Personal Life

Gitarski trio iz Portlanda koji svira neku vrstu indie pop muzike uz malo siroviji zvuk i pank žestinu bio bi neki uopšteniji opis sastava The Thermals. Iz svojih lo-fi početaka, bend se polako okretao čistijoj produkciji i upeglanijem zvuku zadržavajući stav koji je, tek nešto malo, izgubio na energičnosti.

Iako se ne može reći da su The Thermals pomerali granice muzičkog žanra koje su sami sebi postavili, njihovi albumi su uvek bili solidni. Upravo je bavljenje pesmom kao zaokuženim pop komadom koji ne traje više od tri minuta, te angažovano i energično izvođenje iste ono u čemu ovaj bend briljira.

Posle nekoliko albuma izdatih za Sub Pop, Personal Life je drugi album koji objavljuju za Kill Rock Stars. Na ovom, petom po redu, studijskom albumu, nema preteranih iznenađenja. Po sredi je pola sata karnevala melodija, emocija i adrenalinskog naboja. Za razliku od ranijih albuma, npr. The Body, The Blood, The Machine, ovde nema eksplicitnih političkih poruka, već se bend okreće, kao što i naslov ukazuje, ličnijim temama. Otuda sugestivna vokalna intepretacija pevača i gitariste Hutcha Harrisa, kao da ne pristaje na ovaj zaokret ka intimnim temama, pa i dalje zvuči kao da propoveda (zamislite pesmu Tommy Gun od The Clash sa ljubavnim tekstom). Donoseći, na taj način, osećaj urgentnosti, vokal pravi male melodrame u svakoj pesmi primoravajući slušaoca na pripravnost.

Iako The Thermals sada zvuče nešto umornije, dok je tempo pesama pomalo opao, njihova muzika, kao i ranije, zvuči čvrsto - ritam sekcija je precizna i nerazmetljiva, a umesto virtuoznosti, prednost se daje dobrim harmonijama, tako da je i melodija ogoljena i pleni čistotom. Često se može čuti kako sa svojih par tonova bas nosi celu pesmu, kao u Only For You ili Never Listen to Me. Tu je za promenu i jedna pesma odsvirana na akustičnoj gitari - Alone, A Fool, a Your Love is So Strong ima zanimljiv mantrajući singalong refren, dok je I Don’t Believe You brža pesma koja najviše podseća na neke starije albume benda.

Iako pop punk po imenu, ova muzika nije namenjena momcima koji leti hodaju nagi do pojasa i piju pivo sa ortacima na klupi, već više onima naklonjenim indie zvuku nešto manjeg mejnstrim kalibra. Pogrešno je možda uopšte reći da pripada ikakvom „šablonu“ - ovo je ipak materija koja poseduje sopstveni prepoznatljiv autorski pečat.

Iako još jedan dobar album od The Thermals, Personal Life ne otvara nove perspektive za bend. Čini se da oni imaju melodija u izoblju u svojim glavama i da svake godine mogu da naprave jedan dobar album, međutim, teško je dosegnuti ponovo vrhunac sa prvenca More Parts Per Million, koji je prštao od poleta i mladalačkog idealizma i kada je želja da se nešto kaže bila najjača.