I’m New Here

Bez starca nema udarca. Pravo među oči

Uroš Smiljanić

Ocena:
8

Naslov prvog albuma Gila Scotta-Herona u trećem milenijumu (i posle 16 godina pauze) može da prevari samo neupućene. Scott-Heron nije novajlija već, naprotiv, veteran, čovek koji je kombinovao soul, blues, jazz i spoken-word muziku još ranih 70-ih godina prošlog veka, čovek zaslužan za ekspresivnost hip-hopa, čovek koji je prorokovao da revolucija neće biti prenošena na televiziji.

GIL SCOTT HERON Danas znamo da su mnoge revolucije izvođene u direktom televizijskom prenosu i zanimljivo je upitati se koliko je Scott-Heronov neposredni, proživljeni izraz relevantan za vreme u kome je crna muzika vučna sila celog jednog krila industrije zabave, ali i u kome je proliferacija socijalnog networkinga, blogovanja i mikrobloginga gotovo potpuno vulgarizovala ideju ispovednog diskursa. Živimo u vremenu kada svako sa nama deli svoje doživljaje, radosti, strahove i bol, svodeći „život“ na neprekidnu seriju banalnih status apdejta. Zašto je svega 28 minuta dugačak album matorog crnog recitatora značajniji od bilo čijeg nanovijeg tweeta?

Zato što Scott-Heron ne priča kad može već kad ima šta da kaže. Pauza između dva njegova albuma bila je potrošena na žive nastupe, dugačko pripremanje albuma (koji još nije izašao) i ponovljena hapšenja i zatvorske kazne zbog posedovanja kokaina. I’m New Here je izašao skoro bez najave, kao rezultat podvižničkog truda Richarda Russella, vlasnika etikete XL Recordings i autora sve muzike na ovoj ploči, i zvuči sa jedne strane svedeno, očišćeno od ukrasa i pretenzija na radijsku eksploataciju, a sa druge ubitačnije i „stvarnije“ od većine popularne muzike sa svim njenim stilizacijama i žanrovima.

Tanka je oštrica po kojoj Russell i Scott-Heron ovde hodaju, ali oni to čine sigurnim koracima. Pesnik na ovom albumu recituje i peva sa potpuno novom zrelošću i čistotom izraza koja čini da njegovi stari radovi u perspektivi zazvuče delom naivno, a delom prestilizovano. I’m New Here je serija refleksija i promišljanja sopstvenog života, bogata emocijom ali bez prostora za patetiku. Ovo je čovek koji svoje uspehe i greške promatra bez euforije ali i bez kajanja, čovek zaljubljen u život ali sa punim razumevanjem prirode smrti. Ovo je ploča koja suštinu bluza – umetničke transformacije patnje u božanstven zanos obeležen lepotom isto koliko i tragedijom – dovlači u vreme u kome bluz služi samo da popuni drugu polovnu termina R’n’B.

Scott-Heron je iznad žanrova, iako ova ploča transformiše blues mantranje u hip-hop bitove, spušta se do dubstep izolacionizma i ne stidi se najčistije lirskih pasaža uz akustičnu gitaru. Russell, autor i producent sve muzike na njoj ovim još jednom potvrđuje status sive eminencije britanske elektronske scene. Već samo njegova i Scott-Heronova adaptacija Me and the Devil Blues Roberta Johnsona koja spaja mrveći brejkbit sa moćnim bluz zavijanjem dovoljna je da vas trgne iz obamrlosti koju, moguće izaziva većina današnje „plesne“ muzike.

S druge strane, Scott-Heron je čovek koji tradiciju svakom pesmom na ovom albumu oživljava, ali joj nikada ne robuje. Poema On Coming From A Broken Home koja otvara i zatvara ploču u potpunosti ruši kliše patrijarhalnog, mačoidnog crnog čoveka svojom toplom, strastvenom posvetom ženama koje su Gilberta odgajile i pomogle mu da izraste u pesnika i revolucionara.

Jer, na kraju krajeva, danas Gil Scott-Heron jeste tradicija sama, tradicija koja živi, hoda i peva. I ona nikada nije zvučala glasnije, istinitije, bolnije niti radosnije. Drugi ljudi nam govore o svom životu, Scott-Heron živi. U tome je razlika.

Audio:

MySpace

Komentari

filter (gost) | 30.03.2010. 11.42.41

dobra recenzija. da, covek zeli i ima sta da kaze, za razliku od skoro svega ostalog danas. hvala mu sto se i dalje trudi, dobro je da ima ugovor sa disko kucom. hvala mu i za omot sa cigaretom. (dao bog i da mu je marlboro sponzor.)
da. (gost) | 30.03.2010. 11.46.42

mozda i jedini covek koji zivi danas. ima sta da kaze. ostali samo pricaju o zivotu. dobar tekst. sve na mestu. gil scott zna da zivi. i zna to da kaze. a ne kao drugi samo da prica o tome. vec i da prozivi. to sto kaze.
Anoniman (gost) | 30.03.2010. 12.09.52

Drugi govore o muzici, Smiljanic je muzi. U tome je razlika.
... (gost) | 30.03.2010. 12.27.45

za sada jedini kandidat za najbolji album 2010.
velja selja (gost) | 30.03.2010. 12.40.42

i da ima sta da kaze. i to sve dvaput. inace sa svime se slazem
L# (gost) | 30.03.2010. 12.55.59

On ne prica kad moze, vec kad ima sta da kaze. 16 godina je cutao, ali sada je progovorio. I bas nesto rekao.
Uki ns (gost) | 30.03.2010. 13.14.30

kakav album,kaakav album!
Milosh (gost) | 30.03.2010. 13.58.10

Album je fenomenalan. Spoken words muzika (tj. čista poezija u ovom slučaju) sa jakim bluz i soul zaleđem u kombinaciji sa nekim modernijim trendovima, uključujući i suptilno protkanu elektroniku. E, za promenu, ovo je crna muzika u kojoj mogu u potpunosti da uživam. Uz poslednji (?) i posthumni Cashov album, I'm New Here je nešto najbolje što sam čuo u 2010. I, da, šteta što nije duže.
devil (gost) | 30.03.2010. 16.46.06

Ne znam kome je ovo i zašto upućeno:"Zašto je svega 28 minuta dugačak album matorog crnog recitatora značajniji od bilo čijeg nanovijeg tweeta?" Čini mi se da su više recenzenti opterećeni fakin tvitovima i fejsbucima od samih korisnika. Odličan album.
djeneralche (gost) | 30.03.2010. 16.56.24

par pesama preproducirano, inace album odlican 5
viktor (gost) | 30.03.2010. 17.05.14

ma pustite sad to ljudi, ima bitnijih stvari! riki martin je gay!!! ko bi reko! ko je sledeci? elton john? bruce willis?
Milos (gost) | 31.03.2010. 02.56.47

odlican album veteran uzvraca udarac
djape (gost) | 31.03.2010. 20.57.18

dobro je
elpaso (gost) | 05.04.2010. 11.04.45

Opak album od opakog čiče!!

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike