The Unreleased Recordings

"I thought about Hank when I walked out on that Opry stage for the first time. all I could think of was, This is the same stage that Hank Williams was on and now I'm here."
(Elvis Presley)

Hillhull: Elvis was a fag
   Desttre: And you are a jerk

(Youtube komentari)

Iako se za godinu ustoličenja “muzičkog i sociološkog fenomena” koji počinje na “r” i “r” smatra 1956, nema sumnje da su neki od najznačajnijih aktera mnogo ranije obavili posao. Neki su stigli čak i pre te ključne godine da se presele u večna lovišta i za sobom ostave neizbrisiv trag.

Prvog januara 1953, na putu za “tu” večnost, tj. koncert (u mestu Charleston) koji nikad neće biti održan, na zadnjem sedištu iznajmljene limuzine, belog, luksuznog kadilaka, policijska kontrola pronašla je beživotno telo 29-godišnjeg Hanka Williamsa. Dan kasnije došla je Hankova druga supruga Billie Jean. Odbila je da plati račun od 736,39 dolara doktoru Tobyju Marshallu. Venčani prsten, novac i nakit s leša, još pre njenog dolaska, skinula je Hankova majka/ menadžer Lellybelle Skipper Williams. Jedna smrt, umesto uspomene koja će brzo izblediti, uvod je u najveći mit popularne muzike 20. veka.

Lightnin Hopkins je rekao da je kantri muzika bluz belih ljudi. Hankov prvi i jedini učitelj gitare i pevanja bio je upravo crni ulični svirač Rufus Payne. Potomak crnih robova, za 15 centi – nekad i manje – davao je časove dvanaestogodišnjem čistaču cipela i prodavcu kikirikija. Dečak slabe konstitucije nije se zanimao za školu. Usled problema s kičmom nikad nije mogao da krene stopama svog oca, čoveka koji je za bednu nadnicu obarao i vukao balvane bespućima rodne Alabame. Muzika je bila poziv, nužda, jedini način i izbor da se zaradi za život.

Pesme u to vreme veoma popularnog, nezvaničnog rodonačelnika kantrija, hillbilly zvezde Jimmija Rogersa (umro od tuberkuloze maja 1933), mogle su vrlo često da se čuju na radiju, ali nisu – kao što bi se očekivalo – igrale značajniju ulogu u razvoju Hanka Williamsa.

S druge strane, nešvilska stanica WSM i radio-emisija Grand Ole Opry, koja se od 1925. pa sve do današnjih dana emituje subotom uveče, uz Drifting Cowboys, prateći bend s visokom fluktuacijom, pomogli su Hanku da još za života stekne veliku popularnost. Usled obaveza u studiju, vreme za turneje koje su donosile veći profit bilo je vrlo ograničeno.

Druga veoma popularna emisija Mother's Best Flour Show bila je emitovana svakog jutra u 7:15 i trajala je 15 minuta. U njoj su s početka pedesetih emitovane pesme i kratki komentari čoveka koga danas smatraju “Šekspirom običnih ljudi”. Neki snimci sa poroznih acetata planiranih za etar nikad pre nisu uspeli da procure u javnost. Uz biografa Colina Escotta jedan od najuticajnijih poznavalaca Williamsove karijere Bob Pinson uspeo je 1981. da na traku prebaci zvučne zapise i spase ih od fizičkog nestajanja.

Tek krajem prošle godine, posle niza sudskih parnica, vanbračna ćerka Henka Seniora Jett Williams, zajedno sa suprugom i advokatom F. Keith Adkinsonom i fondacijom The Estate of Hank Williams, prava za izdavanje ovih snimaka ustupila je Warnerovoj podružnici Time Life.  

Mada se oba dela po sadržaju poklapaju u skoro pola naslova, doduše u različitim interpretacijama, luksuzno izdanje na tri kompakt-diska i sa četrdeset stranica teksta i fotografija ne predstavlja zamenu već savršen nastavak nadaleko poznate i cenjene kolekcije 40 najvećih hitova iz 1978. godine.

Za preporuku su i kolekcije objavljene pod okriljem minhenskog Trikonta – No more Darkness i I´ll never get out of this world alive: Hank Williams Revisited. Na drugom albumu, pored široj javnosti poznatih Al Greena (I’m so lonsome I Could Cry) ili Lost Highway u izvođenju pokojnog Townesa Van Zandta, čuju se famozni Killdozeri (I Saw The Light) ili nažalost prilično nepoznati ortaci Calvina Johnsona DIY Bavarci Bartlebees (Nobodys Lonesome For Me).

Long Version

Muzika Hanka Williamsa odavno prevazilazi okvire kantrija, folka, pa i same muzike. Neko ko je rekao svojoj prvoj supruzi Audrey 31. decembra 1951: “Ako mi se ne vratiš, neću živeti duže od godinu dana”, neko ko je pod nesnosnim fizičkim bolovima pevao tako samopožrtvovano, čisto i strasno, neko ko je prodavao prava na svoje pesme za poslednju turu pića, taj neko jednostavno rečeno ne peva pesme. Taj neko javno živi život gubitnika. Pesme izlaze iz njegovog bića.

Uvreženo je mišljenje kako je Hank umeo strašno dobro da opiše tuđe živote, a da je pri tome svoj vlastiti, namerno ili tek tako, potpuno prepustio eroziji. Suprotno tom stavu, prvi naslov sa trećeg diska kaže: Pictures From Life s Other Side. Hank je predvideo mnoge događaje, uključujući i vlastiti kraj:

“…The first scene is that of a gambler,
Who had lost all his money at play,
And he draws his dead mothers ring from his finger,
That she wore long ago on her wedding day…"

On je stvorio i prvi počeo da ruši pravila igre zvane Lost Highway.