Black Noise

Hendrick Weber, alias Pantha du Prince, je nemački DJ, producent i muzičar koji trenutno živi u Berlinu i Parizu. Na svojim albumima spaja detroitski i minimal techno, dodajući tome malo shoegaze tekstura. Trećim albumom Black Noise privukao je veliku pažnju strane štampe.

Black Noise je, da preskočimo tehničke detalje, zvuk frekvencije koji ljudsko uho ne može čuti, a u prirodi najavljuje fenomene poput zemljotresa, poplava i drugih katastrofa. U potrazi za black noiseom, Pantha du Prince je otišao na švajcarske Alpe da poput alhemičara sakuplja uzorke zvukova. Album je ukorenjen u prirodi i zapravo pokušava da na nemehanički način, u granicama minimal technoa, ostvari kontakt sa prirodom i prodre u njenu dubinu.

Dok ga slušate, ne možete da raspoznate odakle potiče koji zvuk, da li su perkusije zapravo dobijene od nekog drveta, kamenčića ili nečeg sličnog pronađenog u prirodi, ali ipak nas uvodi u ledenu i smirenu atmosferu planina i oštrog i čistog vazduha. Duboki basovi koji zalaze maltene izvan čujnosti, šumovi, pulsiranje, i dosta tišine i štedljive upotrebe zvuka, tu su da dočaraju mističnost i mirnoću, tek na vrhuncu i nakon dugih uvoda prelazeći u konkretne melodije. 

Pesme imaju složenu strukturu, neprimetno prelazeći iz jednog dela u drugi, delujući vrlo suptilno u svojoj nenametljivosti. Iako zamišljena kao plesna muzika, koja  zaista poseduje dosta ritmičnosti, pravi ples će se pre odigrati u glavi slušaoca nego u fizičkoj realnosti koja ga okružuje.

Ponekad je teško oteti se utisku da album liči na neki DJ set. Teme se u tim trenucima menjaju suviše naglo, prelazi su manje suptilni, kao da je reč o menjanju ploče na gramofonu. Na primer, pesma Stick to my Side je podeljena na nekoliko celina kojima fali vezivnog tkiva. Ipak, u  uspelijim momentima, Weberu polazi za rukom da stvori utisak drame.

Album ima i nekoliko delova u kojima se ističe melodičnost, kao u prvoj pesmi na albumu, Lay in a Shimmer, dok bi A Nomad's Retreat uz vokal i dobar tekst i još malo aranžiranja mogla da se transformiše u odličan elektropop. I'm Bann kao da je omaž shoegaze pionirima Slowdive, tako da album sve u svemu ima razne zvučne tendencije. No, sve te pesme su i dalje u minimal techno ruhu i sve navedeno postoji samo u naznakama koje sugerišu šta su pesme mogle da budu da je Pantha to želeo.

Treba istaći i gostovanje Panda Beara iz Animal Collectivea u već pomenutoj Stick to my Side, osmominutnom zvučnom putovanju, koje je zamiljivo utoliko što su Pandini vokali hladniji nego inače, iako su aranžirani u njegovom standarnom višeglasnom maniru.

Black Noise je vrlo prijatan album. Konačan sud o njemu će zavisiti od temperamenta svakog slušaoca ponaosob, ali treba dodati da se strpljenje nagrađuje u vidu dosezanja njegove mističnosti i zen mirnoće. Priznaćete, nije malo.

Audio:

• MySpace