(Party Smasher Inc. /Season of Mist)
Nezadovoljni stanjem u muzičkoj industriji i medijima, popularni američki ekstremisti su objavili četvrti studijski album za sopstvenu etiketu
Inicijalni šok i osećaj krajnje pomahnitalosti iz vremena antologijske ploče Calculating Infinity (1999) džerzijevski teškaši The Dillinger Escape Plan možda više nisu u stanju da izazovu, ali to ni u kom slučaju ne znači da su postali obični.
Stasajući u miljeu Converge-Coalesce-Botch generacije, koja je ekstremne tonove ponovo načinila zanimljivim, DEP su debijem naterali medije koje danas kritikuju da po prvi put uvedu sintagmu “mathcore“.
Transformacija od haotične gromade opijene disonantnim rifovoma i kompleksnim strukturama u Faith No More modernog doba tekla je suprotno muzici koja je nastajala; skladno i logično. Iako su u svom katalogu mestimično patili od proračunate nadmenosti i radio-friendly paranoje, zaštitni znak koji ih odvaja od konkurencije – momenat iznenađenja – opstao je svih ovih godina u kristalnom stanju.
Uprkos nezanemarljivim turbulencijama unutar benda i činjenici da je od izvorne postave preostao još jedino gitarista Ben Weinman (2002. je i ovde uspeo da se uglavi Mike Patton), DEP su u velikoj meri uspeli da održe kontinuitet kvaliteta i progresije i ostanu imuni na uspeh koji je za pojavu iz takve branše gotovo nezamisliv.
Option Paralysis se u viziju kvinteta u dobrom delu uklapa, mada u prvi mah stilska promena ne deluje preterano izražena. Utisak je da muzički Dillingeri nisu nikada bili širi, što samo po sebi dovoljno govori o prisutnoj eklektici. Kada u Gold Teeth on a Bum preporođeni Greg Puciato zapeva najčistije u karijeri, a Dillingeri bljesnu shodno svom umeću, postaje jasno do kojeg nivoa su u stanju da FNM referencu nose na grudima, a da to zvuči sveže i dostojanstveno.
Iako u trenucima neodoljivo odzvanja notama koje bi se mogle smestiti na nedostajući stepenik između abrazivnog debija i melodijskog senzibiliteta naslednika Miss Machine (2004), bez zalaženja u elektroniku kriznog prethodnika Ire Works (2007), Option Paralysis jakim gruvom, tehničkim rifovima, neparnim ritmovima, zaraznim udicama i raznovrsnom vokalnom predstavom mudro balansira između adrenalina i pop emocije.
U nesagledivom metalcore okeanu (uključujući tu i mathcore, grindcore, noisecore, jazzcore i još kojekakve core rukavce kojima prostruje) ovakav album izdvaja Dillingere kao još uvek relevantne i smislene. Premda je ova scena krcata tehnički potkovanim muzičarima, nivo kreativnosti kod mladih sastava je u suprotnosti s visokim stepenom unificiranosti, što održavanje u životu matoraca, u koje i DEP spadaju, čini dodatno važnim.
Ako je nakon Ire Works postojala bojazan da bi Dillingeri mogli da izgube prepoznatljivu supstancu, novo izdanje bi trebalo odagna strahove i pokaže kako sumnja u verovatno najinteresantniju pojavu iz domena ekstremne muzike u prethodnih 15 godina nema osnova.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
bivolo (gost)
| 07.07.2010. 13.33.02
Ja sam taj Calculating Inifinity pokusao da slusam i to je najobicnija BUKA!! Imaju dobrih pesama (Unretrofied, Milk Lizard) ali taj album navedeni je buka i bes i nista vise.
-
Glkznj (gost)
| 07.07.2010. 15.57.13
Generalno, ne zna se sta je gore - indie-accepted metalci ili talibanski narrow-minded metalci.
Ipak indie-accepted metalci.
-
Ghostface Z-la (gost)
| 07.07.2010. 21.37.49
^ne znas.
DEP su stigli do Meshuggah nivoa, vec su izmislili tocak, sad mogu samo da rade varijacije na temu i opet ce biti bolji od svih malih milion bendova sto ih kopira bez blama.
ovaj album nije bolji ni od MM ni prethodnog, ali je opet retko dobar album u danasnjoj bljuzgavoj metal/hardcore sceni.
gledamo ih 13 okt u pesti.
-
Coa (gost)
| 08.07.2010. 08.20.20
CI >>> OP > MM > IW
Tako nekako. Dobar je novi ali sve je to limunada otkad su krenuli sa komercijalizacijom.
-
Maski (gost)
| 08.07.2010. 13.31.57
Dobar prikaz. Posle one mršave šestice za sasvim podnošljiv Ire Works ovo mi deluje kao preporuka.
-
Maxa (gost)
| 08.07.2010. 20.10.35
"...Converge-Coalesce-Botch generacije, koja je ekstremne tonove ponovo načinila zanimljivim..."
Svaka čast za ovo.
-
ajdnaprimer (gost)
| 11.08.2010. 08.43.46
kolko god da je ovaj album "popi" sa naletima histerije starog DEP i dalje ne može niko sličnog žanra ni da im prismrdi...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.