Sublimirajući hipi ikonografiju i punk idelogiju, apostoli grunge pokreta su u nihilističkom buntu u vreme kada je njihov
Bog kretao ka
Vasksnuću stajali pred dilemom: prava pobuna ili samo skandal, razobličavanje u ime makar nagoveštenih vrednosti ili samo rušilački spektakl radi spektakla.
I jedno i drugo rešenje značilo je kraj revolucije, i ona je zato i bila kratkog veka. Ali, za sobom je ostavila jedan karakterističan stav i ogroman potencijal za dalju eksploataciju.
Ipak, grešno bi bilo ne prećutati kako je grunge uticaj kasnije prečesto i tendenciozno pominjan: od objašnjenja fenomena Eminem do činjenice da se i tadašnji papa počeo zanimati za muziku mladih.
Pearl Jam od tada, prokleti
Cobainovom odbacivanjem kao “korporacijskog benda”, pokušavaju nemoguće: da od svih tih krhotina sastave novo javanđelje, da uspostave novu geografiju novog sveta. Od Kurtovog samoubistva - kojim su, ni krivi ni dužni, uveliko profitirali, baš kao što se i njihov debi album
Ten krajem ’91. ka vrhovima top lista vinuo na histeriji oko
Neverminda – PJ lutaju po pustinji u kojoj divlji mtv-geffen vetrovi raznose nekadašnje blistave kulise velike
teen-spirit utopije i to u jednom problematičnom postapokaliptičkom dobu bez orjentira i ideje.
Jer nije problem u tome da Pearl Jamu na novom albumu ponestaje daha kada je u pitanju strategija i koncept - ideološki ili bilo kakav drugi: militantnost, kao ključna tema ploče, je toliko jaka konstanta da joj ništa drugo skoro neće dostići ni pete, a kamoli je primirisati. Ali, naša suštinska nemoć tu borbu ne čini manje vrednom, naprotiv!
Rifovska pesme odličnog naziva Life Wasted ili hitoidni singl World Wide Suicide, himnična Unemployable i punkerska Camatose su, svaka za sebe, male ode radničkoj klasi, moralnom i socijalnom posrnuću, američkoj samoizolaciji, licemerju i surovošću društva koje ispod spoljnog sjaja krije potresne priče o armiju gubitnika i prezrenih. I o tome kako čovek zaslepljen tom snenom borbom ne vidi sitne emocije i radosti svakodnevnog života. Pa postaje tragični junak osuđen na gubitništvo, dok mu šareni likovi sa ekrana, kao u filmu Rekvijem za snove, viču: "Ti si pobednik! Ti si pobednik!".
Pearl Jam se, da poentiramo, na ovom
još-jednom-u-nizu-izdanja zaista bave gorkom svakodnevicom, ali tek na nivou konstatacije. Ne daju joj nijednu nijansu ili odgovor više, i tako povremeno dolaze do groteske i apsurda. Eddie Vedder je detaljista gesta, ponekad stilski i tematski nedovršen, a instrumentalna pratnja mu je počesto dosadna. Jeff Ament, Stone Gossard, Dave Kruger, Mike McCready i Vedder su divovi američkog stadionskog rocka, i nije ih prijatno slušati u maršuti „korak napred - dva nazad“. Nekadašnja dubina je ustupila mesto rutinskom ispitivanju tradicije smeštene između The Who i
Neila Younga.
Bend tako borhesovski pokušava da u bukvalno virtuelnom svetu izvede akciju koja će sve vezati za stvarnost i od paralelnog sveta načiniti drugi svet. Ali, novi život i nova geografija ne mogu dovesti do onog ključnog - nove istorije! Jer, bez pokreta, naravno, nema ni vremena, a time ni istorije.
Ako već predentuje na nju, Veddera bi mogao sa značajno više takta da preuzme svoju ulogu middle of the road zvezde. Dosadašnju estetsku rascepljenost PJ dobro ulustruje njihova strategija po kojoj ne žele da daju intervjue i drže srednju cenu koncertnih ulaznica, ali su zato u periodu 2000-2004 za Sony izdali preko 70 besmislenih koncertnih albuma - kako bi nadmudrili bootleggere!
To Eddie Veddera naravno, smešta u pretinac istorije. Ali ga, s obzirom na njegov očigledan kompleks boga i ulogu globalnog dobrotvora i pomiritelja, i opasno približava Bonu i još nekolicini art-lešinara.
Komentari
-
Pexa (gost)
| 03.10.2007. 12.10.30
G-dine Tarlac, ovoliko gluposti i
netacnih informacija na jednom mestu u zivotu nisam video, a pratim muziku od kada znam za sebe.Idemo redom:
1.Kada su
Stone Gossard i Jeff Ament, zajedno sa Mark Armom i Steve Turnerom (kasnije Mudhoney)formirali Green River 1984. g, Cobain nije bio ni blizu Sijetla. Izdanje Dry As A Bone (1986) postaje prvo izdanje u istoriji Sub Pop, koji su 3 godine
kasnije izdali Bleach (nadam se da znate da je to prvi album Nirvane?).Toliko o Bogovima.
2."Cobainovom odbacivanjem kao “korporacijskog benda”.Cinjenica: Nevermind izdat za Geffen 24.9.1991, Ten izdat za Epic mesec
dana ranije (27.8.1991).Nagradno pitanje: razlika izmedju Epic i Geffen?
3. Cinjenica:zajednicka turneja RHCP,Nirvana,Pearl Jam 1991/1992. Zamisljam Cobaina koji Vedderu u backstageu kaze:"J*** se, korporacijska svinjo".
4."Od Kurtovog samoubistva - kojim su, ni krivi ni dužni, uveliko profitirali".Cinjenica:dok je Cobain bio ziv: Ten 12*platinum,Nevermind 10*platinum,Vs 7*platinum (bez spotova i bilo kakve medijske promocije), In Utero 5*platinum (podaci za USA).Sramota me je sto moram da iznosim podatke o prodaji, ali kako drugacije odgovoriti na besramnu konstataciju koju sam citirao?
6."Pearl Jam se, da poentiramo, na ovom još-jednom-u-nizu-izdanja zaista bave gorkom svakodnevicom, ali tek na nivou konstatacije. Ne daju joj nijednu nijansu ili odgovor više".Cinjenica
:prvi studijski album nakon 4 godine (prethodni: Riot Act 2002.).G-dine Tarlac, Pearl Jam, kao i drugi veliki bendovi,nikada nisu davali odgovore.Do odgovora slusalac dolazi sam, ali samo ako je pametan.
7."Jeff Ament, Stone Gossard, Dave Kruger, Mike McCready i Vedder".WHO THE F*** IS DAVE KRUGER? Pokusavam da shvatim kako funkcionise mozak "vrsnog poznavaoca muzike" g-dina Tarlaca.Na koga li je mislio? Mozda je mislio na Dave Krusena? Da, sigurno je to, napokon, razlika je samo 2 slova.Ali nemoguce je da "vrsni poznavalac muzike" g-din Tarlac ne zna da je Krusen (ili mozda Kruger? G-din Tarlac me je raspametio!) otisao iz PJ pre 16 godina(odsvirao je Ten, pa je otisao pre nego sto je Ten objavljen!)Nemoguce je da g-din Tarlac ne zna da od 1998.
godine bubnjeve u PJ udara Matt Cameron(ex Soundgarden!)! Koji album je g-din Tarlac uopste recenzirao? Mozda je Ten jedini PJ album koji je g-din Tarlac ikada cuo? Mozda su se PJ te davne 1993. godine smrtno zamerili ne samo siparicama i pozerima vec i g-dinu Tarlacu recima:"Ko stvarno voli nasu muziku , slusace nas i bez spotova".Prema ovome, pogresno
navodjenje imena pesme (nije "Camatose nego "Comatose")izgleda kao stamparska greska.
8."u periodu 2000-2004 za Sony izdali preko 70 besmislenih koncertnih albuma - kako bi nadmudrili bootleggere!"Cinjenica:Svaki PJ koncert je drugaciji, JER NA SVAKOM SVIRAJU DRUGACIJU SET LISTU!U toku jedne turneje sviraju
preko 100 razlicitih pesama (videti npr. www.pjvault.com).Zato je i svaki koncertni album drugaciji.Pre koncertnih albuma sam teskom mukom dosao do nekoliko
bootlega koji su bili neslusljivi(snimano iz publike).
ZAKLJUCAK: Potpuno je jasno da je svaka recenzija subjektivna, ali recenzent mora da poseduje (barem) minimalno znanje o onome o cemu pise. U suprotnom, dolazi do ovakvih recenzija. Predlazem da se g-din Tarlac hitno izbaci iz redakcije vaseg cenjenog sajta zbog nepodnosljive kolicine gluposti na jednom mestu.Ups, pa g-din Tarlac je glavni i odgovorni urednik! Onda je moj predlog nesto drugaciji. G-dine Tarlac, izbacite samog sebe!
-
objektivan (gost)
| 31.03.2008. 13.13.12
Kakva sramna i subjektivna kritika ubedljivo najboljeg albuma u ovom zanru od 2000 na ovamo. PJ je definitivno imao i losih momenata u svojoj muzickoj istoriji, ali su na ovom albumu objedinili sve ono dobro sto su do sad radili. Ovo mozda nije izdanje za sire narodne mase, ali fantasticni tekstovi, oplemenjena muzika i neverovatan vokal...Sta je jos potebno? Sto je najzanimljivije sve to dobija i potpuno drugaciju dimenziju na njihovim koncertima. PJ su bez konkurencije najbolji koncertni bend danasnjice. Prava je sreca da je svako u prilici da dodje do njihovih bootlega.
-
Goran (gost)
| 13.06.2008. 15.36.54
Samo sam se ponovo iznervirao, posto sam posle dve godine ponovo video ovu besmislenu recenziju... Ex, POPBOKS... bas ne volite gitare.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.