Radiohead sedmim albumom ponovo uspevaju da iznenade: muzička impresivnost koja je u njihovom slučaju podrazumevajuća, ovoga puta skromno ustupa prvi plan – toplini
Danas je teško i setiti se vremena kada su Radiohead bili običan bend.
Mišljenje da je Radiohead jedinstven bend toliko je usađeno u kolektivnu pop svest da se pitanje zbog čega su oni, zapravo, toliko posebni gotovo i ne postavlja. Pa se često previđa da na njega i nije baš lako odgovoriti. Zapravo, gotovo sve čega uspevam da se setim, a usmerava misli u ovom pravcu, pre njih je uradio neko drugi.
Na primer, OK Computer je 1997. bio veoma upečatljiv korak u njihovoj karijeri – ali su, recimo, Pink Floyd objavili The Dark Side of the Moon 24 godine ranije. Početni tonovi Kid A (2000) zvuče hrabro i zamamno, ma fascinantno – ali R.E.M. su album Up dve godine ranije otvorili pesmom Airportman. Radiohead su In Rainbows sami objavili kao download - ali to je samo jedan u uveliko započetom nizu poduhvata koji dovode u pitanje stara pravila muzičke industrije.
Itd.
Pa opet, Radiohead jesu jedinstveni. Ne zato što rade nešto posebno novo, nego zato što to što rade, rade sada i uvek, sa umećem, upornošću i intenzitetom dostojnim formata velikih savremenika. Njihova „vladavina“, uostalom, previše dugo traje da bi se dala objasniti čisto fabrikovanim hajp-razlozima.
Iako Thom Yorke i ekipa to verovatno neće reći - jer su suviše svesni važnosti aure, imidža i ostalih stvari koje nikada nije bilo moguće sasvim odvojiti od bilo kog vida iole popularne muzike - In Rainbows je valjda najmanje riskantan album koji su Radiohead mogli da snime u ovoj fazi karijere. To je, imajući u vidu dosadašnji tok njihove diskografije, sasvim logično i – dobro.
Kao ni prethodni Hail to the Thief (’03), album In Rainbows ne pravi sonični korak napred kao raniji radovi grupe, zaključno sa Kid A i Amnesiac (’01). Na Hail to the Thief bend je zastao i praktično napravio zrelu kompilaciju svojih različitih estetika. Ni In Rainbows ne iskoračuje iz tih prostora, ali je značajno različit: on od brojnih veština grupe ne pravi kolaž, nego vrtlog u koji bend uranja.
Zbog toga, In Rainbows je muzički, zapravo, uz Amnesiac, najmanje „čitak“ album grupe. Pa dobro, možda ćete pitati, kako onda nije riskantan? Zato što Radiohead imaju poverenja u svoju publiku kao što ona ima poverenja u njih. Među svim stvarima o kojima Radiohead ne moraju da brinu – izdavači, radio, MTV... – to je ona koja je najvažnija. Oni koji su ih do sada pratili u daljine i širine pratiće ih i u dubinu.
Ključ koji potpuno otvara In Rainbows nije analitički pristup njegovim sazvučjima, nego emotivno predavanje. Ovo je topla i komunikativna ploča koja alijenaciju zamenjuje iznenađujuće neposrednom osećajnošću. Mekota ovog albuma u drastičnom je kontrastu sa izoštrenom autsajderski neurotičnom poetikom ranijih radova grupe. Registar albuma daleko je od veselog, ali je konačni ton koji ostaje da odzvanja nakon što utihnu poslednji zvuci završne Videotape,zapravo, impresivno optimističan.
Jer, grč angsta je zamenila zdrava tuga.
Jedan od poslednjih zabeleženih krikova Kurta Cobaina bio je „I miss the comfort in being sad“. Ne mislim da su Radiohead popunili kvalitativnu rupčagu koja je u rock ’n’ rollu ostala nakon tragedije Nirvane – ali to, uostalom, nije njihov, ni bilo čiji posao; ako neko uspe – odlično; ako ne – šta da se radi, idemo dalje.
Svoj prostor, međutim, ovoga puta su ispunili više nego dobrodošlom toplinom koja na novi način potvrđuje njihov značaj i afirmiše ih u novom svetlu.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Najgorost (gost)
| 29.10.2007. 09.55.23
Radiohead uz The Beatles i The Stones su ostavili iza sebe najvise sjanih songova. Poslije OK Computera jedina stvar koja mora uci u sve antologije je Idiotic sa Kid A, koji je generalno losiji od Amnesiac dok je Hail to Theif ubjedljivo najgori u citavoj karijeri. Ne razumijem pisca ovog teksta. Vidi se da je nacitan N.M.E. i slicnih magazina ali pitanje koje ti treba da da odgovor je da li kupiti novi album Radioheada, da su Thom York i ekipa istupili ostricu i da vise od njih mozemo da ocekujemo neku novu High And Dry ili Sulk ne daje ovaj tekst. Pise o nekim paralelama sa Pink Floydom i R.E.M.-om. Samo prazno intelektualisanje, cak bez uklucivanja pravih cinjenica... Up od R.E.M-a, pa i cjela ostavstvina ovog benda, nije ni vrijedan spomena a kamoli komparacije sa Radiohead. Dark Side jeste njima uzor ali najvise kao velicina. Teza da je mjesto "pre njih je uradio neko drugi" ne stoji ni zato jer u svu pricu nije ukljucio album the Bends, jedan od rijetkih albuma koji nema ni jednu dosadnu pjesmu, los trenutak. A slusao sam ih mnogo. (Slusao ne naslusavao, ko stvarno voli muziku zna razliku)
-
Milan (gost)
| 29.10.2007. 13.14.11
'OK Computer je 1997. bio veoma upečatljiv korak u njihovoj karijeri – ali su, recimo, Pink Floyd objavili The Dark Side of the Moon 24 godine ranije.'
Ovakva izjava bi se ocekivala od moje babe, a ne od ozbiljnog recenzenta. O REM-Kid A paraleli da i ne govorim.
-
jedna pametna.. (gost)
| 29.10.2007. 14.25.59
tresla se gora rodio se mis
-
brana (gost)
| 29.10.2007. 14.36.00
fenomenalan album....
pink floyd???uvek neko glupo poredjenje mora da se napise
weird fishes ...remek delo
-
Sokur Tito (gost)
| 29.10.2007. 14.45.45
odlichna recenzija! previsoka ocena.
-
Flomaster (gost)
| 29.10.2007. 15.00.18
Sta se palite, sve recenzije su subjektivne a ocene irelevantne.
-
Tumbakovic/Kovinjalo (gost)
| 29.10.2007. 16.47.23
"Sta se palite, sve recenzije su subjektivne a ocene irelevantne."
eh, kamo srece da je tako!
-
gane (gost)
| 30.10.2007. 01.34.20
Mekota ovog albuma u drastičnom je kontrastu sa izoštrenom autsajderski neurotičnom poetikom ranijih radova grupe...eto...sva sreca preslusao sam album i znam da je odlican
-
aleksandar (gost)
| 30.10.2007. 08.19.23
"in rainbows", "the bends" i "ok computer" su vrlo dobre ploce ali su radiohead kao bend generalno jedan od najprecenjenijih sastava danasnjice...
-
Nick Mason (gost)
| 30.10.2007. 20.43.53
ok, ok. kapiram ja taj nacin rada: saceka se 10ak dana da se vidi sta su svi relevantni online magazini napisali o albumu, pa se napise jedna potpuno bezbojna-nit-smrdi-nit-mirise recenzija sa jedinim ciljem: NE ISPASTI GLUP! Nikako! Hm...mission accomplished? Dobro, ono s pink floyd i r.e.m. nam nije bas trebalo, ali ajde...
-
Nebojsa (gost)
| 31.10.2007. 22.01.03
Jedna je juce pametovala kako je Ian Curtis nerealizovani gubitnik, danas ovaj poredi PF, REM i Radiohead.
Pucajte u mene, ali pametnije i razloznije recenzije nalazim na poslednjim stranama "7 TV dana" ili kako se vec zove ona insertacija sa TV programom u "Politici" petkom nego na ovom sajtu, sto zaista, ali zaista ne bi smelo da se desava.
-
Nikola (gost)
| 01.11.2007. 00.35.07
Ovaj album je jos jedan dokaz da ce osnovna zarada u buducnosti za grupe biti koncerti. Studijski albumi sluzice za promociju i delice se besplatno preko interneta ; u inat trutovima iz diskografskih kuca.
-
fernando (gost)
| 01.11.2007. 22.48.04
jako, jako slaba recenzija. popboks je iz meseca u mesec sve slabiji, bar sto se tice recenzija.
zaista mi nisu jasna poredjenja nekih bendova. kao stavicu sve relevantne bendove u recenziju i napravicu presek njihovog rada. wrong!
album - 9/10
recenzija - 1/10
-
Petar (gost)
| 18.11.2007. 18.44.01
Imam par zamerki na recenziju, ali sto se tice albume jedino sto mogu da kazem jeste da je suvo remek-delo...
10 godina razlike izmedju OK Computer-a i In Rainbows, a svaki fenomenalan na svoj nacin...
Pesme kao sto su House of Cards, All I Need, Bodysnatchers, Weird Fishes iznova i iznova preslusavam...
Ocena je cista 10-ka, a ne 8!
-
milan (gost)
| 30.05.2008. 15.53.27
mozda malo previsoka ocena..
dobra recenzija.dopada mi se sto je naglasena toplina albuma, sto je meni bila prva asocijacija posle prvih preslusavanja..
poredjenja sa pf i rem?nisam strucan, nadam se da nisu previse tacna..
ipak, sad kad pomislim na in rainbows, osim "all I need" i "jigsaw falling into place" mi nista bitno ne pada na pamet. malo
razocaravajuce..
nadam se da je ovo samo opustanje, koje je i verovatno bilo potrebno posle fantasticnih albuma..
still..i might be wrong:)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.