Popboks - DEPECHE MODE - Sounds of the Universe [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 25.04.2009. 18:55 · 28

DEPECHE MODE

Sounds of the Universe

(Mute/Dallas)
Muzika za svadbe, muzika za grešenje, muzika za zaboravljanje.

Dario Stajić

Ocena:
5


5/10
 

„I started out dark / Then got lighter / Then got dark again”

- Bill Callahan

Depeche Mode su i nakon 29 godina rada i preko 50 miliona prodatih ploča, kaseta i diskova “in”. U studijskom opusu koji obuhvata 12 albuma, čak četiri pesme počinju sa “in”: In Chains, In Sympathy, In Your Memory i In Your Room.

Reč “out” može se izvesti samo iz naslova pesama ROute 66 i ShOut. Prva je blues standard koji je 1946. godine napisao Bobb Thoup, starijim damama poznat i kao Dr. Joe Early, Ranoranilac iz serije Emergency. Druga je delo Vincea Clarka, koji je komponovao skoro ceo debi album DM-a, i koji je svoje malo pleme napustio još pre nego što je Speak & Spell (1981) objavljen.

Pri pozdravu, tj. pre nego što će da zalupi vrata, ponudio je ortacima za sledeći album Only You. Preostale kolege su glatko odbile velikodušnu ponudu. Pesma je postala prvi veliki hit Clarkovog sledećeg, vrlo kratkotrajnog projekta Yazoo. Svoj mir pronašao je tek u društvu pevača Andyja Bella. Duo Erasure, izdavački aktivan i posle trinaest albuma, bazičnim synth pop zvukom redovno zauzima top 50 pozicije zapadnoevropskih top-lista.

Počevši od A Broken Frame (1982), pa sve do Excitera (2001), i ako se izuzmu slovom i brojem 3 (“tri”) ispada multiinstrumentaliste Alana Wildera, ulogu jedinog autora pesama preuzima i ne ispušta iz ruku “kompozitor” Martin Gore.

Pevač i “lider” Dave Gahan u istom periodu (1982-2001) u proseku između dva i četiri puta svom kolegi Goreu prepušta mikrofon, što između njih dvojice dodatno podgreva tenziju, ali i kreativni naboj koji ih na granici ekscesa prati kroz vascelu karijeru. Upravo zbog nezadovoljstva ulogom u bendu, neposredno posle turneje Songs of Faith and Devotion (1993) ekipa se rasipa: odlazi “muzičar” Alan Wilder i u potpunosti se posvećuje projektu Recoil i supruzi Hepzibah Sessi, bivšoj pevačici benda Miranda Sex Garden.

Uloga “najboljeg jednorukog klavijaturiste” Andrewa Fletchera ni dan-danas nije u potpunosti rasvetljena. Medijator u večitim obračunima “kompozitora” Gorea i “lidera” Gahana? Čovek zadužen za odnose s javnošću, intervjue i menadžerisanje? U svakom slučaju, i on zarađuje dovoljno novca za izdržavanje familije i održavanje u životu vlastite izdavačke kuće Toast Hawaii, čije su jedine uzdanice (bile) trio Client.

DM su jedini bend u katalogu Mute, možda i šire, u okvirima branše, dakle jedini bend koji uz minimum pravnih formalnosti (čitaj: papirologije) profit sa gazdama dele po pola. Pored publike koja ih verno, rasprodatim turnejama konstantno nagrađuje za doprinos i zasluge u širenju “muzike za mase”, verovatno im se može pripisati znatan deo uspeha manje komercijalnih kolega sa etikete. Svesni da im je neko dao dovoljno vremena i prostora da se razvijaju, Depeche višestruko vraćaju vreme i novac svojim nekadašnjim mentorima i mecenama.

U njih slobodno mogu da se ubroje i pokojni Frank Tovey, a.k.a. Fad Gadget, autor čija se tamna senka prostire nad celokupnim postclarkovskom erom, ili možda još precinzije, nad periodom kada je Alan-Wilder bio u bendu. Wilder nije samo uveo sempl u mejnstrim pop (Construction Time Again). Pomogao je Goreu da iz prilično mračnjačkog i razvodnjenog ali odličnog Black Celebration (1986) preko gitarističkog Music For The Masses (1987) iživi svoju ljubav prema gospelu i svojim afroameričkim (“in chains”) korenima u Songs Of Faith And Devotion (1993). Gore je za svog pravog oca, američkog vojnika (“black celebration”) saznao tek u 31. godini, još jedna trauma koja se poput niti provlači kroz tekstove. O Violatoru (1990) nema potrebe gubiti dodatne reči.

Posle solističkih izleta Gorea, albuma obrada Counterfeit EP (1989) i Counterfeit (2003) i autorskih dela Gahana Paper Monsters (2003) i Hourglass (2007), odmeravanje snaga i samoispitivanje se prenosi i na Playing the Angel (2005) i Sounds of the Universe (2009).

Na njima, zajedno sa austrijskim bubnjarem Christianom Eignerom i programerom Andrewom Philpottom, Gahan učestvuje sa po tri pesme. Ljubomora, lične drame, overdouz, pokušaj samoubistva, alkoholizam – svi ti faktori su uspešno (i privremeno) neutralizovani uz pomoć odličnog producenta Bena Hillera, čoveka koji je uspeo da od benda sa četri odlična člana, napravi još bolji – odličan bend sa tri člana (Blur).

Martin Gore jeste ključni, ali ne i jedini važan faktor u bendu. Publika je mogla da se uveri u to i da prosudi na njegovim solo nastupima, kad npr. izvodi Enjoy the Silence u prvobitnom aranžmanu, kao usporenu klavirsku baladu. Jasno je da su tom evergrinu onaj udarni sjaj, katalizator pružile kolege iz benda u studiju.

Na Playing the Angel, i još više na SotU, Gore kao da namerno ispušta kontrolu iz ruku, pokušavajući tako da zaštiti narušenu dominaciju u autorskom pogledu, a sličan poriv uzrokuje nemarne i nerazrađene aranžmane. Iako unapred najavljivana, prva zajednička kompozicija dua Gore/Gahan Oh Well ne pojavljuje se na zvaničnoj verziji albuma, nego se nalazi samo kao poslednji dodatak drugog CD-a luksuznog izdanja.

Vreme koje je Gore proveo na eBayu kupujući analogne elektronske instrumente nije utrošeno uzalud, ali čini se da je to ipak trgovina u kojoj se bolje snalazi Chris Lowe iz Pet Shop Boysa. U nizu pikantnih i zanimljivih detalja najnovijeg albuma - strada celina. Kao vrlo ilustrativan primer može da posluži “grupni portet DM-a u mladosti” Fragile Tension. Posle odličnog početka pesma se račva u više pravaca i praktično ne dospeva nigde. Okrećete se dok vozite u kabrioletu 140 na sat i gledate kako vam tupe odnosi vetar.

Ono što se naziva hit, nešto što ostaje u uhu – melodija za zviždukanje – nedostaje. Možda prvi singl Wrong, ali čisto tematski. Space Age – pop 60-ih godina, na šta ujedno i aludira naziv albuma – oseća se u naletima, najviše u instrumentalu Spacewalker.   

Odlični remiksi Dominatrixa (Policy of Truth) ili Krudera & Dorfmeistera (Useless) u prošlosti su samo bili kurioziteti ili su upotpunjavali zvučnu ponudu večnih dečaka iz Basildona. Danas se recimo tek u reinterpretaciji Phillipa Sollmanna, a.k.a. Efdemina pesme Corupt prepoznaje kvalitet, višak vrednosti zbog koje bi se neko između kupovine CD-a i ilegalnog skidanja albuma odlučio za ovo prvo.

Dosad su izašle četiri kompilacije DM-a i vrlo je nezahvalno proceniti koji će se singlovi sa Sounds of the Universe naći na nekoj budućoj. Iako od 13 čak sedam pesama konkurišu da se nađu na ovogodišnjoj lajv set-listi, nijedna od njih ne poseduje udarnu moć prethodnih hitova.

Ovde jednostavno nema pesama za koje slobodno možemo reći da ih i ptice na grani znaju napamet, ali da nam to kad ih opet, po ko zna koji put čujemo, uopšte ne smeta.



Komentari

  • Gravatar for ime
    ime (gost) | 25.04.2009. 21.23.23
    potpuno se slazem sa recenzijom
  • Gravatar for Zoran On The Windsreen
    Zoran On The Windsreen (gost) | 25.04.2009. 23.39.51
    Problem je sto mi se od svih pesama najvise dopadaju Light i Ghost, a one nisu na zvanicnom vec na deluxe izdanju albuma....naravno da sam ga "kupio" na shareu. Kakve bi stvarcine od Fragile Tension i Peace napravio Wilder, ali to sebi govorim vec 15-ak godina...
  • Gravatar for nun-chaka kan
    nun-chaka kan (gost) | 26.04.2009. 01.59.23
    synthetizovani U2; sterilno, predvidljivo, ponavljajuce...
  • Gravatar for pedja
    pedja (gost) | 26.04.2009. 02.02.26
    i ja...callahan za predsednika,conor za podpredsednika!!!
  • Gravatar for Chipmunk Remix
    Chipmunk Remix (gost) | 26.04.2009. 14.19.41
    https://www.youtube.com/watch?v=G4CD6ev-Tw0&feature=related
  • Gravatar for Alex
    Alex (gost) | 26.04.2009. 16.57.22
    Recenzija ima 17 pasusa. Prvih 12 se NE odnose na novi album! Iz poslednjih 5 saznajemo da nema pravih hitova (kakve to veze ima sa kvalitetom albuma?), tj melodija za zviždukanje. Da li ste skoro (ikad) zviždukali Master and Servent ili Barrel of a Gun?
  • Gravatar for violator
    violator (gost) | 26.04.2009. 22.17.16
    Svaka cast za poznavanje biografije,ali cini mi se da je ova sekcija namenjena recenzijama!Ne mogu zauvek da se oslanjaju na isti zvuk,moraju da se menjaju,a uradili su to na najbolji moguci nacin!Ja mislim da recezent nije cak ni preslusao ceo album,a i da jeste ne moze posle jednog slusanja da se napise recenzija!
  • Gravatar for Pimpf
    Pimpf (gost) | 26.04.2009. 23.56.20
    Gde su u svemu neki nasli U2 nije mi jasno...a muzika se i sastoji iz ponavljanja, ali U2?!
  • Gravatar for ivan
    ivan (gost) | 27.04.2009. 08.21.19
    Kako ružan omot albuma...
  • Gravatar for mikro zlo
    mikro zlo (gost) | 27.04.2009. 10.40.33
    callahanov stih s pocetka pevusim poslednje dve nedelje.. :) neverovatna pesma.
  • Gravatar for Jovan Ristić
    Jovan Ristić (gost) | 27.04.2009. 11.51.14
    Iako volim da vidim tekstove bogate faktografijom, ovaj ovde je prilično beskrvan i lišen fokusa. Ako je zadatak bio pisati o albumu, onda je tako trebalo i postupiti. A priča o bendu Depeche Mode i njegovom razvoju itekako se mogla ispričati KROZ priču o albumu - kakav god da je - i da to ispadne kraće i efektnije od ovog teksta.
  • Gravatar for JOHNNY
    JOHNNY (gost) | 27.04.2009. 15.15.22
    TO STO SE RECENZIJA ALBUMA SVODI NA ISTORIJAT GRUPE DOVOLJNO GOVORI O SAMOM ALBUMU , NAIME NEMA O CEMU DA SE PISE.
  • Gravatar for Kleo
    Kleo (gost) | 27.04.2009. 15.52.50
    daaaario pisi kao ranije, bolje je bilo kad si se zezao nego bio toliko obavesten!
  • Gravatar for Supernaut
    Supernaut (gost) | 28.04.2009. 09.13.21
    Problem je sledeci, kako napisati nesto o bendu kao sto je DM, koji je za svaki respekt, a koji napravi (najblaze receno) bledu plocu (tj album, recidivi, recidivi...) Ceo album me podseca na DM fanove koji pokusavaju da ih kopiraju, cuju se tu zvuci i sa njihovog NAJGOREG albuma Speak and spell, pa i minimalizam Playing the Angel-a... To se onda dobronamerno kaze da su DM napravili konceptualni album, rastereceni potrebe da prave hitove, a u stvari napravili su pitu od govana... A mnogo ih volim...
  • Gravatar for ELPASO
    ELPASO (gost) | 28.04.2009. 15.54.03
    Lepo dario pise i zna fakte, SAMO GDJE JE OVDE RECENZIJA??? Album nije toliko los koliko ocena ili Dariov pokusaj recenzije govori, a Wrong je jedna od boljih stvari od DM a bogami i ove godine(sjajan spot)...Sam album mi je od prethodnog bolji za klasu...mracniji, zesci i bolesniji... Da li se to samo meni samo cini, na ovom sajtu je malo zavladala U2- paranoja, pa svaki bend koji naglasi bas i bubanj, odmah nalikuje njima. Dosad je jedino 30 potpuno razlicitih bendova dozivelo poredenje sa dobrotvorom Bonom i ekipom....a bez stvarnog razloga, rekao bih... PS. stvarno ruzan omot albuma...
  • Gravatar for Alex
    Alex (gost) | 28.04.2009. 19.03.09
    Predrasuda je (kod nas, posebno) da je Speak and spell loš ili najslabiji album DM. On je veoma dobar i značajan, u svetskim medijima nigde ocenjen sa manje od 4/5. Speak and spell, kao i oba albuma Yazoo i dobar deo Erasure opusa (posebno singlovi) su primer majstorskog pravljenja savršenih komercijalnih electro pop komada, a Vince Clarke je jedan od najznačajnih i najpotcenjenijih kompozitora popa, koji danas uglavnom svuda doživljava zasluženo priznanje.
  • Gravatar for TotalnoDrukciji
    TotalnoDrukciji (gost) | 28.04.2009. 21.00.38
    Tako je Zorane. Bez Wildera, pjesme Martina su izgubile snagu. Dave je bio samo glas i tu je trebao da ostane. Nekada sam se kleo u DM. Danas su mi jedan od prolaznih bendova. Vise volim Ladyton.
  • Gravatar for Nesha
    Nesha (gost) | 28.04.2009. 23.04.11
    Ko voli Ladytrone vise od Depeche i prica o tome, soptaće mu DVD drajv u najstrasnijim mukama! :) Album nije cudo, ali nije ni za odbaciti posle par slusanja. Bolji od Excitera i Broken Frame svakako.
  • Gravatar for Za Alexa sto voli Vince Clarka
    Za Alexa sto voli Vince Clarka (gost) | 29.04.2009. 10.05.32
    Da citiram mog dobrog druga, postoje CETIRI vrste pesama: -šalalajke -ninanajke -balalajke, i -dobre pesme Vince ne pravi cetvrte (osim poneke sa prvog Yazoo albuma...) Ostalo su pesme za veselu toplu bracu...
  • Gravatar for @ TotalnoDrukciji
    @ TotalnoDrukciji (gost) | 30.04.2009. 12.49.39
    pa ja i idem na Usce da vidim Ladytron! :) ...a za pitu od govana se slazem! :)))
  • Gravatar for gandjelic1968
    gandjelic1968 (gost) | 01.05.2009. 22.16.12
    Prvo, o Depeche Mode ne moze niko da pravi recenzije a da nema minimum 40 godina. Drugo nema, a nema ni trece. Posle skoro trideset godina rada ovo je album koji ide sa njihovim godinama, i ne moraju pesme da se zvizdukaju, vec se slusaju. Na prvo slusanje sam bio malo zbunjen, ali je preslusavanjem sve doslo u mojoj glavi na svoje mesto. Ovo je DM iz 2009 i porediti ga sa ostalim albumima je bezveze...pa naravno da je svaki album prica za sebe. A recenzija je vise pokusaj da se mi fasciniramo poznavanjem biografije od strane autora. I sta znaci nabrajanje pesama na In..? ODLICAN ALBUM I JOS BOLJI BOX SET...slusajte samo Nothings Impossible (demo) koja je bolja nego na albumu! 20.05.2009
  • Gravatar for happiest_girl
    happiest_girl (gost) | 05.05.2009. 22.16.16
    Da sam htela da citam biografiju grupe otisla bih na vikipediju. Sve je super ovo ono a zapravo je uzas, hoce da kaze autor ovog teksta koji je ocigledno slusao samo Violator, ako je slusao bilo sta. Totalno je nelogicno uporedjivati SOTU sa ostalim radovima Depeche Mode-a. To je album iz 2009 godine, kao sto neko vec rece ovde.Najtuznije je to sto su nazalost mnogi nazovi fanovi DM-a ostali u toj Violator-SOFAD fazi, koja je za mnoge savrsenstvo. SOTU je odlicna ploca i svaka cast Dejvu, Martinu i Endiju. Nije lako ostati originalan nakon 30 godina karijere. Steta samo sto to neki ne razumeju. Posle Precious, Wrong je definitivno najbolji singl DM-a u XXI veku.
  • Gravatar for Nazovi Fan od 35
    Nazovi Fan od 35 (gost) | 06.05.2009. 01.36.37
    Da nije bilo tog Violator-SOFAD savrsenstva davno bi Dejv i ostali bili u penziji, sta ljudi koji idu na koncert zele da cuju? Peace? Pain That I Am Used To? Sta je vrhunac svakog njihovog koncerta i kojim pesmama zatvaraju prvi deo koncerta? Glupo je raspravljati...
  • Gravatar for Novak Grozni
    Novak Grozni (gost) | 10.05.2009. 01.48.44
    Tek da se zna da je EXCITER potcijenjeno remek-djelo, isto onoliko koliko je potcijenjen VIns Klark sa sjajnog prvog albuma....kada bi DM imali tu poletnost i svježinu, bili bi savršeniji, u stvari ju i imaju, samo su im stvari mračnije, depresivnije, na zadnjem albumu slabije...To se posebno odnosi na nemaštovite aranžmane, demo verzija COME BACK za klasu je bolja i dirljivija od one na albumu...a EXCITER je remek djelo jer ima idealan omjer poletnog iako melankoličnog popa i tople, svakako sjetne elektronike i gomilicu preksrasnih Pjesama
  • Gravatar for nikolic zoran
    nikolic zoran (gost) | 12.05.2009. 19.17.51
    Svi vi ovde potcenjujete jedno pravo malo remek delo PEACE, a najblize pevljivom hitu je PERFECT. Melodicna i odlicna. A na prvo slusanje prvo pomenute sam bio opcinjen, a to mi se nije desilo jako , jako dugo.
  • Gravatar for **Peace**
    **Peace** (gost) | 13.05.2009. 20.34.28
    Potpuno se slazem sa Zoranom..Peace je prava elektronska himna..cuo sam je jos u oktobru,na onom klipu koji je prikazivao semplove pesama Wrong i Peace..bio sam osamucen i ne mogu da opisem osecaj kad sam je cuo u potpunosti..i stvarno mi nije jasno da niko nju ne spominje..Njena himnicnost me podseca na Enjoy The Silence..a sto se tice ove "recenzije" mislim da bi najbolje bilo da neko drugi napise ponovo..kao za Ladytronov "Velocifero"..
  • Gravatar for **Peace**
    **Peace** (gost) | 21.05.2009. 22.54.29
    Pardon,Witching Hour.
  • Gravatar for Lale.b11a
    Lale.b11a (gost) | 02.02.2010. 15.11.37
    Moram da primetim jednu pravu pandemiju rubanog lamentiranja na ovom sajtu, kako medju recezentima, tako i medju komentatorima. Za pocetak, tekst na koji svi reagujemo i jeste jedan recenzija bez recenzije, tj. idealan primer jednog nemustog i beskorisnog bloga, i kao takav daje vise povoda za raspravu o fazama benda nego o samom poslednjem albumu, pa ne bi bilo zgoreg da krenemo od toga. Cinjenica je da su DM napravili tzv. 4 velika albuma (Black Celebration, MFTM, Violator i SOFAD), ali to isto tako ne znaci da pored njih nema znacajnih albuma. Ultra, kao njihov najlicniji album, prepun optimizma pod plastom crnila elektronike je jedan od najvecih comeback-ova u istoriji popularne muzike. Exciter, iako komercijalan, spada u red najatmosfericnijih albuma koje su napisali, iskakajuci muzicki od preteranog mracnjastva benda, koje je pretilo da postane manirizam. ''Pravi'' fanovi su ga docekali na noz, i jedva izdrzali do PTA, kao povratak crnilu. SOTU nije najbolji album koji je ovaj bend napravio, Vajldera nema i nece se vracati, bas kao ni erase-ovanog Klarka koji poodavno igra za ''drugi tim'', ali zato su Dejv, Martin i Endi tu. Tu je i nekomrcijalnost albuma, tu je i mracan zvuk, samo, katastrofe li, hit nije tu. Nije bio ni na BC, nije bio ni na Exciteru, pa se DM opet razlikovao od svega sto ga okruzuje. Uvek dovoljno komercijalni da se vrte u diskotekama, uvek dovoljno nekomercijalni da ne kupe ljigave nagrade kao ''djecki iz Dablina'', uvek trn u oku industrije, bez humanitarnih koncerata, politickih stavova, borbe za prava homoseksualaca, crnaca i ostalih ugnjetavanih manjina. Ljudi koji se bave muzikom, koji beze po svaku cenu od komercijalnosti, bend koji postavlja domace zadatke mejnstrimu, balansirajuci na samoj njegovoj ivici. I da, cuti uzivo John The Revelator, Lilian, Hole To Feed, Peace je privilegija, jer ce te pesme zvucati mocnije od bilo cega sto sebe naziva elektronikom danas, ili od onoga sto je sazvakani Boner napisao u zadnjih 20 godina... Kada je ovaj bend u pitanju, meni su svaki put 4 godine predugacak period da cekam novi album, a vi vidite sta cete...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.