Na trećem albumu braća iz Virdžinija Biča nam nude sliku gangsterskog raja
Braća Tornton iza imena Clipse su lako mogli da budu jedan od najpoznatijih rap dueta savremenog doba da ih "nesporazumi" sa izdavačima nisu skoro ubili. Veliki Pharrell Williams ih je spasao od padanja u ambis “neostvarenih talenata”, budući da ova dvojica braće iz Virdžinija Biča na istočnoj obali Amerike bacaju verbalnu magiju u mikrofon još od sredine 90-ih.
Još 1997. Pharell je uspostavio radni odnos sa ovim dvojcem, pomažući im da dobiju ugovor sa Elektrom, a zajedno sa Chad Hugom (drugom polovinom sada već legendarnog producentskog dua Neptunes) odradio je čitavu produkciju na prvencu Exclusive Audio Footage, kog je zavejala istorija.
Singl je podbacio, album je zavšio u zapećku, a Clipse su otpušteni sa etikete. Ćao, zdravo.
Početkom ovog veka veka, Pharell je postao jedno od najuticajnijih i najznačajnijih imena u savremenoj pop muzici i nije zaboravio svoje sugrađane, drugare, bivše dilere iz Virdžinija Biča. Omogućuje im ugovor na svojoj etiketi, Star Trek Entertainment, na kojoj 2002. izlazi Lord Willin’, sa singlom Grindin koji ih je i pozicionirao na mapi.
Sledeći album, Hell Hath No Fury, se opet odlaže zbog smetnji na vezama između različitih izdavačkih kuća. Clipse na kraju padaju u ruke Jive Recordsu koji nije hteo da objavi album. Skoro godinu dana je provedeno u gorčini, besu i mikstejpovima, čekanju rezultata tužbe kojom su tražili poništenje ugovora sa Jiveom.
Krajem 2006. album konačno izlazi i kada čujete taj savršeni spoj Pharrellovih najminimalnijih, najtvrđih bitova i neverovatnih scenarija i referenci braće Tornton koji pokazuju da su pomno pratili priče koje su nam svih ovih godina davali Raekwon i Ghostface Killah, jasno vam je zašto je izazvao lavinu oduševljenja.
Singl Mr Me Too je postavio visok standard koji ne izneveravaju ni ostale pesme. Hell Hath No Fury nam je dao sve što nam je falilo skoro deceniju: album visokog standarda, muzički i lirički. Skoro jednoglasan zaključak rap zajednice bio je da će Pharell teško moći da prevaziđe ono što je iskucao za HHNF, gde nema slabog bita i da odavno rap nije imao ljude sa takvom harizmom, stavom i darom za naraciju kao što su braća Tornton.
Četiri godine kasnije, Clipse ne žele da rekreiraju atmosferu koja je prisutna na Hell Hath No Fury – na njihovu dušu. Objašnjenje koje nam se servira je sledeće: situacija u kojoj je nastao taj album i u kojoj se radi ovaj naprosto nije ista. Tada su bili ljuti, cinični i ogorčeni, a sada im život u obilju naglo menja percepciju. I dok smo na prošlom albumu slušali kako “Pyrex epruvete izrastaju u Cavalli bunde”, sada slušamo nešto između “uspeli smo, sada uživamo” i “sada su mi deca najvažnija”.
Doduše, pogrešio bih ako bih rekao da to nije po određenom gangsterskom PS-u, jedino što je ova, kao pokajnička priča znatno dosadnija od one koju smo slušali pre tri godine.
Nije da priča o napetostima, prednostima i manama dilerskog života ne postoje na ovom albumu, ali “krek rep” svakako više nije opredeljenje Clipsea. Baš tu nastaje problem, što sada Clipse gube ono što ih je izdvajalo iz mora bezimenih milionskih klonova savremene rap muzike.
Naravno, dvojac ima dovoljno talenta da se spasi potpunog kolapsa i pada, ali činjenica je da je ovaj album razočaranje i primetan pad u u odnosu na kritike koje je dobio i u odnosu na ono što su nam Torntonovi, nekada dileri a sada emsijevi – valjala. Neptunes nisu više isključivo zaduženi za muzičke podloge, a čak i kada jesu, čini se da ideja ili više nema ili nisu želeli da se više trude. Sintisajzeri više nisu zujeći, preteći i minimalni, već odurni kao šerbet, gušeći i dosadnjikavi (“Showing out”).
I pored svega, ovo nije loš album i svakako je vredan slušanja - dobre stvari ćete vrlo lako prepoznati u obilju mediokriteta. Ipak, treba reći da čak i ako slaviš svoj uspeh i osvrćeš se na prethodna teška vremena u kojima nisi dobijao ugled i pažnju koju si zasluživao – to ne mora da znači da moraš praviti i lošu muziku.
Takođe, ako ovako izgleda ostvarenje gangsterskog raja, onda najbolje da večno ostaneš u stanju napetosti.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
djape (gost)
| 30.12.2009. 12.49.10
i najbolji proklizavaju. na sreću/žalost ovo se odnosi samo na recenzenta ne i na clipse. :)
album je odličan, 7,5 ili 8 čak, ima dosta on point rima a bitovi... heh bitovi... pa recimo da je bit za "popular demand" instant klasik koji vuče priču unazad bar do '85 i napred do godine 3000. meni je to, u današnje vreme kad je malo bilo čega što se može nazvati klasikom a posebno što se tiče bitova, veliki plus za album.
-
omot (gost)
| 30.12.2009. 13.55.31
je katastrofa. :)
-
repeticija (gost)
| 30.12.2009. 13.58.02
A da nisu ova dvojica bivsi dileri?
-
Anoniman (gost)
| 30.12.2009. 22.33.40
konačno neki kvalitetan hipsterluk...jedino opravdanje za hipster lajfstajl jeste da si lerdi koksa...onda sve može
-
phonk inspektah (gost)
| 02.01.2010. 18.09.49
ovo veze nema ni sa kakvim hipsterizmom
-
djape (gost)
| 07.01.2010. 11.43.21
pokidali live sa black thoughtom i rootsima
http://www.mrworldpremiere.net/2010/01/clipse-popular-demand-popeyes-feat.html
-
zarko (gost)
| 24.01.2010. 08.48.54
Stvarno je neverovatno da neko na ovaj nacin pise o ovakvom izdanju, terminologija koristena sama po sebi vec vredja izvodjaca, subjektivizuje i banalizuje sliku na nimalo kul i zabavan nacin kao sto to recenzije nekih web magova nekada mogu da urade. Objektivnost u recenziranju je upitna kategorija, tj. - ili skolski ili krajnje subjektivno, bar da se oseti nesto dok se cita tekst, ovde se oseti miris isprane kafe dok se stize deadline za pos'o.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.