Priča o pupoljku koji je imao hrabrosti da postane cvet i albumu sa gotovo bezgrešnim nizom kvalitetnog i iskrenog ženskog pop-soula
U trenutku kada se savremeni r’n’b zvuk batrga u mulju nedostka svežih ideja, lažiranog promiskuiteta i konfekcijske glamurizacije, Alicia Keys je svoja na svome. Keysova naprosto isporučuje ono što se očekuje od najboljih u branši – emocionalnost, veštinu, verziranost kada je nasleđe istorije pop-muzike u pitanju, i odmerenost.
Na pragu 30-tih, sada već jednoglasno prihvaćena i kao svetski pop-superstar i kao muzičarka zavidne reputacije, Keys kraj prethodne godine dočekuje sa ponajboljim dugosvirajućim izdanjem u svojoj sasvim pristojnoj diskografiji. U međuvremenu, ona je uvežbala svoj rukopis, izgradila neophodno izvođačko-autorsko sampouzdanje i, što je u priči oko ovog albuma najvažnije, slušala je dosta muzike drugih izvođača. Kako sama kaže u intro/recitaciji – bolnije je ostati pupoljak nego rizikovati da se izraste u cvet.
Na sreću, Alicia Keys nikada ne bi stigla tu gde je danas da je, nošena silnom željom za promenom, srljala u nepoznate teritorije. Upravo zahvaljujući promišljenosti i samokontroli, The Elements of Freedom predstavlja srećan, uspeo hibrid zvukova karakterističnih za njena ranija izdanja i novih stremljenja.
Za one koji se drže starih, oprobanih preferenci, Keysova je obezbedila nekoliko proverenih radova po poznatom kroju. Pored previše tipske Like the Sea, tu su neosporno odlično osmišljene i upakovane ljubavne jadikovke sa iskrenim pokrićem – Love is Blind, Un-thinkable (I’m Ready) i elegantni gospel-soul pri kraju albuma (How It Feels to Fly).
Za znatiželjnije i zahtevnije slušaoce, priču o ličnoj i muzičkoj evoluciji u cvet koji se hrani novostečenom slobodom potkrepljuje čitav niz izuzetnih numera različitih zaleđa, a visokih kvaliteta. Tako triling Doesn’t Mean Anything (aktuelni singl), Try Sleeping With A Broken Heart i Wait Till You See My Smile, mudro postavljen u sredinu ostvarenja, ukazuje na posvećeničko istraživanje muzičke prošlosti, posebno nasleđa devojačkog power popa 80-ih (Pat Benetar, The Go-Go’s, The Bangles..).
Poseban poduhvat predstavlja Try Sleeping With a Broken Heart, potcrtana zanimljivim loopom i rešenjima perkusijama koje služe kao ubedljiva ilustracija napaćenog ženskog srca.
That’s How Strong My Love Is donosi iskreno i odmereno oduševljenje najboljim radovima Minnie Ripperton, recimo, ali dodatno osenčena izdašnom savremenom produkcijom. Na drugoj strani, Love Is My Disease nudi iznenadni izlet u raegge melodije uz Alicino uvek osobito iščitavanje kanona, naravno. This Bed je, to sumnje nema, garantovan plesni hit za nadolazeće proleće. Kao krsnu kumu ove neodoljive posvete viskokobudžetnom soul-funku 70-ih mogli bismo, mirne duše, označiti neprevaziđenu Candi Stanton.
Nepobitno umeće Keysove da izbegne sve moguće zamke devojačkog trivijalnog popa oslonjenog na soul note najbolje ilustruje Put It In A Love Song, u kojoj gostuje Beyonce. Da nije mudrosti Aliciae Keys, ovo bi bila još jedna šota kakve Beyonce godinama niže li niže. Ovako smo dobili simpatičnu koračnicu-razbrajalicu-navijačku himnicu.
Finiš donosi konac koji zbilja delo krasi – Empire State of Mind (Part II), ovaj put bez doprinosa Jay Z-ja, jeste bolno iskrena fascinacija rodnim gradom, a kada zvuči ovako proživljeno, i naglašeni patriotski sentimentalizam je dopušten. Pa i poželjan.
The Element of Freedom u celini gledano (sa tek par slabijih karika (ogoljeni šlager Time and Distance i pominjana anemična Like the Sea) predstavlja potvrdu zaslužene inicijacije mladog talenta u višu ligu. Jer, ova sloboda je zbilja umela da peva kao...
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
vasilevs (gost)
| 25.01.2010. 13.40.32
slatka bucka
-
Macavity (gost)
| 25.01.2010. 14.38.21
Sjajan album. Uživam u njemu ovih dana.
-
tozza (gost)
| 25.01.2010. 16.52.29
realna ocjena, ali bas zbog toga mii nije jasna ova recenica:
"U trenutku kada se savremeni r’n’b zvuk batrga u mulju nedostka svežih ideja"
love is blind u intro zvuci kao bob marlijev egzodus, koji je poshtar komsije od marlijeve tetke odsvirao lijevom nogom i tako ga doveo skoro do neprepoznavanja.
ne razumijem kako u doesn't mean anything recenzent nije prepoznao vise nego preslikanu, gotovo bezobrazno ukradenu coldplay atmosferu?! da mi je neko pustio samo uvod ove pjesme, dao bih desnu ruku da je ovo nova stvar coldplay (oke, i oni su krali atmosferu od u2, ali su ipak uspjeli da izraze neki svoj prepoznatljiv izraz)....sve je tu, i klavir i ritam bubnja...u najgorem slucaju bih pomislio da je chris martin bio dovoljno lud da pozove aliciu da gostuje na coldplay albumu. da se razumijemo - stvar mi je odlichna, ali odlicna je upravo jer zvuci kao coldplay...
za try sleeping with a broken heart se slazem..skroz retro hitic iz osamdesetih u novijem ruhu. hrabar potez alicie koja je ipak, zeljna promjene, pokusala malo producentski da ovaj album predstavi sharenije, iako se vidi da je na kraju ipak zavrsnu rijec imao, kao i do sad - kerry brother jr, s kojim saradjuje od pocetka karijere.
dobar album, po pop parametrima, ali licno ne vidim nigdje te "svjeze ideje". vidim jedan muzicki projekat, pazljivo smisljen da donse finansijsku dobit...smisljen tako da pokrije sve aktuelno na mainstream sceni, od rege uticaja preko coldplay do nastavka sigurne zasecerene rnb/shatro soul trase kojim ona odavno ide...
sve u svemu, radio frendly albumcic, dobar za ringtonove, zvuke alarma jutarnjeg budjenja na telefonu, ili za ispijanje limunade kod drugarice, u kasnim popodnevnim satima. "mesa" na ovom albumu i nema, ali to ocigledno i nije bila buckina namjera...
-
FCS & mačor Obama (gost)
| 25.01.2010. 20.24.00
Alicia nije bucka. Šlang je.
-
Rocco (gost)
| 26.01.2010. 20.31.05
5 bambija za Aliciu!Ona je soul i ovaj album ima soul ali u nekom novijem izdanju.Za Alicinu diskografiju ovo je naraznovrsniji album, svaka cast, pomerila se sa mrtve tacke.
-
mim (gost)
| 26.01.2010. 23.07.05
Pa naravno da nema mesa, pojela ga Alicia.
-
shushumigga (gost)
| 06.02.2010. 21.01.44
realno najsabiji njen album,ko da slusam Selin Dijon
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.