Ne verujte muzičkoj štampi koja ovu grupu poredi sa Libertines. The View su njihovi naslednici taman toliko koliko su Cribs bili odgovor na Strokes – suviše mlak
Histerija oko
The View započeo je kad su ovi mlađahni momci iz Škotske presreli
Pete Dohertyja na turneji sa Babyshambles, i uvalili mu svoj demo snimak. A onda ih je ovaj, sav oduševljen (i verovatno...
polusvestan), pozvao da mu budu gosti na turneji.
Ostrvska muzička štampa, večito gladna sledeće velike stvari, jedva je dočekala da ih proglasi naslednicima Libertinesa, a prvi singl Wasted Little DJ's, objavljen krajem leta 2006, išao je u prilog ovoj tvrdnji. Ako ni po čemu drugom, a ono po zvuku bučnog, ali organizovanog haosa koji su The Libertines gajili.
Usledile su i turneje sa sastavima
Primal Scream i The Undertones. A onda je, kao posledica dobro pripremljenog terena, album
Hats Off To The Buskers u nedelji objavljivanja (
22. januar) stigao na prvo mesto najprodavanijih albuma u Britaniji.
Neki bendovi jednostavno imaju sreće, čak i kad očigledno nisu spremni za album. To je u stvari jedini zaključak koji možete da donesete posle prvog, drugog, petog ili bilo kog preslušavanja ovog albuma. Pesme su glasne i bučne, ali uglavnom zvuče kao grupa nepovezanih ideja, umesto kao smislena celina.
Teme o kojima The View govore se uglavnom tiču pozerskog mladalačkog bunta, nošenja istih farmerki čak pet dana. I muzičkih agenata – lovaca na talente, koji vise po klubovima kako bi otkrili novi mladi bend, napravili od njih zvezde i kupili im sjajne nove gitare, koje bend više nikada neće svirati. (Zvučalo bi makar malo bolje kada bi bilo samoironija.)
Uzori koji se čuju u svakom taktu ama baš svake pesme su: Libertines (i
Babyshambles), Kings Of Leon,
Jet, pomalo čak i
Oasis i James, i naravno
Arctic Monkeys (pažljivim preslušavanjem moguće je otkriti i uticaje The Dead 60's).
Problematično je to što većina pesama ovde zvuči kao loša kopija svih bendova koje članovi The View vole. Skag Trendy, na primer, zvuči kao pesma Libertinesa (menjanje ritma, pršteće gitare, vokal koji povremeno provrišti), koju oni nikada ne bi stavili na album jer su u svakom trenutku imali bar 20 boljih.
Da ne budemo prestrogi, u gomili osrednjih kopija iznenadi vas pokoja debitantski šarmantna pesma: Claudia, takoreći balada, koja tempom odskače od čitavog albuma, i verovatno bi manje štrčala da se našla na albumu The Fratellisa iz prošle godine, Wasted Little DJ's i Superstar Tradesman energične, ali i melodične, su idealni hitovi za plesni podijum u indie diskotekama. Ali nekoliko uspelih pesama ne čini album.
The View kao da još uvek nisu naučili kako da sklope čitavu pesmu, već ih slažu iz delića koji ne uopšte ne odgovaraju jedan drugom. Zato im se - i pored zavidnog komercijalnog uspeha koji, između ostalog, podrazumeva i turneju koja se rasprodala za svega pola sata - ovaj album desio prerano.
Ako već želite da slušate takozvane mtv-indie bendove, The Kooks i The Fratellis su mnogo bolji izbor od The View, oni su otvoreno komercijalni, melodični i pevaju o onome o čemu svaki pop bend treba da peva - o ljubavi. A uz to njihove pesme bar možete da zapamtite.
The View su za sada samo dokaz da je britanska gitarska scena u velikom problemu ako ovakve proglašava bendove za next big thing...
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.