Quo Vadis - Izveštaj o ćeliji

2010. je godina u kojoj je Jean Luc Godard dobio Oskara za životno delo. Claude Chabrol i Allain Corneau umrli su par meseci pre toga. Čini se da je Godard ostao jedina živa legenda filma, i to ne samo francuskog

Marko Kostić

Ocena:
5

Naziv originala: Film Socializme
Scenario: Jean-Luc Godard
Uloge: Catharine Tanvier, Jean Marc Stehle, Patti Smith
Žanr: drama
Trajanje: 102 min
Proizvodnja: Francuska, 2010.

Socijalizam je esejistički omnibus od tri igrano-dokumentarne priče, koje se bave istorijom nasilja u Evropi. Bilo da je reč o prekookeanskom krstarenju putnika sumnjive prošlosti ili porodici petrolejskih privatnika na autoputu, reč je o raskrsnicama evropskih istorijskih, umetničkih, političkih i jezičkih puteva, isprepletanih u proizvoljnoj pacifističkoj imaginaciji koju možemo nazvati Godardovim filmom.

Napomenimo da je film u nekim trenucima tehnički neispravan. Ton i slika deluju kao da su ih snimali amateri, a scenario nije ni postajao. Nema humora niti erosa, kao ni lucidnih montažnih halucinacija kojim je Godard opčinjavao u svojim ranijim ostvarenjima.

Zašto je Godard tako slavan? Sem prvog filma, Do poslednjeg daha nije imao nijedan svetski hit, uporno se baveći eksluzivnošću nepopularnih umetničkih formi, nedovršenih u prostorno-vremenskoj organizaciji. Ponekad se čini da je njegov eksperimentatorski stil izgovor, da bi njegovi nedostaci u sadržaju ispali namerni.

Zašto je Godard slavniji od Chabrola koji je sve do kraja snimao vrhunske trilere, sa neuporedivo više šarma i pristupačnosti od svog ekscentričnog rivala?

Šta Godarda čini tako slavnim, da svaka filmska akademija svakodnevno koristi njegove citate, što u pozitivnom, što u negativnom smislu? Ne postoji montažni sto nad kojim Godardov estetski slučaj nije spomenut u toku studentskih vežbi, od Moskovske Akademije, do UCLA-e.

Godard je jedini pravi hipik novog talasa. Kao angažovani levičar, blisko je povezan sa idejom psihodelične revolucije, dokazujući da svest ne može biti stanje, već kretanje duha (Mali vojnik, Vikend,Kineskinja, Alfavil). Baš tako i treba shvatiti Socijalizam, kao liberalizaciju (proširenje) umetničkog prostora i statusa. Poput Boba Dylana, Godard, koliko god bio dosadan u ritmu, toliko je slobodan u stavu da je subjektivna svest vrednija od objektivne realnosti. Njegova „šarlatanska“ rasejanost govori o egu umetnika koji je uspeo da postane centar sveta, putem svog unutrašnjeg filma, a ne putem globalne filmske scene.

Upravo to je Socijalizam - film poslednjeg velikog reditelja na zemlji, koji je snimio objektivno najgori film 2010. Svaki dokumentarac sa bilo kog festivala bolji je od ovog. Uzmite kameru, snimite bilo šta, snimićete bolji film od Godardovog. Ništa lakše. To i poručuje prijatelj svih naduvanih umetnika - da svaki stvaralac poseduje ravnopravni kreativni potencijal, „nepodnošljivu“ lakoću postojanja, poznatu kao egocentrizam.

Prvi bioskop napravila su braća Lumiere. Većina nemačkog nemog filma producirana je od strane franscuskog producenta Charlesa Pathea. Počev od uticaja generacije nemog impresionizma (Melies, Gance, Clair) preko poetskog realizma (Becker, Autant -Lara, Duvivier) a najviše generacija Novog talasa (Triffaut, Chabrol, Godard, Romer), francuski autori su ti koji su definisali sistem posmatranja i snimanja filmske umetnosti. Deceniju kasnije (70-ih), pošto se sistem holivudskog studija raspao, obnovila se američka filmska tradicija (Novi Holivud), upravo na talasima francuske škole.

Američki film, naravno, zarađuje najviše, ali odnos uloženog truda i zarade, govori nam da je ekonomičnost, ipak na strani evropskog filma. A boljeg primera za ovu računicu, od Jean Luck Godarda nema (iz protesta prema globalnom filmskom tržištu, Godard nikada, pa ni ove godine, nije prisustvovao dodeli Oskara, imitarujući srodnu nadmenost svog prijatelja, Woodyja Allena).

Danas, posle američke ekonomske krize, štrajka scenarista i smanjenja broja holivudskih produkcija, francuski film deluje moćnije nego ikad. Ako uzmemo u obzir da je većina američkih filmova iz ove decenije snimljena u koprodukciji sa Francuzima, možemo da zaključimo da se u 21. veku čudo i desilo - evropski umetnički sistem pobedio je američki, a francuski nekomercijalni film počasni je dokaz te superiornosti (da li ste znali da je Kip slobode francuski spomenik?).

Kada je publika Autorskog festivala u DKC-u, (smeštenog između Palate Albanije i Trga republike), konačno dočekala završetak novog Godardovog filma, ponovo je uključila svoje mobilne telefone. Na mojoj Nokiji, kao izveštaj o ćeliji (informacija o mestu trenutnog boravka), pisalo je - Francuska. Quo vadis?

Komentari

daniel k. (gost) | 01.02.2011. 20.27.41

kapiram.
petrolej (gost) | 01.02.2011. 22.44.40

Marko K. se usudio da piše o "Socijalizmu" za razliku od mnogih drugih kritičara kod nas i šire. Bilo je smešno nakon svetske premijere u Kanu tražiti po novinama članke o ovom filmu. Osim onih "smelih" no ishitrenih od strane američkih izveštača sa jednostavnom karakterizacijom - borring ili too long. U Evropi se nije mnogo pisalo o "Socijalizmu". Kao da su svi želeli da ga zaborave što pre i zadrže mitologiju Godara za sebe. Kad sam već tu rekao bih samo da me je oduševilo što ne postoji ni trunke konzumerizma u "Socijalizmu". Ni sekunde u kojoj bi gledalac mogao da se oseća kao kupac. Bilo da se prodaju emocije, kafa, automobili ili kondomi. Ovo je najgori film 2010. ili smo svi mi zapravo sranje.
Pexa (gost) | 02.02.2011. 08.00.26

"objektivno najgori film 2010" a ocena 5/10? "Ako uzmemo u obzir da je većina američkih filmova iz ove decenije snimljena u koprodukciji sa Francuzima...". Jel postoji dokaz za ovo??? "evropski umetnički sistem pobedio je američki, a francuski nekomercijalni film počasni je dokaz te superiornosti..." HAHAHAHA!!! Jel ovo seminarski rad ili recenzija???
Srecko (gost) | 02.02.2011. 08.10.37

Odlican esej.
retro (gost) | 02.02.2011. 13.19.45

godar se pre svega bavi meta-filmom, i to je radio pocev od svog prvog ostvarenja. zato je verovatno najbolje posmatrati njegov rad ukupno, umesto baviti se pojedinacnim slucajevima. njegovi filmovi nemaju zabavnu niti estetsku (u strogom smislu te reci) funkciju. oni su pre svega kao neki instrumenti za razumevanje odnosa realnosti i slike (sto bi rekli aktuelnog i virtuelnog) unutar jednog nedefinisanog polja akcije koje se dodiruje sa politickim, odnosno, onim sto je politicko u izvornom, afektivnom smislu (a ne ideoloskom). zato, on se koristi filmskim tehnikama koje su veoma daleko od bilo kakve virtuoznosti, sto kod sireg auditorijuma uvek stvara odbojnost. pomenuti sabrol veoma uspesno prati liniju americkog filma gde je svet predstavljen kao razumljivi spektakl u kome ce se junak snalaziti. godar izbegava tu 'zapakovanost' jer smatra da je to sustina lazi, a posto i sam film razume kao jednu formu lazi, resenje iznalazi upravo u odmaku od 'filmicnosti' filma. a to je, naravno, dosadno. sa druge strane, tacno je da se ovakvim pristupom dolazi blize filozofiji nego umetnosti, ali to je ionako trend nastao potpunim bankrotom ideje umetnosti, od trenutka kada je pop preuzeo na sebe uredjivanje vecine odnosa izmedju individue i sveta, pogotovo uredjivanje funkcije gledanja..
petrolej (gost) | 02.02.2011. 17.28.56

Marko je odlican kritičar. A Retro me je oduševio. Posebno što se načitao Gi Debora.
Zanx (gost) | 02.02.2011. 20.43.25

Ne bi bilo zgoreg da je i recenzent iscitao bar nesto situacionisticke lektire, ako ne vec marksisticko-lenjinisticke, koja bi Godara stavila u kontekst iz koga jedino i moze da se tumaci.
najgorost (gost) | 07.02.2011. 11.42.42

@retro - o kakvom ti meta filmu govoriš??? francuska je dala veliki doprinos filmi. no da film preraste granice cirkusne zabave presudan je bio uticaj njemačkog ekspresionizma i ruskog formalizma. plus grifit. a novi val je pred-postmodernisticko gubljenje kompasa koje je uništilo stari holivud, koji je uz zlatne decenije japanskog filma, donio ovoj umjetnosti najviše...! da, da nije bilo godara ne bi bilo ni Spilberga ni Tarantina. Ali zbog Godara više nema Forda, Vajdera, Kazana, Vajlera! uostalom, pitajte Bergmana šta je mislo o Novom valu!
limunadica (gost) | 09.02.2011. 10.14.07

a o samom filmu da je amaterski i da svako može snimiti ovakav film lol profi!
retro (gost) | 24.03.2011. 15.20.32

@najgorost postavio si neko pitanje, ili..?

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike