„Jedini koji znaju kako da te ubiju su baš oni koji žele da te vide mrtvog“, kaže Til Ojlenšpigel Marku Kraljeviću, dok sede u prometnoj drumskoj kafani negde u uzburkanoj Evropi krajem 18. veka. I, da - obojica su vampiri
Ako smo na prošli album serijala Vekovnici imali neke zamerke, one su se odnosile pre svega na tajm-aut koga su autori uzeli u razvijanju zapleta postavljenog prvim albumom. Lične istorije protagonista jesu bile interesantne, ali smo se punim pravom žudeli da vidimo i šta je bilo dalje.
Prah ovu žudnju presreće u letu, zadovoljava je oblaporno ne jednom, nego nekoliko puta i baš kada pomislite da više ne možete da izdržite, prekida se na najzanimljivijem mestu. Marko Stojanović svoju istorijsko-fantazijsku tapiseriju o tajnom ratu na tlu Evrope (sa azijskim gostovanjima) odmotava sigurnom rukom, pričajući nekoliko paralelnih tokova radnje, a utisak o tome da tokom čitanja sve brže i brže klizate spiralom ka još uvek nepoznatom ali zastrašujućem mestu je ono što vas vuče kroz priču.
Dok je početak Vekovnika čitaocu oprezno pokazivao da stvari ne stoje baš onako kako je pisalo u istorijskim udžbenicima i da su neki veliki ljudi iz povesti bili i malo više nego ljudi, sa Prahom smo u fantaziju zagazili do kolena, a u mistiku barem do članaka. Sa jedne strane, ovde već možemo da vidimo vampire, sa njihovom kulturom i političkim frakcionaštvom, sa druge tu su Psoglavi sa svojim tradicijama i svetinjama, sa treće dolaze ezoterici i magovi...
Istovremeno, dijalozi su ispunjeni filozofijom koja teče lako, bez izveštačenosti, ekonomično nanesena na, ipak posle svega, akcijom pokretanu radnju stripa. Stojanovićev veliki kvalitet je svakako ova sposobnost da legitimno filozofiranje i po koji sofizam u tekst udene a da ga ne učini preterano neprirodnim i nezgrapnim.
Dakle, radnja se odmotava brzo, drame ima na sve strane, a odluke koje veliki broj likova mora da donese imaju stvarne težine bez obzira što pričamo o istorijskim ličnostima za koje, u teoriji znamo gde i kako su završile. Ono što može da bude problem novom čitaocu je to da ovaj nastavak napušta ideju zaokružene albumske celine i ne samo da se prekida na najzanimljivijem mestu već i ne pokušava da neupućene čitaoce na bilo koji način uvede u radnju.
Ukratko: ako želite da čitate Vekovnike, razmišljajte njima kao o romanu tehnički izdeljenom na tomove, ali suštinski o jednoj jedinoj celini – i obavezno pročitajte prva dva dela pre ovog trećeg.
Milorad Vicanović – Maza je nacrtao čitav album (dok će sledeći opet raditi grupa crtača) i, mada se primećuju očigledne razlike u stilu, pristupu, ali i kvalitetu među segmentima priče, ne može se dovesti u pitanje njegova zanatska kompetentnost. Akcione scene su za nijansu statičnije nego što bi trebalo, ali Maza briljira u (nažalost retkim) panoramskim prikazima; dok na anatomiji i dalje ima da radi, karakterizacija mu je odlična (pogledajte lica Pasa) i Prah vizuelno dostiže veoma pristojan nivo.
Sve što smo rekli prošli put, važi i sada: System Comics i dalje stoj iza projekta koji je na našim prostorima sasvim jedinstven a sveopšta svetska i sveopšta domaća kriza ovakav projekat čine još fantastičnijim nego što jeste. Praćenje Vekovnika stoga prevazilazi interesovanje samo za jednu priču i prerasta u pitanje očuvanja domaće kulture i ulaganja u budućnost.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
s (gost)
| 03.03.2009. 12.30.45
odlicna recenzija.
-
Žarko Milićević (gost)
| 07.03.2009. 13.32.10
Kad je zapravo izašlo? Promocija je bila prošle godine u novembru (right?) pa se tu nešto zakomplikovalo...
-
vanja (gost)
| 14.03.2009. 18.58.52
Ha, najbolje mi je ovo "vizuelno dostize pristojan nivo"...da li je to lepsi nacin da se kaze da je sve to moglo biti i bolje nacrtano. A moglo je, definitivno.
Ako cemo pravo, jedino sto je vizuelno vise nego pristojno je naslovnica, ali nju nije radio Vicanovic, vec Bojana Dimitrovski. Recenzent je to, nadam se slucajno, zaboravio da pomene,a ako ista bude prodavalo ovaj album, to ce biti bas ova naslovna.
-
Anoniman (gost)
| 29.03.2009. 21.00.56
Za moje pare, ovaj album je fenomenalno nacrtan...
-
peka (gost)
| 11.01.2010. 08.36.09
Ja bih iskreno cestitao celoj ekipi stvaraoca Vekovnika, jer uopste nije mali zalogaj...a i jedini je domaci serijal, koji uz sve pratece teskoce opstaje !
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.