto muzički komad. Njeni tvorci su Chen Shi-Zheng, reditelj koji je uradio i adaptaciju teksta, Damon Albarn (poznatiji kao frontmen Blura), koji je napisao muziku, i Jamie Hewlett, čovek koji je “nacrtao” Gorillaz, a vizuelno osmislio ovaj komad, scenu i kostime.

Na sceni se pojavljuje 50-ak glumaca, od kojih jedva nekoliko njih peva; ostali se bave akrobacijama. Saundtrek koji to nije takav je jer sam za sebe nije dovoljan. Dvadeset i dve skice, koje bi se ponekad mogle nazvati i pesmama, tek nagoveštavaju ono što bi se na sceni moglo dešavati i više označavaju nego što znače.  

Kad je reč o podtekstu, Journey to the West je poznati roman kineske književnosti (na Zapadu poznatiji kao Monkey, popularizovan preko japanskih manga junaka i drugih adaptacija). Zasnovan je na kineskom folkloru, mitologiji i sistemima vrednosti, s ljudskim likovima (budistički sveštenik), ali i kraljem majmuna, svinjom, čudovištem od peska...

To je istovremeno avantura, spiritualno delo i alegorijska priča o grupi hodočasnika koji putuju u Indiju da bi se domogli budističkih spisa koji će Kinu izbaviti iz moralnog pada, a koja se interpretira kao priča o individualnom putovanju ka prosvetljenju.

Junaci knjige putuju na Zapad, a Damon Albarn se, u ovom projektu, kreće u sasvim drugom smeru – na svoj “Journey to the East”.

Kao i podtekst na kome je izgrađena, muzika je jednako eklektična, spoj popa i klasike, zvučnog i vizuelnog, zapadnih i istočnih instrumenata i tonova. Dominira kineska perkusija, koja za sobom povlači kineski melos i zvuke klasične kineske opere, a praćena je elektronikom koja vuče na zapad, i klaksofonom, instrumentom-izumom samog Albarna.

Uvodna pesma Monkey’s World, psihodelična na mahove do neizdrživosti, pre je uvod u odustajanje nego u bilo šta drugo! I tokom slušanja albuma (pre)više puta ćete poželeti tačno to – da odustanete. Od “fliperastog” upliva Into The Eastern Sea i naglašeno elektroničnog i svemirski nepoželjnog odlaska Out Of The Eastern Sea, preko sablasnog Whispera, do Confessions Of A Pig i Tripitaka's Curse, koje je na momente mučno slušati. Nećete moći da se otrgnete utisku da je sreća što su “pesme” uglavnom kratke.

Chen Shi Zheng (intervju)

Ako potražite u ovome nešto od onoga što reč “opera” priziva u svest, možda ćete ga naći u delovima melodije The Dragon King, u napetosti Battle In Heaven, horu March Of The Iron Army ili u klasičnoj jačini završne pesme Dissapearing Volcano.

Ono što, čini se, najviše fali jeste nit koja veže pesme i, nadasve, arije, melodije koje ostaju u ušima. Otud The Living Sea i Heavenly Peach Banquet jesu najbolje numere na albumu.

Možda ova muzika ima više smisla kao deo predstave. Ovako, ostaje samo utisak nepotpunosti i nejasne melanholije od koje (uz pomena vredne zvuke veselog March Of The Volunteers) mirne duše možete odšetati… 

Audio:

• Monkey MySpace